Како “Форбс” подсећа у анализи, министар спољних послова Србије Марко Ђурић и амерички државни секретар Марко Рубио 17. јула званично су покренули стратешки дијалог између две земље, иницијативу која је, како се истиче, припремана више од годину дана.
Као први разлог због којег би тај дијалог могао да буде значајан за администрацију председника Доналда Трампа, амерички пословни лист наводи енергетску безбедност.
У тексту се подсећа да Сједињене Америчке Државе учествују у развоју Вертикалног гасног коридора заједно са Бугарском, Грчком, Молдавијом, Румунијом и Украјином, са циљем допремања америчког течног природног гаса и гаса из Азербејџана у централну и источну Европу и на Балкан.
Према анализи, Србија би у том пројекту могла да има важну улогу због свог географског положаја и постојеће гасне инфраструктуре, као и због изградње гасних интерконекција са Румунијом и Северном Македонијом, које би омогућиле већи увоз гаса из извора који не долазе из Русије.
“Форбс” подсећа и да руска компанија Гаспром има већински удео у Нафтној индустрији Србије (НИС), као и да су Сједињене Америчке Државе прошле године увеле санкције тој компанији у оквиру мера усмерених на руски енергетски сектор.
Наводи се и да је мађарска енергетска компанија МОЛ у јануару постигла договор о преузимању руског удела у НИС-у, али да тај посао још није завршен.
Аутор текста указује и на то да је буџетом Србије за 2026. годину за енергетску безбедност опредељено 164 милијарде динара, уз оцену да би та средства могла да буду искоришћена и за евентуално преузимање НИС-а уколико не дође до продаје руског удела.
“Интензивнији стратешки дијалог са Вашингтоном могао би да убрза енергетску транзицију Србије и њено повезивање са западним ланцима снабдевања енергентима, чиме би се Москва лишила једне од најефикаснијих геополитичких полуга на Балкану”, истиче “Форбс”.
Стратешки минерали – литијум
Као други важан сегмент сарадње наводе се стратешки минерали, пре свега литијум.
У анализи се наглашава да Србија располаже највећим резервама литијума у Европи, а да се налазиште Јадар убраја међу најзначајнија у свету.
Како се подвлачи, процене указују да би експлоатација тог налазишта могла да задовољи и до 90 одсто садашњих европских потреба за литијумом.
У тексту се подсећа да је Србија 2024. године са Европском унијом закључила стратешко партнерство у области критичних сировина и производње батерија, након чега је пројекат Јадар уврштен међу кључне пројекте у оквиру европског Акта о критичним сировинама.
“Форбс” оцењује да ти потези показују опредељење Србије да развој својих резерви литијума веже за европске, а не кинеске ланце снабдевања, додајући да је то у складу са интересима Вашингтона да смањи зависност светског тржишта литијума од Кине.
Трећа област у којој амерички часопис види могућности за јачање сарадње јесте модернизација одбране.
Модернизација оружаних снага
У анализи се наводи да Србија наставља модернизацију својих оружаних снага набавком борбених авиона из Француске, транспортних авиона из Шпаније, хеликоптера из Немачке и различитих система из Израела.
Амерички пословни лист оцењује да су претходне америчке администрације биле уздржане када је реч о продаји америчког наоружања Србији, делом због противљења појединих држава региона, али указује да би већа заступљеност америчке војне опреме допринела већој интероперабилности Војске Србије са НАТО стандардима и већој транспарентности у тој области.
Односи са Израелом и УАЕ
Као четврту област аутор текста издваја растући значај Србије као партнера Сједињених Америчких Држава на Блиском истоку.
Наводи да је Србија развила блиске односе са Израелом и Уједињеним Арапским Емиратима, које описује као важне америчке савезнике.
“Форбс” истиче да је Србија након напада палестинског милитантног покрета Хамас на Израел 7. октобра 2023. године пружила војну подршку Израелу, упркос притисцима појединих европских држава.
Због тога су, како наводи лист, односи две земље “процветали”, а као пример се наводи израелска копманија “Elbit Systems” која у Србији гради фабрику за производњу беспилотних летелица вредну две милијарде долара, једну од ретких таквих производних локација ван Израела.
Осврћући се на односе Србије и Уједињених Арапских Емирата, лист истиче да су Емирати током протеклих петнаест година постали један од најзначајнијих инвеститора у Србији изван Европе.
Према његовим наводима, улагања обухватају пројекте у области обновљивих извора енергије, дигиталне инфраструктуре и других сектора, док су Емиратима омогућила снажније економско присуство на Балкану.
“Форбс” закључује да би стратешки дијалог Вашингтона и Београда могао да допринесе унапређењу сарадње у наведеним областима, док ће, како оцењује, конкретни резултати у енергетици, експлоатацији стратешких сировина, одбрани и регионалним партнерствима показати у којој мери ће тај процес донети дугорочне користи за Сједињене Америчке Државе на Западном Балкану.
