Кинески рударски конгломерат “Зиђин” преузеће канадску компанију специјализовану за експлоатацију злата, што ће му омогућити приступ до чак десет нових рудника тог племенитог метала у три афричке земље.
Приближавање Отаве Пекингу, до којег је дошло током недавне посете канадског премијера Марка Карнија кинеској престоници, чини се заиста има супстанцу и није просто вербални перформанс. Источноазијски медији, наиме, јављају да ће кинески рударски гигант “Зиђин”, који послује и у нашој земљи, преузети канадску компанију “Елајд голд”, што ће му омогућити уплив у чак десет рудника злата у три афричке државе.
Колико је ово важан догађај може се схватити када се има у виду да је претходна канадска влада пре неколико година изненада одузела три кинеске компаније њихове власничке уделе у канадским произвођачима литијума које су оне сасвим легално откупиле, правдајући тај поступак економском безбедношћу, односно, тиме да је Кина претња по суверенитет земље јавора а литијум стратешка сировина.
Мада споразум између “Зиђина” и “Елајд голда” тек треба да одобри канадска влада, сигурно је да та два субјекта делују под претпоставком да ће од ње добити зелено светло и није случајно то што је до њиховог договора дошло управо након посете Карнија Кини, где се се срео и са председником и премијером те азијске земље.
Злато је нарочито последњих неколико година стратешки метал пар екселанс – инструмент који је неопходан за одвајање од америчког долара и јачање националног суверенитета, одбрану од инфлације и неизвесности проузрокованих геополитичким потресима, санкцијама и економским ратом који (чини се, не само против Кине, већ и целог света) води Вашингтон. Зато се с правом може рећи да предстојећа “Зиђинова” аквизиција канадског предузећа указује на то да је влада у Отави направила заокрет од 180 степени када је у питању њен став према важним металима и кинеским инвестицијама у канадске рударске компаније.
Њени мотиви су јасни – уосталом премијер Карни их је јасно и елоквентно изложио на недавном Светском економском форуму у Давосу – више од три четвртине канадског извоза се слива у САД, чија се влада према Отави односи са презиром и силеџијски, па је трговинска и уопште економска диверсификација за чланицу британског Комонвелта насушна потреба.
Глобални марш Зиђина
“Зиђин” је кроз своју ћерку компанију “Зиђин голд интенрешенел” понудио канадској компанији неколико процената већу суму од њене укупне вредности на берзи – четири милијарде америчких долара (пет и по милијарди канадских долара), што је наишло на позитиван одговор, због чега је потписан предуговор. Сада се чека да деоничари предузећа са седиштем у Торонту одобре трансакцију.
“Елајд голд” је у својим рудницима у 2025. произвео, сматра се, око 12 тона злата, а у току ове године би требало да започне експлоатацију у новом великом руднику Курмук у Етиопији. Преузимање канадске компаније “Зиђину” ће омогућити приступ рудницима у Малију, Обали Слоноваче и Етиопији. Осим приноса у злату, компанија из града Лонгјан у провинцији Фуђијен очекује повољан синергијски ефекат када су у питању рационализација и повећање ефикасности пословања, јер већ поседује руднике злата у Гани и Еритреји, које су суседи Обале Слоноваче, односно, Етиопије.
Иначе, “Зиђин” је прошле године, поред рудника Акјем у Гани (инвестиција од милијарду долара), у потпуности откупио и велики, врло профитабилни рудник злата Рајгородок у Казахстану за 1,2 милијарде долара. Кинеска компанија у бившим совјетским централноазијским републикама сличан интерес има и у Киргистану и Туркменистану.
Њен план, формулисан 2024. године, јесте да производњу злата подигне са 73 тоне у тој години на преко 100 тона у 2028. и ту сврху се убрзано шири по целом свету, пише кинески бизнис портал Каишин. Иначе, рударска група “Зиђин”, осим злата и сребра, бави се и експлоатацијом бакра, цинка, литијума и других метала. Листирана је на берзама у Хонгконгу и Шангају и заузима 251. место на листи 2.000 највећих светских компанија коју саставља часопис Форбс.