Savremeni poslovni tempo doveo je do masovne mentalne, emotivne i egzistencijalne iscrpljenosti radnika širom sveta
Statistika pokazuje da 66% zaposlenih globalno pati od burnouta, a preko 80% mladih želi da napusti posao zbog stresa
Umor više nije samo fizički, savremeni poslovni tempo doveo je do toga da radnici širom sveta masovno pate od mentalne, emotivne i egzistencijalne iscrpljenosti.
Statistika pokazuje da čak 66 odsto zaposlenih na globalnom nivou pati od sindroma sagorevanja na poslu (burnout), dok više od 80 procenata mladih želi da napusti posao upravo zbog hroničnog stresa.
Kao odgovor na ovaj alarmantni trend, Evropski parlament usvojio je inicijativu kojom poziva Evropsku komisiju da sindrom sagorevanja i druga psihosocijalna oboljenja zvanično prizna kao profesionalne bolesti na nivou Evropske unije.
O tome gde prestaje običan umor, a počinje opasno sagorevanje, za “Blic” su govorili psihoterapeut Nenad Mišković i PR menadžerka Bobana Radojević, koja je javno podelila svoju borbu sa “burnoutom”.
“Muka mi je bila od zvuka telefona, opadala mi je kosa”
Priča o sagorevanju često počinje neprimetno, sve dok telo ne počne da šalje drastične signale upozorenja.
– Pre sedam godina o tematici “burnouta” kod nas se uopšte nije pričalo. Prvo što sam primetila bilo je da više nisam mogla da podnesem zvuk telefona, bukvalno bi me uplašio i iznervirao kada počne da zvoni. Nisam želela nikoga da viđam, zvuci u glavi su mi bili pojačani i stalno sam izgovarala ‘ja ne mogu više’. Iako sam spavala po 8 do 10 sati, budila sam se preumorna jer mi je mozak radio i tokom noći zbog nagomilanih obaveza. Na kraju je od stresa počela da mi opada kosa, iako su svi medicinski nalazi bili u savršenom redu – priseća se Bobana Radojević.
Zašto korporacije i “moranje” lome radnike?
Psihoterapeut Nenad Mišković objašnjava da do “burnouta” dolazi kada podredimo sopstvene unutrašnje potrebe i autentičnost pritisku okruženja.
– Živimo u izuzetno kompetitivnom društvu, a sagorevanje je najučestalije kod ljudi koji rade u korporacijama. Korporacije su rigidni sistemi u kojima se očekuje stalno dokazivanje. Kada unutrašnji diktat ‘ja moram ovo da završim’ potisne naše lične izbore i potrebu za predahom, dolazi do blagog postepenog venuća organizma. Telo tada počinje da šalje apel kroz fizičke senzacije, opadanje kose, razdražljivost i hronični umor.
4 ključna koraka kako da sprečite sagorevanje na poslu
Da biste izbegli ulazak u krizu koja može zahtevati višemesečni oporavak i pauzu u karijeri, stručnjaci i oni koji su prošli kroz “burnouta” savetuju sledeće mere:
- Naučite da postavite granice: Nemogućnost izgovaranja reči „ne” dodatnim poslovnim zadacima najveći je uzročnik poslovnog sagorevanja.
- Shvatite da ste na poslu zamenljivi: Mnogi ljudi izgore u želji da sve urade sami. Uvek imajte na umu da vas firma uvek može zameniti, ali narušeno zdravlje ne možete vratiti tako lako.
- Pravite pauzu od 15 minuta bez ekrana: Svakog dana odvojite bar kratak interval u kom ćete potpuno isključiti telefon, računar i misli o poslu.
- Nagradite sebe nakon stresa: Nakon napornog radnog dana svesno odvojite vreme za hobi, šetnju ili čitanje bez nošenja posla kući.
– Ako u bilo kom trenutku uhvatite sebe kako izgovarate ‘ne mogu više’, ‘sve mi je previše’ ili osećate da vas obaveze guše, znajte da ste na samom koraku od sagorevanja. Zaustavite se odmah, porazgovarajte sa nekime i potražite stručnu pomoć pre nego što vas telo samo prinudno zaustavi – zaključuje Bobana Radojević.
BONUS VIDEO:
Nenad Mišković i Bobana Radojević (Foto: Zoonar/Elnur Amikishiyev, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia, Blic TV / Ringier)
