GRAĐANI protiv kojih se vodi izvršni postupak ne bi trebalo da ostanu bez 6.000 dinara jednokratne državne pomoći zbog naplate duga. Kako objašnjava advokat, ova sredstva su posebnim zakonom izuzeta od izvršenja.
Foto: Francisco Morgado Cuello de Oro / Alamy / Profimedia
Ukoliko novac ipak bude skinut, građanin može odmah da reaguje i da uz dokaz o poreklu uplate podnese prigovor javnom izvršitelju.
Na društvenim mrežama su se pojavile tvrdnje pojedinih građana kojima je, kako navode, u Poštanskoj štedionici rečeno da je 6.000 dinara otišlo izvršiteljima.
Može li izvršitelj da uzme ovih 6.000 dinara?
Odgovor advokata Stefana Jaćimovića je nedvosmislen – ne.
– Odgovor je ne, jer lex specialis koji direktno reguliše ovu materiju, tačnije Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života, u članu 13 izričito navodi da ova jednokratna finansijska podrška i novčana naknada ne mogu biti predmet izvršenja u smislu zakona kojim se uređuju izvršenje i obezbeđenje – kaže Jaćimović za Ozon Media.
To praktično znači da postojanje izvršnog postupka ili duga samo po sebi ne daje pravo da se ovih 6.000 dinara iskoristi za namirenje poverioca.
Šta ako je novac ipak skinut?
To je drugo i možda još važnije pitanje.
Jaćimović objašnjava da se radi o namenskoj uplati države koja je zakonom zaštićena od izvršenja.
– Ovde se isključivo radi o jednokratnoj finansijskoj pomoći države, gde država otvara namenski račun isključivo za tu namenu i ona ne sme biti predmet izvršnog postupka – navodi advokat.
Ako građanin ipak ustanovi da je upravo ovih 6.000 dinara skinuto u izvršnom postupku, prema njegovim rečima, ne treba da ostane samo na usmenoj informaciji dobijenoj na šalteru.
Može odmah da uloži prigovor javnom izvršitelju.
– Ukoliko javni izvršitelj skine ova novčana sredstva, bilo njegovom greškom ili greškom banke, lice može odmah da uloži prigovor javnom izvršitelju uz dokaz o poreklu same uplate, na primer izvod sa portala Uprave za trezor ili potvrdu o isplati iz Akcionarskog fonda – objašnjava Jaćimović.
Sačuvajte dokaz da je reč baš o državnoj pomoći
U ovakvoj situaciji ključno je da građanin može da pokaže odakle potiče novac.
Zbog toga je korisno sačuvati ili pribaviti podatak iz kojeg se jasno vidi da uplata od 6.000 dinara predstavlja jednokratnu finansijsku podršku države – na primer podatak sa portala Uprave za trezor ili, kod korisnika kojima novac stiže po tom osnovu, potvrdu o isplati Akcionarskog fonda.
Dakle, odgovor na pitanje je jasan: 6.000 dinara ove jednokratne pomoći ne bi smelo da bude iskorišćeno za naplatu duga u izvršnom postupku.
Ako se to ipak dogodi, građanin ima osnov da reaguje, a prvi korak je da utvrdi šta se dogodilo sa uplatom i da se, uz dokaz o njenom poreklu, obrati javnom izvršitelju.
(Ozon)
