Somatsko drhtanje smanjuje stres, ali nije za svakoga

Ponekad telo zna kako da se oslobodi stresa bolje nego naš um. Upravo na toj ideji zasniva se sve popularnija praksa somatskog drhtanja – kratkih, spontanih pokreta koji telu pomažu da se opusti i oslobodi stresa.

Somatsko drhtanje (engl. somatic shaking) poslednjih meseci postaje sve vidljivije na društvenim mrežama kao navodno brz način za ublažavanje svakodnevnog stresa. Iako mnogima na prvi pogled deluje neobično, pa čak i pomalo haotično, zagovornici ove prakse tvrde da efekat postaje primetan već nakon nekoliko minuta pokreta.

Reč je o kratkoj aktivnosti koja uključuje energične, nekoordinisane pokrete – skakanje, mahanje rukama i lupanje nogama – često bez unapred definisane forme. Ideja je da se kroz takav spontani pokret telo oslobodi nagomilane napetosti.

Postoji dosta ličnih iskustava, ali naučni konsenzus i dalje je ograničen.

Šta je somatsko drhtanje i kako izgleda

Somatsko drhtanje povezuje se sa pristupima iz oblasti somatske terapije, oblika psihoterapije koji naglašava svest o telesnim senzacijama kao put ka boljem razumevanju emocija, misli i sećanja.

Cilj takvog pristupa je da osoba razvije osećaj sigurnosti u sopstvenom telu kako bi lakše mogla da se suoči sa psihološkim iskustvima, navodi Harvard Health Publishing.

– Za razliku od tradicionalnih terapijskih pristupa koji se uglavnom oslanjaju na razgovor, somatska terapija stavlja veći naglasak na regulaciju nervnog sistema. Fokus nije samo na analizi problema, već na tome da se telo dovede u stanje u kome može da se smiri i obradi stresne ili emocionalno zahtevne sadržaje – objašnjava Per Erez, joga terapeut i somatski edukator u Kaliforniji.

U praksi, ljudi praktikuju somatsko drhtanje na različite načine, ali se najčešće sastoji od nekoliko minuta naglih, slobodnih pokreta tela. Muzika se ponekad koristi, ali nije neophodna.

Da li somatsko drhtanje stvarno smanjuje stres

Popularnost ove prakse delimično se objašnjava i savremenim načinom života. Iako je dobro poznato da fizička aktivnost može pomoći u smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja, mnogima je teško da pronađu vreme i energiju za redovne treninge, naročito u periodima kada se već osećaju preopterećeno.

Kratki naleti intenzivnog pokreta, zato se, na platformama poput TikToka, predstavljaju kao brza alternativa.

– Somatsko tresenje može pomoći nekim ljudima da se nose sa blagim, svakodnevnim stresom, ali uglavnom kao deo šire strategije brige o mentalnom zdravlju. Takav pristup obično podrazumeva kombinaciju redovne aerobne fizičke aktivnosti i sporijih, fokusiranih praksi kao joga ili tai či – kaže Erez.

– U tom kontekstu, somatsko drhtanje može da ima mesto kao kratka, spontana tehnika za rasterećenje, ali ne i kao potpuna zamena za dublji rad – napominje Erez.

Kako somatsko drhtanje umiruje nervni sistem

Ovaj pristup polazi od pretpostavke da intenzivan ili dugotrajan stres može da ostavi trag u telesnim obrascima – u načinu disanja, mišićnom tonusu, držanju, varenju ili nivou budnosti.

– Takvi obrasci često ostaju prisutni čak i kada osoba racionalno razume svoje iskustvo, jer telo i nervni sistem ne menjaju reakcije isključivo kroz intelektualni uvid – dodaje Erez.

U tom kontekstu, blago tresenje tela i promene položaja koriste se kao način da se pažnja usmeri na fizičku napetost i mesta na kojima se ona zadržava. Smatra se da ovi pokreti mogu pomoći telu da “dovrši” fiziološke reakcije na stres koje su ranije bile prekinute i da doprinese regulaciji nervnog sistema.

– Takvi telesni procesi mogu da podrže psihološki rad koji prati oporavak od stresa ili emocionalnog opterećenja. Ipak, somatsko drhtanje nije rešenje za složene traume ili dugotrajan, hronični stres, niti može samo po sebi da promeni stanje stalne preopterećenosti nervnog sistema – napominje Erez.

U najboljem slučaju, nekoliko minuta ovakvog pokreta može doneti kratkotrajne koristi, poput smanjenja mišićne napetosti ili blagog poboljšanja raspoloženja, posebno kada je reč o svakodnevnom, blažem stresu.

Šta nauka kaže o somatskom drhtanju

Naučni dokazi o efikasnosti somatskog drhtanja za sada su ograničeni.

– Ne postoje studije ili istraživanja koja bi potvrdila upotrebu brzih pokreta tresenja za uticaj na raspoloženje ili nivo anksioznosti – navodi dr Gail Salc, vanredna profesorka psihijatrije na medicinskom koledžu Weill Cornell u Njujorku.

Prema njenim rečima, istraživanja zapravo više podržavaju drugačije oblike kretanja.

– Postoje dokazi koji pokazuju da spori, ritmički pokreti i kontrakcija mišića mogu pomoći u smanjenju anksioznosti. Na primer, prakse poput tai čija ili joge. Kretanje i vežbanje su korisni, ali trenutno nema kliničkih dokaza koji podržavaju ideju o kratkim naletima brzog tresenja kao posebnoj tehnici za regulaciju stresa, osim možda TikToka – dodaje opasku dr Salc.

Ona naglašava da su jedine koristi kod kontinuirane aerobne aktivnosti koja traje oko 30 minuta i praktikuje se nekoliko puta nedeljno.

Somatsko drhtanje kao dopunska terapija

Ipak, pojedini stručnjaci smatraju da somatsko tresenje može da ima indirektnu vrednost.

– Ova praksa bi nekim ljudima mogla da posluži kao jednostavan prvi korak ka razvijanju šire rutine za upravljanje stresom. Mislim da bi somatsko tresenje moglo da bude dobar početak rutine koja bi mogla da uključuje i druge elemente – kaže dr Skot Langeneker, profesor psihijatrije i mentalnog zdravlja u Medicinskom centru Veksner Univerziteta Ohajo.

U tom smislu, kratko somatsko tresenje može delovati kao uvod u druge, naučno bolje potkrepljene strategije – poput praksi usmerenih na pažnju, joge ili redovne fizičke aktivnosti.

Kome se preporučuje somatsko drhtanje, a ko treba da ga izbegava

Samostalno isprobavanje somatskog drhtanja je bezbedno za zdrave osobe koje žele da se nose sa blagim, svakodnevnim stresom. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ova praksa nije pogodna za svakoga.

Poseban oprez preporučuje se osobama koje imaju:

• teške traume ili posttraumatskog stresa,
• rizik od povreda ili probleme sa zglobovima,
• epileptične napade,
• mentalne poremećaje kao što su panični poremećaj, bipolarni poremećaj ili psihozu.

– Razlog je taj što intenzivni telesni pokreti kod nekih osoba mogu da izazovu neželjene reakcije – na primer flešbekove, pojačanu paniku ili osećaj preplavljenosti koji otežava samoregulaciju nervnog sistema – objašnjava Erez i dodaje:

– Oprez se savetuje i osobama sa povredama leđa ili donjih ekstremiteta, jer nagli pokreti mogu da pogoršaju postojeće tegobe. Kada se somatsko tresenje koristi kao deo rada na traumi ili intenzivnijem emocionalnom iskustvu, najbolje je praktikovati ga u vođenom okruženju, uz podršku kvalifikovanog terapeuta.

Kako isprobati somatsko drhtanje

Somatsko drhtanje se najčešće praktikuje u jednostavnom i neformalnom okruženju. Preporučuje se da osoba bude bosa, na privatnom mestu gde ima dovoljno prostora za slobodno kretanje.

Pokreti ne moraju biti strogo definisani – ideja je da telo reaguje spontano. Ipak, stručnjaci navode nekoliko osnovnih smernica koje mogu pomoći početnicima da lakše uđu u praksu:

• Stati uspravno sa blago savijenim kolenima.
• Početi sa laganim poskocima na petama.
• Dozvoliti da se pokret postepeno širi kroz telo, od nogu ka gore.
• Ruke držati opušteno uz telo, a vilicu bez napetosti.
• Pustiti da se pokret razvija spontano, bez forsiranja određenih gestova.

Koliko često primenjivati somatsko drhtanje

Za početak se preporučuje vrlo kratka sesija – jedan do dva minuta. Ako nema vrtoglavice, nelagodnosti ili osećaja preopterećenosti, trajanje sesije postepeno povećati na oko pet minuta. Pritom, ovu praksu nije potrebno raditi svakodnevno

– Dva do četiri puta nedeljno obično se smatra dovoljnim, jer kod ovakvih tehnika veća učestalost ne mora nužno da donese dodatne koristi – poručuje Erez.

Dakle, somatsko drhtanje treba posmatrati kao jedan od mogućih alata u širem pristupu upravljanju stresom i brizi o mentalnom zdravlju. Samo po sebi verovatno neće rešiti dublje uzroke stresa, ali kod nekih ljudi može da doprinese kratkotrajnom osećaju opuštanja.

(Everyday health)