Kada početi sa grejanjem na jesen i na koliko stepeni podesiti temperaturu da sačuvate novčanik

Dolaskom prvih hladnih jesenjih noći, na hiljade domaćinstava počinje da muči isto pitanje: kada je pravi trenutak da uključimo etažno grejanje i gasne kotlove i kako ih efikasno podesiti a da izbegnemo eksploziju računa za gas? Prelazak sa toplog na hladno godišnje doba donosi ozbiljne finansijske izazove, ali uz nekoliko jednostavnih koraka i podešavanja, potrošnja energije se može značajno smanjiti.

Kada je pravo vreme za uključivanje grejanja?

Stručnjaci za energetsku efikasnost ističu da odluku o pokretanju grejanja ne bi trebalo donositi isključivo na osnovu kalendara, već prema realnim temperaturama u životnom prostoru i spoljnom okruženju.

Ukoliko sobna temperatura u kući ili stanu tokom dana učestalo padne ispod granice od 19 do 20 stepeni Celzijusa, to je jasan signal da sistem za grejanje mora da se stavi u pogon. Preterano odlaganje može dovesti do vlaženja zidova i pojave opasne buđi i vlage, dok prerano uključivanje uzaludno troši dragocene resurse.

Zlatno pravilo za podešavanje sobne temperature

Pronaći idealnu unutrašnju temperaturu ključ je za postizanje prave ravnoteže između toplotnog komfora i mesečnih ušteda na računima.

• Dnevni boravak i radne prostorije: Stručnjaci preporučuju održavanje temperature u rasponu od 20 do 21 stepen Celzijusa.
• Spavaće sobe: Optimalna vrednost po preporuci eksperata iznosi od 18 do 19 stepeni Celzijusa. Ova temperatura ne samo da pogoduje dubljem i kvalitetnijem snu, već i drastično smanjuje potrošnju goriva tokom noćnih sati.

Upozorenje stručnjaka: Svaki stepen više podešen na termostatu iznad granice od 20 stepeni Celzijusa može povećati mesečni račun za prirodni gas za 6% do 8%!

Kobna greška: Zašto nikako ne treba potpuno gasiti kotao?

Jedna od najčešćih grešaka koju prave vlasnici kotlova i grejnih sistema jeste potpuno isključivanje grejanja kada napuštaju dom na nekoliko sati.

Kada se ohlađena kuća ponovo pokreće, sistem je primoran da dugo radi pod maksimalnim opterećenjem kako bi ponovo zagrejao hladne zidove. To stvara drastično veću potrošnju gasa nego da se tokom dana održavala konstantna, takozvana pripravna temperatura.

Kada je objekat prazan tokom dana, najpametnije je termostat podesiti na 17–18 stepeni Celzijusa, pa tek po povratku u dom podići temperaturu na željeni nivo.

5 ključnih koraka za maksimalnu uštedu i idealno grejanje

Da biste optimizovali rad vašeg kotla i radijatora tokom predstojeće sezone, obavezno primenite sledeće mere:

1. Ozračite i odzračite radijatore pre prvog pokretanja kako biste eliminisali vazdušne čepove i obezbedili ravnomerno širenje toplote.
2. Podesite temperaturu vode u kondenzacionom kotlu na vrednost između 50 i 55 stepeni Celzijusa, jer uređaj na ovom nivou ostvaruje svoj maksimum u energetskoj efikasnosti.
3. Ugradite programabilni ili pametni sobni termostat, koji omogućava automatsku regulaciju grejanja u zavisnosti od doba dana.
4. Nemojte zaklanjati radijatore dugačkim zavesama, masivnim maskama ili odećom koja se suši, jer to direktno blokira cirkulaciju toplog vazduha u prostoriji.
5. Proverite zaptivke i gume na prozorima i vratima kako biste sprečili nekontrolisani gubitak toplote ka spoljašnjosti.

Tajna kondenzacionih kotlova: Podesite temperaturu vode

Pravilno podešavanje temperature vode koja kruži kroz radijatore podjednako je važno kao i podešavanje sobnog termostata.

Kod savremenih kondenzacionih kotlova, postavljanje previsoke polazne temperature vode (preko 65-70 stepeni Celzijusa) u potpunosti poništava efekte kondenzacione tehnologije i nepotrebno uvećava potrošnju.

Održavanje vode na nižoj temperaturi omogućava kondenzaciju vodene pare i rekuperaciju latentne toplote, što se na kraju meseca direktno odražava u vidu znatno nižih troškova grejanja.

(libertatea.ro)