Biološki “stres-test” za srce na vrućini: Zašto toplotni talasi žešće pogađaju žene nego muškarce

Preopterećene, razdražljive, naduvene, iscrpljene… Žene znatno teže podnose toplotne talase jer se zbog slabijeg znojenja, a veće telesne masnoće i hormonskih promena njihovo telo sporije rashlađuje, što stvara drastičan pritisak na srce.

Iako ekstremne vrućine utiču na celokupno stanovništvo, naučna istraživanja sve jasnije pokazuju da visoke temperature jače i opasnije pogađaju žene nego muškarce.

Eksperti za javno zdravlje i ginekologiju upozoravaju da je reč o ozbiljnom zdravstvenom riziku koji nastaje pod uticajem specifične ženske biologije, hormonskih oscilacija, ali i društvenih faktora.

“Stres-test” za ženski kardiovaskularni sistem

– Ekstremne vrućine su pravi “test na stres” za kardiovaskularni sistem žena i pogađaju ih jače nego muškarce – ističe dr Nigat Arif, lekarka opšte prakse specijalizovana za zdravlje žena pri britanskoj Nacionalnoj zdravstvenoj službi (NHS).

Pored toga, žene mogu biti i neznatno ranjivije na smrtne ishode povezane sa toplotnim talasima u odnosu na muškarce – navodi dr Ket Pinjo-Gomes, konsultantkinja za javno zdravlje na Institutu za globalno zdravlje Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) i koautorka studije o polnim razlikama u smrtnosti tokom toplotnih talasa, objavljene u listu “European Journal of Public Health“.

Kako klimatske promene donose sve intenzivnije i češće toplotne talase, stručnjaci poručuju da društvo mora da razvije bolju svest o ovim rizicima i primeni ciljane mere zaštite žena.

Biologija hlađenja: Zašto se žensko telo teže hladi

Veći rizik od toplotnog stresa kod žena biologija objašnjava kroz dve ključne stavke: specifičnu reakciju tela na toplotu i prirodne hormonske oscilacije, što se umnogome razlikuje u odnosu na muškarce.

Istraživanja, uključujući i studiju iz prošle godine objavljenu u “Science Direct“, pokazuju da žensko telo prirodno proizvodi manje znoja i počinje da se znoji tek na višim temperaturama u odnosu na muško.

Budući da je znojenje primarni mehanizam rashlađivanja organizma, ova biološka razlika otežava brzo oslobađanje viška toplote. Osim toga, procena opterećenja organizma na vrućini znatno je teža jer na koži i odeći nema obilnih tragova znojenja.

Dodatno, ženski organizam u proseku odlikuje nešto viša bazalna telesna temperatura i veći procenat telesne masti, koja deluje kao prirodni izolacioni sloj i zadržava toplotu unutar tela.

– Kada se na te biološke predispozicije dodaju prirodne fluktuacije ženskih hormona, sistem za regulaciju temperature u mozgu izlazi iz ravnoteže – objašnjava za BBC dr Arif.

Nivoi estrogena i progesterona značajno variraju tokom menstrualnog ciklusa, perimenopauze, menopauze, trudnoće i dojenja – što može da oteža regulaciju temperature. A sve to kardiovaskularnom sistemu stvara značajan pritisak pri pokušaju da rashladi organizam, posebno po vrućini.

Pored biologije: Starost i socioekonomski faktori

Ranjivost žena tokom vrućina ne potiče samo iz biologije – i socioekonomski uslovi igraju ogromnu ulogu.

– Žene češće preuzimaju ulogu primarnih negovatelja dece i starijih članova porodice, često zarađuju manje i imaju ograničenije resurse da se posvete sopstvenoj zaštiti od vrućine – ističe dr Ket Pinjo-Gomes.

Takođe, starost predstavlja presudan faktor. Pošto žene u proseku žive duže od muškaraca, češće ulaze u duboku starost u kojoj je organizam prirodno podložniji toplotnom stresu.

– Starije osobe su sklonije demenciji (koja smanjuje osećaj žeđi) ili češće koriste diuretike za krvni pritisak, što znatno povećava rizik od dehidracije i kolapsa – napominje dr Pinjo-Gomes.

Uticaj menstrualnog ciklusa i gubitka gvožđa

Osetljivost na toplotu direktno prati faze menstrualnog ciklusa. Tokom druge polovine ciklusa, pre same menstruacije, nivo progesterona raste, što prirodno podiže telesnu temperaturu i pojačava osećaj nelagodnosti na vrućini.

– Zatim dolazi menstruacija i estrogen – hormon koji pokreće termoregulatorni sistem – pada na najniži nivo. Zbog toga srce mora da radi znatno jače kako bi rashladilo telo – objašnjava dr Arif.

Gubitak krvi tokom menstruacije dovodi i do gubitka gvožđa, što smanjuje sposobnost krvi da prenosi kiseonik. Ovaj deficit, koji je posebno uobičajen kod žena sa obilnim menstruacijama, dodatno opterećuje kardiovaskularni sistem i uzrokuje izražen umor, vrtoglavicu i nesanicu tokom toplih dana.

Pojačane tegobe u menopauzi: Vrući talasi i noćno znojenje

Nagle talase vrućine (valunge) i noćno znojenje u perimenopauzi i menopauzi izaziva pad estrogena. Slične simptome doživljavaju i mlađe žene koje su u hemijski ili hirurški izazvanoj menopauzi zbog lečenja karcinoma, endometrioze ili sindroma policističnih jajnika (PCOS) – odnedavno nazvanog poliendokrini metabolički sindrom jajnika (PMOS).

– Tokom toplotnih talasa, spoljašnja temperatura drastično pojačava učestalost i intenzitet valunga i noćnog znojenja – napominje dr Arif.

Pritom, globalno zagrevanje direktno pogoršava kvalitet života žena u fazi menopauze, pokazuje studija o uticaju klimatskih promena na žensko zdravlje koja je objavljena 2023. u “Science Direct“.

Trudnoća i kardiovaskularno opterećenje

Trudnice izuzetno teško regulišu telesnu temperaturu zbog povećanih metaboličkih potreba za toplotom i tečnošću, što ih čini izrazito podložnim toplotnom stresu.

U ranoj i srednjoj fazi trudnoće, oscilacije progesterona podižu temperaturu tela. U kasnijim fazama, kako beba raste, kardiovaskularno opterećenje postaje sve veće. Naučna istraživanja upozoravaju da toplotni stres u trudnoći povećava rizik od komplikacija i za majku i za dete, posebno kod visokorizičnih trudnoća.

Neki od glavnih nalaza istraživača, koji se tiču posledica ekstremnih vrućina još tokom trudnoće su:

• pogoršanje zdravlja trudnice i razvoj bolesti kao što su preeklampsija (povišen krvni pritisak koji se javlja u trudnoći) i dijabetes.
• direktan uticaj na razvoj bebe, posebno na nervni sistem (toplota može da izazove urođene mane).
• povećan rizik od prevremenog porođaja i drugih komplikacija tokom porođaja.
• direktna promena DNK nerođene bebe. Naučnici veruju da se to događa kroz promene u epigenetici..

Istraživači su otkrili štetne efekte na zdravlje deteta, uključujući povećan rizik od srčanih oboljenja i hipertenzije, kao i astme i upale pluća.

Kako prepoznati toplotnu iscrpljenost i zaštititi se

Izlaganje ekstremnoj toploti povezano je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja. Usled visokih temperatura i gubitka tečnosti i soli znojenjem, krvni pritisak naglo pada, što može da dovede do toplotne iscrpljenosti. Ukoliko pritisak padne prenisko, drastično se povećava rizik od srčanog udara.

– Tretirajte vrućinu kao “test za srce”. Usporite tempo i prilagodite dnevne aktivnosti – poručuje dr Arif i savetuje sledeće:

• Hidratacija i hlađenje: Unositi velike količine tečnosti, nositi sa sobom ručne ventilatore i osvežavajuće sprejove.
• Prilagoditi fizičku aktivnost: Fizičke poslove i vežbanje planirati isključivo rano ujutru ili nakon zalaska sunca.
• Pratiti menstrualni ciklus: Žene treba da budu svesne u kojoj se fazi ciklusa se nalaze kako bi unapred znale kada je telo osetljivije na toplotu.

Doktorke pozivaju poslodavce, kolege i kreatore politika da pokažu više razumevanja i svesti o osetljivosti ženskog organizma na toplo vreme.

– Potrebno nam je više žena na pozicijama moći i uticaja, za stolom gde se donose odluke, jer će one prirodno biti svesnije specifičnih potreba žena nego muškarci – ističe dr Ket Pinjo-Gomes.

Sa njom je saglasna i dr Nigat Arif:

– Ovo nije samo ženski problem, ovo je društveno pitanje. Kada prilagodimo zdravstveni sistem i radne uslove specifičnim potrebama žena, stvorićemo bezbednije okruženje za celo društvo.

Namirnice koje hlade: Smanjuju iznenadnu telesnu toplotu i rizik od toplotnog udara

Velika letnja zabluda: Zašto bela odeća ne hladi uvek bolje od crne

Limunada sa malo soli – zašto je dobro da se pije po vrućini