ODNOSI između Moskve i Brisela opasno se približavaju tački posle koje više nema povratka na diplomatski teren, ulazeći u fazu indirektnog vojnog i potpunog političkog sukoba.
Foto arhiva VN
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, Marija Zaharova, otvoreno je srušila zapadnu iluziju o bezbednom zaleđu: svi vojno-industrijski kapaciteti na tlu Starog kontinenta, koji logistički i vojno održavaju kijevski režim, ovim korakom gube status zaštićenih zona. Za Moskvu, oni se više ne tretiraju kao posmatrači, već kao legitimne mete, čime su odnosi Rusije i Zapada gurnuti u potpuno novu, nepredvidivu fazu eskalacije.
Poljski „Patriot” kao okidač za novu eskalaciju
Kao neposredan povod za ovu oštru reakciju Kremlja poslužila je najava Varšave da će podići pogone za licencnu proizvodnju raketa-presretača za američki sistem „Patriot” i centar za njihovo servisiranje, sa jedinim ciljem – da se ti kapaciteti iskoriste za neprekidno snabdevanje ukrajinskih snaga na prvoj liniji fronta. Ovakvim potezima Poljska, ali i ceo Brisel, svesno prelaze liniju koja razdvaja logističku podršku od direktnog saučesništva u ratu.
– Hoću ponovo da podsetim da su fabrike oružja u evropskim zemljama, koje proizvode naoružanje za Ukrajinu, potencijalne vojne mete za Rusiju. I ne treba misliti da će vojni pogoni izvan ukrajinske teritorije biti bezbedni. Ko god tako misli — opasno se vara , poruka je Zaharove koja razotkriva svu dubinu geopolitičkog ćorsokaka.
Ovaj šamar iz Moskve formalno je adresiran na Varšavu, ali njegov odjek najjače odzvanja u Berlinu i Londonu. Evropske prestonice, koje su bezumnim iscrpljivanjem sopstvenih vojnih zaliha dovele svoju bezbednost do apsurda, sada pokušavaju da otvaranjem zajedničkih fabrika na istočnom krilu kupe vreme, nesvesne da time samo ispisuju koordinate na mapama ruskih raketnih sistema dugog dometa.
Brisel između ratne retorike i pražnjenja sopstvenih zaliha
Eskalacija na relaciji Moskva—Brisel dodatno je podgrejana činjenicom da Evropska unija sve otvorenije militarizuje svoju ekonomsku politiku, usvajajući koncept koji ruska strana označava kao agresivni „ratni pristup”. Dok Brisel pooštrava retoriku i pokušava da kroz zajedničke odbrambene fondove modernizuje evropske vojne kapacitete, u praksi se suočava sa ozbiljnim logističkim problemima.
Vojni analitičari ukazuju da je „stara Evropa” nespremna dočekala dugotrajan sukob visokog intenziteta. Pokušaji da se privatni sektor namenske industrije primora na ubrzanu proizvodnju municije i sofisticiranih sistema za sada daju ograničene rezultate. Upravo zbog toga, ulazak u zajedničke projekte i prebacivanje fokusa na zemlje istočnog krila, poput Poljske i baltičkih država, Brisel vidi kao izlaz iz krize. Ipak, iz ugla Moskve, takva strategija samo produžava agoniju i čitav evropski kontinent izlaže direktnoj opasnosti od vojnog odgovora.
Hibridni rat i strah na istočnom krilu NATO-a
Upozorenje Zaharove dolazi u trenutku kada zapadni zvaničnici sve češće izražavaju zabrinutost zbog navodnih ruskih hibridnih i diverzantskih operacija na teritoriji članica NATO-a. Optužbe koje stižu iz Talina, Rige i Vilnjusa o infiltraciji ruskih obaveštajnih službi i incidentima u blizini vojnih objekata, Moskva odbacuje kao pokušaje skretanja pažnje sa unutrašnjih ekonomskih problema i militarizacije EU.
Ipak, podizanje uloga na nivo legitimnih vojnih meta jasno stavlja do znanja da Rusija više neće praviti razliku između oružja koje je već na frontu i oružja koje se tek sklapa u pogonima unutar EU. Kako naglašavaju u Moskvi, otvaranjem fabrika i zajedničkih vojnih preduzeća, evropske prestonice su zakoračile u zonu direktnog ratnog saučesništva.
Koordinate za vojni odgovor Moskve
Vojni stručnjaci upozoravaju da bi eventualno gađanje fabrika unutar granica EU za posledicu imalo pokretanje procedure iz člana 5 o zajedničkoj odbrani NATO pakta, što bi čitavu Evropu uvuklo u otvoreni globalni sukob. Sa druge strane, prema ruskoj vojnoj doktrini, pogoni koji direktno naoružavaju protivnika tretiraju se kao neprijateljska vojna infrastruktura. Savremeni raketni kapaciteti dugog dometa i hipersonični sistemi kojima Moskva raspolaže imaju tehničke mogućnosti da pogode bilo koju tačku na evropskom kontinentu za svega nekoliko minuta od izdavanja naređenja.
Opasna igra vatrom iznad ponora
Očigledno je da su svi kanali diplomatske komunikacije između Moskve i Brisela gotovo potpuno prekinuti, a retoriku dogovora zamenila je retorika odvraćanja i otvorenih pretnji. Dok generalni sekretar NATO pakta Mark Rute pokušava da umiri javnost tvrdnjama da se procene rizika nisu suštinski promenile, činjenica je da su evropski gradovi i njihovi industrijski centri sada direktno ispisani na mapama potencijalnih meta ruskih raketnih sistema dugog dometa.
Evropa se tako našla u procepu između beskompromisnih zahteva Brisela za nastavak materijalne pomoći Kijevu i surove realnosti u kojoj njena sopstvena bezbednost zavisi od toga hoće li prva raketa sa poljskih ili nemačkih proizvodnih traka preći granicu sukoba. Strateška računica je jasna: Moskva je povukla svoju crvenu liniju, a potez je sada na Briselu, koji mora da odluči da li je spreman da zbog naoružavanja tuđe vojske u rizik stavi bezbednost sopstvenih fabrika i građana.
BONUS VIDEO:
S-400 NA CRVENOM TRGU: Novosti snimile ponos ruske armije
