Čadež: Srbija mora ponovo da se usmeri na izgradnju digitalne ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji

SRBIJA mora ponovo da usmeri fokus na izgradnju digitalne ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kako bi u godinama koje slede postala zemlja koja kreira sopstvene proizvode, a Zapadni Balkan mesto na kojem nastaju originalni regionalni proizvodi namenjeni celom svetu, poručio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS).

Čadež je to rekao na panelu „Izgradnja ekonomije veštačke inteligencije – Podaci, infrastruktura i konkurentnost“, održanom u okviru drugog izdanja konferencije BELTALKS: Belgrade Economic Talks (Beogradski ekonomski razgovori) u Beogradu.

Kako je istakao, za izgradnju digitalne ekonomije neophodno je da se veštačka inteligencija (VI) duboko implementira i ukoreni u industrijske procese domaćih proizvodnih kompanija, imajući u vidu značajnu industrijsku tradiciju Srbije kao osnove domaće ekonomije.

„Pokazatelj napretka biće i to koliko proizvođačkih kompanija koristi u svojim procesima VI. To je za mene nešto što je od najvažnijih pokazatelja implementacije VI i zatim uticaja na celu privredu, jer je privreda Srbije zasnovana na industrijskoj proizvodnji“, rekao je Čadež odgovarajući na pitanje šta je potrebno da Srbija postane kredibilno mesto za investiranje u IKT sektor, dalji razvoj kompanija i modernizaciju privrede.

Drugi važan uslov za nastavak izgradnje digitalne ekonomije, prema njegovim rečima, jeste nastavak ulaganja i izgradnje digitalne infrastrukture, kao što su to do sada činili država i privatni sektor. Čadež je dodao da je za dalji razvoj ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji potrebno osnažiti energetski sektor kroz kombinovanje obnovljivih izvora energije sa nuklearnom energijom.

Čadež je rekao da Srbija već deceniju gradi temelje za razvoj veštačke inteligencije i najavio da će nacionalni jezički model biti završen pre specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu, navodeći da se srpski LLM, osnovni i modeli rasuđivanja razvijaju paralelno u dva klastera, od kojih jedan u saradnji sa evropskom kompanijom Mistral, dok je cilj da domaće kompanije i državne institucije dobiju bezbedne, personalizovane modele prilagođene srpskom jeziku i specifičnostima domaćeg administrativnog i pravnog sistema.

Istakao je da dalji digitalni razvoj mora biti usmeren na potrebe privrede, uz povezivanje obrazovanja, infrastrukture i poslovnog sektora, kao i ulaganja u računarske kapacitete, podatke i infrastrukturu poput Državnog data centra u Kragujevcu i superkompjutera.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić kazala je da je prvi preduslov razvoja veštačke inteligencije u Srbiji i njene primene bila izgradnja baze podataka kroz razvoj eUprave. Drugi preduslov, kako je navela, bili su razvoj znanja i talenata, dok kao treći izdvaja infrastrukturu, koju u ovom slučaju čine data centri i superkompjuteri. Zahvaljujući tome, kako je rekla, IKT sektor u Srbiji postao je najbrže rastući sektor srpske privrede, a očekuje da će izvoz IKT usluga na kraju godine premašiti pet milijardi evra.

Generalni direktor i predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank Aleksandar Bogdanović istakao je da nema nikakve sumnje da veštačka inteligencija nije prolazni trend koji će nestati. On je dodao da su kolege sa različitih tržišta bile iznenađene koliko je Srbija odmakla u digitalizaciji i koliko su usluge dobro organizovane.

Stefan Andonovski, ministar za digitalnu transformaciju Republike Severne Makedonije, rekao je da AI alate koristi oko 40 odsto kompanija u zemlji, ali da samo pet odsto malih i srednjih preduzeća primenjuje prave AI modele, upozorivši da samo korišćenje četbotova bez promene unutrašnjih procesa ne donosi suštinsku transformaciju poslovanja. Prema njegovim rečima, kompanije koje budu zaostajale u usvajanju naprednih AI tehnologija mogle bi da se suoče sa ozbiljnim problemima u konkurenciji sa velikim kompanijama koje uvode prave AI agente.