EKSKLUZIVNO ZA “BLIC” Predsednik Švajcarske konfederacije Gi Parmelan: 110 godina poverenja između Srbije i Švajcarske i milijarda evra razmene

Švajcarska i Srbija danas ne dele samo zajedničku istoriju kroz dijasporu, već i viziju ekonomskog razvoja. U trenutku kada globalna neizvesnost diktira pravila, dve zemlje produbljuju saradnju u važnim sektorima: od inovacija do dobrog upravljanja. O putu od humanitarnih programa devedesetih godina prošlog veka do jednog od najvažnijih ekonomskih partnera na Zapadnom Balkanu, u ekskluzivnom intervjuu za “Blic” govori predsednik Švajcarske konfederacije Gi Parmelan uoči zvanične posete Srbiji.

Ove godine se obeležava 110 godina diplomatskih odnosa između Srbije i Švajcarske. Imajući to u vidu, šta smatrate najvećim zajedničkim dostignućem?

Odnosi između naše dve zemlje počivaju na uzajamnom poštovanju, solidarnosti i osećaju zajedničke istorije, u čemu važnu ulogu ima dijaspora. Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina, Švajcarska je pokrenula program humanitarne pomoći u Srbiji. Ovaj program se kontinuirano razvija i sada sadrži sveobuhvatan portfolio projekata koji podržavaju ekonomski razvoj, inovacije, zelenu agendu i dobro upravljanje. Rekao bih da je najveće zajedničko dostignuće dubina i otpornost naših odnosa. Tokom proteklih 110 godina, Švajcarska i Srbija su izgradile istorijske, političke i ekonomske veze. Pored toga, lične veze srpske dijaspore koja je važan faktor pozitivno doprinose dinamici i raznolikosti Švajcarske. Naša saradnja danas se proteže od diplomatije i trgovine do obrazovanja, migracija i kulture. Činjenica da naši odnosi nastavljaju da se razvijaju u svim ovim oblastima je sama po sebi veliki uspeh.

Dolazite u zvaničnu posetu Srbiji gde se sastajete sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a prethodno ste u Davosu razgovarali o investicijama i inovacijama. Koja je vaša primarna agenda za ovu posetu?

Moj dnevni red uključuje pregled naših bilateralnih odnosa u celini: ekonomska saradnja, inovacije, investicije, regionalna stabilnost i mesto Srbije u širem evropskom kontekstu. Švajcarska vidi Srbiju kao važnog partnera na Zapadnom Balkanu, a takođe bih želeo da razgovaramo o konkretnim načinima za produbljivanje saradnje u oblastima gde obe strane vide potencijal, posebno u privredi, razvoju veština, tehnologiji i otpornosti u promenljivom međunarodnom okruženju. U ovom vremenu međunarodne neizvesnosti, stabilni i predvidljivi odnosi su dragocene osobine na koje se možemo osloniti kada zajedno radimo na diverzifikaciji, modernizaciji i unapređenju naših ekonomskih i odnosa u oblasti nauke.

U kom pravcu vidite budući razvoj odnosa između Švajcarske i Srbije? Kao ministar ekonomije Švajcarske, funkcije koju ste obavljali, kako biste ocenili trenutne ekonomske veze između dve zemlje?

Pravac se očigledno kreće ka bližoj i raznovrsnijoj saradnji. Ekonomski gledano, Srbija je najvažniji partner Švajcarske na Zapadnom Balkanu, a odnosi su već značajni. Između januara 2015. i septembra 2025. godine, švajcarske investicije u Srbiju iznosile su 2,3 milijarde evra. Trgovinski odnosi između Srbije i Švajcarske su stalno rasli u poslednjih pet godina, čineći Švajcarsku jednim od ključnih ekonomskih partnera Srbije. Prošle godine, obim trgovine je prvi put premašio prag od jedne milijarde evra. Što se tiče trgovine uslugama, Švajcarska je četvrti najveći partner Srbije u svetu. I dalje postoji potencijal za proširenje saradnje, posebno u IT-u, sektorima zasnovanim na tehnologijama i obnovljivim izvorima energije. Srpski startap ekosistem se ubrzano razvija. Nekretnine su takođe novi sektor u koji švajcarske investicije trenutno dolaze u zemlju. Impresioniran sam činjenicom da je oko 600 švajcarskih kompanija već prisutno u Srbiji.

Švajcarska kompanija “Ringier” ima dugogodišnje prisustvo u Srbiji, a njen brend “Blic” ove godine slavi važan jubilej – 30 godina poslovanja. Da li bi ovo moglo da posluži kao model i preporuka drugim švajcarskim kompanijama da razmotre ulaganje u našu zemlju?

Kada švajcarska kompanija ostaje i raste tokom perioda od nekoliko decenija, to sugeriše da postoji talenat, tržišni potencijal i prostor za dugoročna partnerstva. Švajcarske kompanije cene kvalifikovanu radnu snagu, stratešku lokaciju i poslovno okruženje u Srbiji. Štaviše, makroekonomski pokazatelji zemlje su prilično dobri i stabilni. Međutim, čvrst temelj zasnovan na vladavini prava i pravičnim pravnim postupcima – plus otvoreni i transparentni procesi javnih nabavki – verovatno su najvažniji faktori za privlačenje novih švajcarskih kompanija i njihovo zadržavanje ovde.

Švajcarska je bila među prvim zemljama koje su potvrdile svoje učešće na EXPO 2027 u Beogradu, a trgovinska razmena stalno raste. U kontekstu trenutne globalne krize, koje sektore smatrate najvećim potencijalom za produbljivanje veza između Berna i Beograda?

Expo 2027 je odlična platforma za predstavljanje onoga što naše zemlje mogu da urade zajedno. Vidim snažan potencijal u sektorima vođenim inovacijama: digitalne usluge, IKT, napredna industrija, zelena i energetska rešenja, urbana otpornost, obrazovanje i veštine, a takođe i inovacije vezane za zdravstvo. Program razvojne saradnje Švajcarske sa Srbijom takođe ističe ekonomski razvoj, dobro upravljanje i transformaciju u oblasti energije i klime kao važne oblasti na koje treba obratiti pažnju u narednim godinama.

Da li vidite priliku u dualnom obrazovanju? Vaša zemlja već dugo praktikuje ovaj model, a Srbija je nedavno krenula istim putem.

Apsolutno. Ovo je oblast gde je švajcarsko iskustvo posebno relevantno. Švajcarska godinama podržava napore Srbije u oblasti dualnog stručnog obrazovanja, jer ovaj model pomaže mladim ljudima da steknu praktične veštine kako bi bolje zadovoljili potrebe poslodavaca. Jedan od ključnih faktora uspeha je snažna saradnja između škola i poslovnog sektora prilikom definisanja odgovarajućih nastavnih planova i programa i sistema, tako da praktična obuka vodi do stvarnih mogućnosti za zaposlenje.

Srpska dijaspora u Švajcarskoj je prilično značajna. Na koji način ona danas oblikuje modernu Švajcarsku i kako doživljavate njenu ulogu?

Velika srpska dijaspora u Švajcarskoj predstavlja dobro integrisanu i dinamičnu zajednicu koja je dala značajan doprinos mojoj zemlji u brojnim sektorima, uključujući privredu, akademsko obrazovanje, medicinu, sport i kulturu. Njen naporan rad i preduzetnički duh obogatili su švajcarsko društvo na bezbroj načina. Naša raznolikost je ključna za našu dinamiku i otpornost. Dijaspora povezuje ljude, donosi preduzetničku energiju, održava porodične i kulturne veze i pomaže u stvaranju međusobnog razumevanja. Zauzvrat, mnogi srpski iseljenici održavaju jake veze sa svojom domovinom slanjem doznaka, ulaganjem u privredu u Srbiji i negovanjem ekonomske ili kulturne saradnje.

Postoje izveštaji iz Vašingtona da bi SAD mogle da smanje svoje vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Da li Švajcarska razmatra sličan potez, s obzirom na to da su vaši vojnici deo misije KFOR (Swisscoy)?

Stav Švajcarske je da KFOR ostaje važan za bezbednost i stabilnost. Trenutno je 215 švajcarskih vojnika raspoređeno u misiji Swisscoy što je naš doprinos ovom zajedničkom međunarodnom poduhvatu. Mandat traje do 31. decembra 2026. Savezno veće Švajcarske podnelo je zahtev švajcarskom parlamentu da Swisscoy ostane aktivan na Kosovu do 2029. Parlament će uskoro odlučiti.

Gde vidite rešenje za odnose između Beograda i Prištine?

Dugogodišnji stav Švajcarske je da rešenje leži u dijalogu, normalizaciji i praktičnom napretku koji poboljšava svakodnevni život ljudi sa obe strane. Da bi podržala proces dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije, moja zemlja nudi obema stranama neformalni zajednički proces posredovanja. Stvaranjem takvih prilika za dijalog, Švajcarska može doprineti stvaranju rešenja. Stabilnost ovog regiona i evropske integracije su prioritet naše spoljne politike.

Kako ocenjujete bezbednosnu i političku situaciju u regionu Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju?

Impresioniran sam ekonomskim napretkom postignutim u zemljama na Balkanu u poslednje dve decenije. Promovisanje dobrih ekonomskih odnosa jedan je od ciljeva moje posete Srbiji i Severnoj Makedoniji. Ovaj napredak ne bi mogao biti postignut bez određenog stepena stabilnosti. Uz to, ova stabilnost je proces koji je u toku i koji u krajnjoj liniji zavisi od obostrane dobre volje. A sa međunarodnim poretkom pod pritiskom, plus višestrukim geopolitičkim krizama, svi moramo biti oprezniji i razumniji.