DA li ste znali da su se naši preci pre dve hiljade godina zgražavali na pomisao da neko pije vino “na suvo”? U antičkom svetu, piti nepročišćeno, nerazblaženo vino bio je znak krajnjeg nevaspitanja i siguran put da vas proglase – varvarinom!
Foto: Sergii Kumer / Alamy / Profimedia
U doba stare Grčke i Rima, vino se nikada nije pilo u svom izvornom, jakom obliku na kakav smo danas navikli. Smatralo se da je samo božji nektar previše moćan za obične smrtnike, pa se ono obavezno razblaživalo vodom.
Ali tu se zabava (i malo ludost) tek zahuktavala.
Grci i Rimljani su svoj omiljeni napitak tretirali kao pravu laboratoriju u čaši. U vino su se redovno dodavali različiti začini, med, pa čak i smola bora. Ipak, jedan detalj posebno privlači pažnju savremenih istoričara – upotreba olova.
Slatka tajna sa smrtonosnim ukusom
Pošto antičkim vinarima nedostajanje savremenih frižidera i konzervansa nije išlo na ruku, morali su da pronađu način da produže rok trajanja vina i učine ga slađim. Njihovo rešenje? Olovo!
Vinari bi kuvali širu (neprevreli sok od grožđa) u olovnim posudama. Tokom kuvanja, olovo bi reagovalo sa kiselinama iz grožđa i stvaralo jedinjenje zvano olovni acetat ili „šećer od olova“. Ova supstanca je imala izuzetno sladak ukus i delovala je kao prirodan konzervans.
Iako danas znamo da je olovo ozbiljan otrov koji izaziva halucinacije, grčeve i demenciju (mnogi istoričari veruju da je upravo ovo trovanje olovom kumovalo čuvenim hirovima i ludilu pojedinih rimskih careva), Rimljani su u svom „slatkišu u čaši“ neizmerno uživali.
Zato, sledeći put kada nazdravite čašom dobrog vina, budite srećni što pijete moderno, čisto vino – i što vam za stolom niko ne nudi olovne začine!
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi