Володимир Зеленски је тиме довео у питање животе та два војника и, посебно, њихових породица у Северној Кореји, те угрозио безбедност целе јужнокорејске државе, јер ће се Сеул, верује се, сада наћи под мноштвом војних притисака да Северној Кореји што пре преда те људе.
Јужнокорејски председник Ли Џе Мјун, јавља тамошња новинска агенција Јонхап, путем свог званичног налога на друштвеној мрежи Икс изразио је жаљење због изјаве председника Украјине, који је у свом говору Генералној скупштини Уједињених нација у среду поменуо да је његова земља Сеулу испоручила два севернокорејска ратна заробљеника.
По професији глумац, председник Зеленски није пропустио прилику да свом експозеу дода пикантне филмске детаље, рекавши: “Њих (севернокорејске војнике) није лако ухватити – један од њих је покушао да изврши самоубиство када је схватио да ће бити заробљен и био је шокиран што му судбина није дала да умре.”
Збуњеност у Сеулу
Председник Ли, који се налази у званичној посети Мексику, написао је да му није јасно зашто је Зеленски открио трансфер два севернокорејска војника, које је украјинска армија заробила у Курској области у Русији почетком 2025. године и који су изразили жељу да пребегну у Јужну Кореју, када су се две земље договориле да се то не износи у јавност због могућих реперкусија по безбедност људи (пре свега, породице тих пребега које су у Северној Кореји).
Ли је, по извештавању јужнокорејске новинске агенције, такође приметио да је реч о врло осетљивом питању које би (ако би било изнето у јавност) могло да проузрокује огромне дипломатске, па и безбедносне проблеме по Републику Кореју и цело Корејско полуострво, због чега су се јужнокорејска и украјинска страна договориле да пребацивање два севернокорејска војника у Јужну Кореју држе у тајности.
Медији у Републици Кореји пишу да је, заправо, реч о директном договору председника Зеленског и Лија, који је био постигнут у јулу у четири ока на маргинама самита земаља чланица НАТО пакта у Анкари, где су обојица били гости.
Председник Ли тада је учествовао у раду тзв. “индопацифичке четворке” – састанку лидера Аустралије, Новог Зеланда, Јапана и Републике Кореје, и одржао говор на Форуму за војну индустрију у склопу тог самита.
Интересантно је да је јужнокорејски председнички кабинет у расправи која је настала након говора украјинског лидера демантовао гласине да је Руска Федерација у више наврата тражила да јој поменути заробљеници буду изручени.
У Јужној Кореји се, иначе, још од прошле године знало за то да се два севернокорејска војника налазе у заробљеништву у Украјини. Једна јужнокорејска продукцијска екипа, која је желела да сними документарни филм о њима, у октобру је отпутовала у логор за заробљенике у Кијеву и оданде, осим слике, у земљу донела и писма двојице Севернокорејаца.
Ипак, све до говора Зеленског у Њујорку није било познато да ли ће они заиста бити пребачени у Јужну Кореју и када.
Жеља за самоистицањем као безбедносни ризик?
И док јужнокорејски грађани на друштвеним мрежама спекулишу да је украјински лидер уношењем епизоде о севернокорејским заробљеницима у свој говор желео да се у светској јавности прикаже важним, односно привуче пажњу међународне заједнице на своју земљу у условима када је она у сенци догађаја у Персијском заливу, многи политиколози истичу могућност да ће севернокорејске власти тражити да се два бивша војника, који су вредан извор информација за јужнокорејске безбедносне службе, репатрирају у најкраћем року.
Они верују и да би одбијање или одуговлачење владе у Сеулу да то учини могло да доведе до разних врста војних притисака са Севера, те минира настојање јужнокорејске владе да оствари зближавање и детант са Пјонгјангом.
Поједини политички коментатори такође сматрају да је председник Зеленски намерно желео да јужнокорејску владу казни или доведе у незавидан положај како би је присилио да Украјину снабде смртоносним наоружањем попут вишецевних ракетних бацача и, поготово, ПВО системима, што она до сада није чинила.
У том науму је можда и успео, јер се јужнокорејска опозиција обрушила на Плаву кућу, критикујући председника Лија и владајућу Демократску партију за нетранспарентност, односно скривање важних информација од релевантних политичких субјеката у земљи.
По конзервативним политичарима опозиционе партије Снага народа, прикривањем трансфера севернокорејских војника у земљу, влада председника Лија заправо је Северу открила своју слабост, односно то да јој је у тој мери стало до детанта да ће учинити све да не повреди осећања владајуће династије у Пјонгјангу.
Рационални, прорачунати политички потез?
По тој школи мишљења, дакле, поступак председника Зеленског био је срачунат, рационалан потез са јасним војнополитичким циљем – остваривање притиска на потенцијални извор снабдевања квалитетним наоружањем.
Када су у питању политички рачун и добит, јужнокорејски коментатори истичу и то да је Зеленски помињањем севернокорејских заробљеника покушао да нанесе штету угледу владе у Пјонгјангу и тако јој се освети за учешће у ратним операцијама на страни Русије.
Ипак, ако се реакција јужнокорејског председника Лија и његових присталица, који украјинског лидера називају неодговорним, узме као веродостојна, сигурно је да је Зеленски, који год да су били његови мотиви, озбиљно нарушио поверење јужнокорејског државног врха.
