(VIDEO) ŠOK NA NAJDUBLJOJ TAČKI NA SVETU! Spustio se 11 kilometara do dna okeana, pa pronašao NEŠTO ČEMU SE NIJE NADAO

Američki istraživač Viktor Veskovo srušio je rekord najdubljeg zarona u istoriji. Spustio se podmornicom skoro 11 kilometara (tačno 10.927 metara) u Marijanski rov, najdublju tačku na svetu. Pored nekoliko vrsta koje su ranije bile nepoznate nauci, na dnu je pronašao ljudski nemar – plastičnu kesu i omote od slatkiša.

Marijanski rov se nalazi u zapadnom Pacifiku i najdublje je mesto na planeti. Najniža tačka se zove Čelendžer Dip i, prema najpreciznijem merenju iz 2019. godine, duboka je 10.935 metara.

Da bismo ovo stavili u perspektivu, često se koristi jedno poređenje: čak i ako bi Mont Everest potonuo u taj žleb, njegov vrh bi i dalje bio više od dva kilometra ispod nivoa mora.

Pedeset velikih aviona na jednom čoveku

Ono što taj prostor čini nepristupačnim nije dubina već pritisak. Na dnu je pritisak preko hiljadu puta veći nego na površini, oko 1.086 atmosfera.

Uobičajeno poređenje je da bi pritisak na osobu koja se tamo nalazi bio kao da je na njenom telu nagomilano pedeset putničkih aviona. Ljudsko telo to ne može da podnese ni trenutka. Zato se na dno može ići samo u specijalno izgrađenoj podmornici, a takvih je u svetu veoma malo.

Manje ljudi nego na Mesecu

Broj koji najbolje pokazuje koliko je mesto nepristupačno je jednostavan. Do 2024. godine, na dnu Čelendžer Dipa bilo je samo dvadeset sedam ljudi.

Dvanaest je hodalo po Mesecu, ali mnogo više je uopšte otišlo u svemir. Ako pogledate broj ljudi koji su videli dno najdubljeg rova, on je i dalje manji od broja ljudi koji su se odvojili od Zemlje.

Don Volš i Žak Pikar su prvi sišli tamo 1960. godine, podmornicom Trst. Zatim, 2012. godine, sišao je i sam filmski reditelj Džejms Kameron. Veskovo je 2019. godine oborio taj rekord.

Četiri sata na dnu i sendvič sa tunjevinom

Veskovo je proveo oko četiri sata na dnu. Išao je s jednog kraja na drugi i beležio sve što je video: stene, organizme i predmete koji tu nisu pripadali.

Kada je završio posao, uradio je nešto što je kasnije sam opisao. Ugasio je motore, zavalio se u sedište i pojeo sendvič sa tunjevinom dok je podmornica polako plutala iznad dna najdubljeg mesta na Zemlji.

Rekao je da je uživao u pogledu i onome što je njegov tim tehnički postigao.

Torba kao što se kupuje u prodavnici

Ono što se desilo dole bilo je manje prijatno. Zajedno sa nekoliko organizama za koje se veruje da su nove vrste, na dnu se nalazila plastična kesa i omoti od slatkiša.

Nije bio prvi put. Godine 2018. objavljena je studija u kojoj je, pregledom baze podataka snimaka sa više od pet hiljada zarona tokom trideset godina, utvrđeno da je najdublji zabeleženi komad plastike samo obična kesa iz prodavnice, na dubini od skoro jedanaest kilometara.

Pored toga, prethodna istraživanja su pokazala da su sićušni rakovi iz šest najdubljih rovova na svetu imali plastične čestice u sebi. Veskov tim je uzorke koje su prikupili poslao na analizu upravo zbog toga.

Zašto plastika tone tako duboko?

Milioni tona plastike svake godine završe u okeanima, ali jako malo se zna o tome gde ta plastika zapravo završi. Naučnici planiraju da testiraju bića i stvari koje su skupili kako bi odredili da li sadrže mikroplastiku, problem na koji upozoravaju studije, a koji se pokazuje sve opasniji, i za životinje i za ljude.

Ostaje pitanje kako obična torba završi tamo gde čovek jedva može da dohvati. Vremenom, plastika u moru obrasta organizmima i sitnim česticama, postaje teža od vode i tone.

GORE JE NEGO ŠTO SMO MISLILI Evo šta se dešava sa otpadom kad uđe u okean i moramo BRZO DA REAGUJEMO

Pored toga, duboki rovovi deluju kao levci. Sve što potone čak i u drugi okean postepeno se pomera okeanskim strujama ka najnižoj tački, gde ostaje jer nema gde drugde da ode.

Zbog toga se u ovim rovovima mere veće količine zagađivača nego u nekim od najzagađenijih reka na svetu.

Veskovov zaron u Marijanskom rovu bio je deo misije do najdublje tačke svakog okeana na planeti. U svakom od njih pronalazio je istu stvar – mesto koje je gotovo van ljudskog domašaja, ali gde je njegov otpad već stigao.

Zagađenje plastikom dospelo do najdublje tačke Sredozemnog mora: Istraživanje otkrilo alarmantnu situaciju