ZDRAVA, ljudska, đačka pamet, sve više stupa u defanzivu u odnosu na veštačku.
Firn / imageBROKER / Profimedia
Izazov je isuviše veliki. Kako se umetna inteligencija razvija, ona iz glave polako “hvata krivinu”. A razvoj ove vrste pomagala događa se astronomskom brzinom. Situacija toliko izmiče kontroli, da nastavnici prave posebne strategije kako da doskoče najsnalažljivijim učenicima.
Pribegavanje za uslugama “aj-ija” u Francuskoj i ovom delu Evrope toliko je uzelo maha, da se sada na početku nove školske godine time naširoko bave i mediji. Tako “Mond” u vrhu naslovne strane piše o veštačkoj inteligenciji koja “iz korena menja obrazovanje”, i u osnovnoj, i u srednjoj školi.
Stručnjaci ističu da će se posledice ovakvog korišćenja intelektualnih “prečica” tek osetiti. Univerzitetski radnici koje je kontaktirao ovaj francuski list izrazili su zabrinutost zbog razvijanja misli u realnom vremenu kod budućih generacija. Jer, sve je “na tacni”. Narodski rečeno, nema šta da umnožava vijuge. Trud koji se u komunikaciji sa veštačkom inteligencijom traži uglavnom je sveden na kontrolu zadatih inputa, jer “veštak” još nije savršen. Sreća u nesreći je da se, bar još izvesno vreme, treba pomalo napregnuti.
Ali, šta će biti sutra, pitaju se mnogi. “Mond” tako kaže da treba biti istinski genijalac, pa predvideti na kom stepenu razvoja će veštačka inteligencija biti za nekoliko decenija.
KAD NE MOŽEŠ DA IH POBEDIŠ…
Nastavnici počinju da menjaju metode rada i ocenjivanja, dajući veći značaj ličnom angažovanju, razumevanju i rasuđivanju učenika. Navodi se i primer profesora koji otvoreno dozvoljava upotrebu “čet-dži-pi-tija”, ali potom zahteva od đaka da njegove odgovore analiziraju, pronađu greške i isprave ih.
Iznose se i rezultati najnovijih studija koje pokazuju da su kod đaka danas već smanjeni kapaciteti memorisanja, što se takođe dovodi u direktnu vezu sa korišćenjem umetn(ut)e pameti. Obrazovna zajednica takođe strahuje i od porasta nejednakosti među mladima koji koriste najnovije alate “pošteno” i sa sposobnošću rasuđivanja, u odnosu na one koji ga upotrebljavaju bez ikakve kritičke distance, odnosno, drugim rečima, prepišu od slova do slova, dajući informatici da sve radi za njih.
Nije sve samo greška učenika. Treba priznati da đaci imaju sve više obaveza van škole, pa nekada, jednostavno, gotovo da nemaju drugog izlaza, od traženja pomoći “veštaka”. Teško je odoleti da se ne zaviri u elektronsku inteligenciju u trenutku žurbe, kada se nađete zatrpani domaćim zadacima. Zato neki stručnjaci vide rešenje i u rasterećenju školskih programa.
Neki nastavnici su već pokušali da preduhitre “AJ-I” sisteme, tako što su, jednostavno, prestali da zadaju domaće zadatke, jer znaju da ih mnogi đaci neće sami uraditi. Pa, što onda da se svi prave “pametni”. Stvari uglavnom rešavaju kontrolnim zadacima na času. Ali, i tada se profesori dovijaju kako da doskoče onima koji se previše oslanjaju na pomoć spolja. Tako se uglavnom traže sitni detalji, na koje veštačka inteligencija, sintetišući opšti odgovor, često ne obraća pažnju.
Francusko ministarstvo obrazovanja trenutno razmatra model, na kome se ozbiljno radi, sa smernicama za srednje škole od početka sledeće školske godine, kada je reč o upotrebi veštačke inteligencije. Sve sa ciljem da se ova naša, prirodna, obična, i dalje razvija.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
