POZNATA VODITELJKA PLIVALA U PARAMA A onda ostala udovica i život joj se pretvorio u pakao: “Preživiš ako se ne ubiješ, zato što moraš”

Nakon iznenadne smrti supruga Vidoja Ristovića, voditeljka Nikolina Pišek suočava se sa dugogodišnjom sudskom bitkom i medijskim prepucavanjima sa bivšim svekrom Mišom Grofom. Iako je nekada uživala u velikom bogatstvu, imala glamurozno venčanje u Monte Karlu, njen život je dobio drugi pravac nakon iznenadne smrti muža.

Nikolina i Vidoje su najpre mesecima bili samo prijatelji, a on ju je zapazio još dok ju je gledao na televiziji, budući da je tada živela i radila na relaciji Beograd-Zagreb. Istoričar umetnosti ju je veoma dugo i uporno osvajao tako što joj je u hotelsku sobu u kojoj je odsedala slao cveće, torte i dizajnerske torbe. Zaprosio ju je u jednom beogradskom restoranu prstenom od belog zlata vrednim 15.000 evra, dok joj je na uho pevao pesmu “Žena budi mi ti”. Glamurozno venčanje, koje su mediji procenili na 400.000 evra, održano je 3. septembra 2013. godine u Monte Karlu pred 70 zvanica. Voditeljka je nosila prepoznatljivu venčanicu dizajnerke Monik Lilije i dijamantske minđuše Vidojeve majke, a mladoženjin kum bio je biznismen Milan Beko. Iz te ljubavi par je dobio ćerku Unu Sofiju.

Gubitak supruga i sudska agonija oko nasledstva

Njihova zajednička priča prekinuta je kada je Vidoje Ristović iznenada preminuo u 44. godini. Od tog trenutka voditeljka preživljava pravi pakao obeležen višegodišnjim sudskim procesima, optužbama i medijskim okršajima. Iako su prošle godine od Vidojeve smrti, strasti se nisu stišale i neprekidna borba oko nasledstva sa svekrom Mišom Grofom i dalje traje.

Gostujući u podkastu “Mame kod Lane”, voditeljka se u suzama osvrnula na najteži period svog života i hrabro poručila:

– Vreme ne leči, ali vreme otupi. Suočila sam se sa stravičnim napadima suprugove porodice, sa užasnom mržnjom sa gubitkom svega što sam imala od nekakvih finansijskih resursa i sa detetom koje je definitivno trebalo da pružiti podršku i na neki način je osnažiti da ona prođe kroz taj period kolko tolko netaknuta. Ja mislim da se sa svojom tugom nisam još suočila na pravi način i ne znam kada će se to dogoditi, verovatno kada se moja situacija u potpunosti smiri i neutralizuje i kada nećemo morati biti u borbenoj pripravnosti u kojoj sam i dalje. Ne osećam ni ljutnju, ni bes, osećam zapravo samo i najveću tugu naspram mog deteta koje to nije zaslužilo. Pa preživiš zato što nemaš izbora, preživiš ako se ne ubiješ. Ako odlučiš živeti onda ćeš preživeti.”