“Pakao! To je štrašno” PREDRAG BJELAC OTKRIO kroz šta prolazi na snimanju nove serije, ali i kakav je otac:”Ja sam dosta strog, a u njihovim godinama bio sam dosta ozbiljniji” (VIDEO)

Predrag Bjelac u sitkomu „Ljubav, sreća, porodica“ igra producenta pred penzijom koji pokušava da se izbori sa porodičnim i finansijskim problemima.

Glumac otkriva zašto su mu šarene čarape važne za lik, koliko ga priče iz serije podsećaju na sopstveni život i zašto snimanje sitkoma zahteva posebnu vrstu glumačke izdržljivosti.

Bjelac navikao je na različite glumačke izazove, ali ga je snimanje sitkoma „Ljubav, sreća, porodica“ suočilo sa nečim na šta, kako priznaje, nije bio sasvim spreman. Iako je reč o komediji koja donosi niz duhovitih situacija iz svakodnevnog života, tempo rada daleko je od laganog. Dvadeset pet scena dnevno, preplitanje tekstova i malo vremena za pripremu predstavljaju ozbiljan izazov čak i za iskusne glumce.

U seriji, čiju režiju potpisuje Vladimir Mićo Popović, a scenario Milica Konstantinović, Ružica Vasić, Zorica Cvjetić i Maja Simonović, prati se život stanara porodične zgrade na Vračaru. Kroz 100 epizoda, koje će se prikazivati na Prvoj, nižu se porodične zavrzlame, tajne, spletke i odnosi koji često podsećaju na ono što se događa iza zatvorenih vrata svakog doma.

Predrag Bjelac igra Petra Ilića, producenta pred penzijom, čoveka koga je vreme pomalo pregazilo, ali koji još ne odustaje od pokušaja da popravi ono što se popraviti može. U tome mu, međutim, ne pomažu samo poslovne veštine već i mnogo mlađa supruga i ćerka koja tek traži svoj put.

– On se tu i tamo spasava nekim akcijama, ali je, u stvari, čovek iz nekog prošlog vremena, iz nekih lepših priča. Spašavaju ga mladost kojom je okružen, pre svega mlada druga žena i mlada ćerka koja i dalje traži svoj put – kaže Bjelac.

Njegov junak ima i prepoznatljiv modni detalj: trenerke i šarene čarape. Na pitanje zašto ih nosi, glumac kroz osmeh objašnjava da je reč o pokušaju da se unese malo vedrine u život čoveka koji se suočava sa krizom srednjih godina.

– To je kriza srednjih godina. Hoću malo radosti da unesem u svoj život. Šarene čarape su veoma važne za moj lik.

Ipak, Petrova borba sa vremenom i promenama koje mu donose mlađe generacije nije nimalo jednostavna. Kada se u istoj kući susretnu supruga i ćerka, svaka sa svojim željama i očekivanjima, njegov položaj postaje sve komplikovaniji.

– Propadam. Polako propadam. Imamo 100 epizoda, tako da je sve gore i gore – duhovito opisuje Bjelac sudbinu svog junaka.

Iza komičnih situacija, međutim, kriju se i teme koje su glumcu veoma bliske. Otac je bliznakinja koje su nedavno napunile 18 godina, pa u scenariju prepoznaje situacije koje je već proživeo, ali i one koje ga tek čekaju.

– Imam dve ćerke, bliznakinje, koje su skoro napunile 18 godina, i prepoznajem situacije. Neke su se već dogodile, a neke će tek da mi se dogode sa mojim ćerkama. To me istovremeno najviše raduje i brine.

Jedna Petrova replika posebno mu je privukla pažnju: „Ili studiraj ili radi ili se tornjaj iz kuće!“ Iako zvuči kao rečenica koju bi roditelj u trenutku očaja mogao da izgovori, Bjelac priznaje da još nije spreman da je uputi svojim ćerkama.

– Ne bih im to sada rekao. Ja sam dosta strog. U njihovim godinama bio sam mnogo ozbiljniji. Sa 16 godina već sam želeo da živim sam, a našoj deci to uopšte ne pada na pamet. To su bila druga vremena, ali nikako da se naviknem na činjenicu da su se promenila.

Za Bjelca je upravo taj sudar generacija jedan od zanimljivih elemenata serije. Porodične razlike, različita očekivanja i pokušaji da se pronađe zajednički jezik pružaju prostor za humor, ali i za prepoznavanje svakodnevnih problema koji nisu rezervisani samo za televizijske junake.

Prvi put igram u sitkomu. To je pakao!

Iako iza sebe ima bogato glumačko iskustvo i brojne uloge, Bjelac se prvi put našao u pravom sitkomu. Dosadašnji rad na humorističkim projektima nije ga u potpunosti pripremio za specifičan ritam ovog formata, u kojem nema mnogo prostora za zastajkivanje i dugo promišljanje svake scene.

– Pakao! Ne, meni prija, ali ritam je ubitačan. To je jednostavno zakon produkcije i na to smo svi pristali. Ali veoma je teško – iskren je glumac.

Na pitanje da li mu više odgovaraju horori, trileri ili serije sa manjim brojem epizoda, Bjelac objašnjava da mu najviše prijaju projekti za koje može da se pripremi temeljno i sa dovoljno vremena.

– Više mi odgovaraju serije za koje mogu da se pripremim sa mnogo više ozbiljnosti i vremena. Nažalost, ovde je glavni problem vreme. Imamo svakog dana po 25 scena, dođeš kući premoren, a već treba da radiš sledećih 25. Nije jednostavno. Da smo materijal dobili pola godine ili godinu unapred, pa da čovek može ozbiljno da se posveti pripremi, bilo bi drugačije. To je najzahtevniji deo posla.

Ipak, naporan tempo nije pokvario atmosferu na snimanju. Naprotiv, Bjelac ističe da su odnosi među kolegama odlični i da ekipa uživa u zajedničkom radu.

– Ekipa je divna, glumci su božanstveni, stvarno se lepo družimo. Uslovi su izuzetni.

A kada se dan oduži, tekstovi počnu da se prepliću, a umor učini svoje, ponekad se otvori prostor i za improvizaciju.

– Malčice. Nekad nam dođe, a nekad se pogubimo i ne znamo šta ćemo, pa improvizujemo. Kada nam se tekstovi ukrste i više ne znamo šta pričamo, onda se snalazimo. Dug je dan.

Za razliku od nekih produkcija u kojima glumci koriste “puškice” ili druge načine da lakše prate tekst, ovde za takve prečice nema mnogo prostora.

– Nemamo ”puškice”. Imamo tri kamere i ne možeš nigde da se sakriješ. To je strašno – kaže Bjelac uz osmeh.

Duška Radovića sam upoznao ovde i potpuno mi je otkrovenje

Jedno od prijatnih iznenađenja na snimanju za njega je kolega Duško Radović, sa kojim je prvi put sarađivao upravo na ovoj seriji.

– Duška Radovića sam prvi put upoznao ovde i potpuno mi je otkrovenje. Pošto smo isto godište, imam osećaj kao da sam posle mesec dana rada pronašao izgubljenog brata.

Njihovi likovi, pekar i producent, dobro funkcionišu zajedno, a njihov odnos zasniva se na međusobnoj pomoći. Iako bi se na prvi pogled moglo očekivati da producent bude taj koji sve drži pod kontrolom, u Petrovoj priči stvari stoje nešto drugačije.

– Dosta dobro se slažu zato što se udružuju i pomažu jedan drugom. U stvari, taj ozbiljniji pekar mnogo više pomaže Petru, producentu, jer Petar stalno ima finansijske probleme. Mora da prebrodi razne situacije, da zadovolji ženu i ćerku, da pokrije poslovne promašaje. Stalno se bori i grca.

Petar je, kako ga Bjelac vidi, čovek koji se još drži nekadašnjeg ugleda i veza, ali mu sadašnjost ne ide naruku. Njegovo iskustvo i poznanstva nisu dovoljni da reše sve probleme, a nekadašnji poslovni uspesi sve više pripadaju prošlosti.

– Mislim da se producenti neće nužno prepoznati u mom liku. Ja ne poznajem dovoljno svet producenata, tako da je ovo moj producent, onakav kakvim sam uspeo da ga zamislim i koliko mi situacije dozvoljavaju. On više priča da je producent nego što ga vidimo na delu. Verovatno zato što je već pomalo prevaziđen. Izvlači neke stare prijatelje iz naftalina i pokušava da se snađe. U stvari, mnogo je više u službi porodice nego svog posla.

Možda bih se ponovo oprobao u biznisu

Iako se u seriji bavi poslom koji je njegovom junaku sve teže da održi, Bjelac priznaje da bi se privatno možda ponovo prihvatio producentskog posla. Za njega to nije potpuno nepoznat teren, jer je tokom života u Pragu imao privatni biznis i, kako kaže, dobro se snalazio u poslovnim obavezama.

– Možda bih se prihvatio producentskog posla. U nekom svom bivšem životu, koji je sada već prošlost, imao sam privatni biznis u Češkoj, u Pragu, dugi niz godina. Dosta sam se dobro snalazio u tome. I danas koristim tabele koje sam tada pravio, Excel i sve ostalo.

Njegovo interesovanje za produkciju nije samo hipotetičko. Već godinama radi na jednom ozbiljnom filmskom projektu sa suprugom Marijom Perović, a reč je o filmu „Hotel Boka“.

– Već godinama spremam sa Marijom njen film i verovatno ću joj pomagati.Radimo na njemu više od deset godina. To je veliki, ozbiljan projekat, epoha koja zahteva mnogo novca, a novca nikad manje.

Na pitanje da li bi 2027. mogla da bude godina u kojoj će se ozbiljnije posvetiti produkciji, Bjelac odgovara u svom duhovitom stilu:

– I 2027. i svaka naredna!

Ipak, iskustvo rada na sitkomu nije ga automatski uverilo da bi želeo da producira upravo takav format. Naprotiv, smatra da je za uspešnu komediju neophodno mnogo više od dobre glumačke ekipe i brzog snimanja.

– Mislim da je glavni problem sa sitkomima kod nas to što još nismo došli do savršenih tekstova. Oni moraju da budu fenomenalni da bi se sve dalje razvijalo u dobrom smeru. Mislim da je to generalno najveći scenaristički problem kod nas. Ne bih da grešim dušu niti da se kolege naljute na mene, ali mislim da ni za pisanje nema dovoljno vremena. To je, po mom mišljenju, glavni problem.

“Ne želim da se poredim sa njima”

Kao primer koliko je ovaj format zahtevan, Bjelac navodi priču o gostovanju Breda Pita i Šona Pena u seriji „Prijatelji“. Iako su u pitanju glumci sa velikim iskustvom, susret sa ritmom i načinom rada na sitkomu navodno im je pokazao koliko je taj format specifičan.

– Ne želim uopšte da se poredim sa njima, ali postoji priča da su Bred Pit i Šon Pen gostovali u „Prijateljima“ i da su, kada su videli šta ti ljudi umeju i kako glume, rekli da oni to ne bi mogli. Postoje glumci koji to savršeno rade, koji su brzi, energični i dobro pamte tekst. Za to stvarno treba imati petlju.

A kada je reč o omiljenim sitkomima, Bjelac nema mnogo dilema. Jednu seriju godinama iznova gleda, a da mu ne dosadi.

– Neprekidno vrtim „Dva i po muškarca“. Godinama ga gledam i nikada mi ne dosadi, naročito prve epizode sa Čarlijem Šinom – otkriva Bjelac.

BONUS VIDEO: Glumac Dejan Dedić proslavio rođenje deteta