Зоран Пашалић: Приступачност није само рампа, већ право на достојанствен живот и културу

среда, 08.04.2026,  12:31 -> 12:41

Извор: Радио Београд

Зоран Пашалић је истакао да стратегија приступачности подразумева свеобухватно уклањање архитектонских, информационих, комуникационих и друштвених баријера. Он је нагласио да се о овим питањима не сме размишљати само пригодним датумима, већ свакодневно.

“Свако од нас, нажалост, може бити особа са инвалидитетом, може да му се деси та несрећа и зато треба о тим људима размишљати заиста на прави начин. То значи не обраћати пажњу само када су годишњице, већ свакодневно”, навео је Пашалић.

Пашалић је посебно указао на чињеницу да се приступачност често погрешно своди само на постављање рампи испред државних институција. Према његовим речима, неопходно је омогућити приступ културним садржајима –позориштима, биоскопима и музејима.

Он је похвалио примере аудио-дескрипције и прилагођених садржаја у музејима и на телевизији, који омогућавају грађанима да чују детаљна објашњења о експонатима и уметничким делима.

Иако Србија има квалитетне прописе у овој области, проблем остаје њихова доследна имплементација на терену.

“Ми имамо у већини области, па и у овој, изузетно добре прописе, често боље него у земљама чијем правном уређењу тежимо. Али поставља се питање примене. Пропис сам за себе не значи ништа ако га не примењујете адекватно“, упозорио је Пашалић.

Овогодишњи јавни позив за градове и општине фокусиран је на три кључне категорије:

• Институционална подршка (просторије за удружења, пратиоци, возила);

• Уклањање архитектонских баријера;

• Унапређење информационо-комуникационе приступачности.

Говорећи о стању у градовима Србије, Пашалић је оценио да је ситуација „шаролика“ и да подсећа на “леопардово крзно“.

“У питању је лични ангажман на нивоу заједнице“, објаснио је он, додајући да свака локална самоуправа суштински може да испуни ове захтеве уколико постоји воља.

Конкурс за награду отворен је до 30. априла, а о добитницима ће одлучивати комисија у којој учествују и представници Сталне конференције градова и општина.

Без мобилних телефона од уласка до изласка из школе?

Заштитник грађана Зоран Пашалић најавио је предају нацрта закона којим би се ученицима забранила употреба мобилних телефона током боравка у школи. Он је поручио да ова мера није казна, већ начин да се деци врати концентрација и смањи вршњачко насиље.

Кључна ставка новог нацрта закона је да ученици по уласку у школу одлажу мобилне телефоне и добијају их тек након завршетка наставе. Пашалић истиче да су искуства земаља које примењују сличне законе показала да се концентрација и успех у школи, посебно код слабијих ученика из математике и матерњег језика, повећавају за шест одсто већ у првој години.

“Суштина је да децу усмеримо једне на друге и повећамо саосећање, односно емпатију. Дигитални свет је довео до тога да деца имају однос према томе који се ставља у домен болести зависности. Циљ није сила нити казна, већ да ученици схвате да та справа није неопходна у сваком тренутку дана“.

Он је додао да закон предвиђа изузетке за децу којој је телефон неопходан из здравствених разлога, попут дијабетеса типа један, као и за случајеве када је техничка подршка планирана у оквиру самог наставног програма. 

Фокус на образовање ромских девојчица и сузбијање илегалних дечјих бракова

Поводом Светског дана Рома, Пашалић је истакао да је ова заједница у посебном фокусу јер Роми немају своју матичну државу која би им помогла ван Србије. Као један од највећих проблема, он је издвојио положај девојчица у ромским насељима.

“Често смо наилазили на отпор родитеља када смо их питали зашто не шаљу талентовану децу у средње школе. Ту су и такозвани малолетнички бракови, који заправо нису бракови већ илегалне заједнице које закон треба прецизно да регулише”, рекао је Пашалић.

Закључио је да је држава Србија кључни фактор у решавању ових проблема, с обзиром на бројност и специфичан статус ромске заједнице.