U prethodnoj kolumni osvrnuo sam se na Zvezdine kvalitete, a ovog puta analiziram njene nedostatke.
Ako ekipa ima nedostatke, od kojih neki mogu da se isprave, to je onda pozitivna stvar i znači da ekipa nije dostigla svoj igrački maksimum u trenutnom periodu sezone u Evroligi.
Prevelika rotacija igrača
Retko kad se desi da ekipa ima toliki broj potpisanih igrača da sebi može da priušti luksuz da se neki ne skidaju na utakmicama, iako su potpuno zdravi i kvalitetni, poput Dobrića, Davidovca, pa i nekih od stranaca. Ako pogledamo samo centarsku liniju – Bolomboj, Izundu, Motiejunas, Rivero i Plavšić, koji je bio deo ekipe – možemo reći da je to jedna od najjačih centarskih linija u istoriji Evrolige. Slično je i sa spoljnim igračima.
Velika rotacija igrača je dobra, u smislu da pokriva povrede u dugoj i iscrpljujućoj sezoni, daje veću taktičku moć i strategiju treneru, ali negativan aspekt je što je vrlo teško za igrače koji malo igraju, ili se ne skidaju, da dođu do zadovoljavajuće forme, ritma i samopouzdanja za najbitnije utakmice.
Prevelika zavisnost od individualnog kvaliteta Nvore i Batlera
Njih dvojica su desetak Zvezdinih pobeda doneli bukvalno svojim individualnim kvalitetom, postižući koševe u najtežim momentima, takoreći „izmišljajući poene“. Ako oni ne prorade, Zvezda je u problemu.
Malo kreatora u ekipi
Malo je igrača koji imaju ulogu kreatora. Kreator je igrač koji pravi prednost u napadu i višak, i dodavanjima upošljava saigrača koji onda sa prednošću postiže „lakši“ poen. To trenutno radi samo Kodi – ima veliki broj asistencija – ali drugog igrača u ekipi koji to radi nema. Sve ostalo se svodi na individualni kvalitet, igru 1 na 1 i skok u napadu (koji je odličan).
Nedostatak „catch and shoot“ igrača
Tip igrača kao što je Ajzea Kenan je klasičan „catch and shoot“ igrač, a Zvezdi to mnogo fali. Ne kažem da bi Kenan bio bolji od drugih – možda i bi – ali taj tip igrača nedostaje.
Premala uloga domaćih igrača
Izuzimajući Kalinića, koji ima iole pristojnu ulogu u timu, nijedan naš igrač nema dovoljno bitnu ulogu jer ne igra, iako tu postoji dosta kvaliteta.
Moj lični ukus je da ekipa uvek mora imati tri do pet dobrih domaćih igrača koji imaju bitnu ulogu u timu, kako zbog hemije u ekipi, tako i zbog poznavanja našeg specifičnog ambijenta i podneblja. Uz to, treba da postoji i faktor respekta prema košarkaškoj tradiciji naše zemlje, kao i razmišljanje o budućnosti, reprezentaciji i razvoju igrača.