Ostavio je neizbrisiv trag i to u dva sporta.
Proslavljeni vaterpolista naše zemlje Zlatko Šimenc preminuo je u 88. godini. Zlatko je bio izvanredan sportista i ostavio je neizbrisiv trag u svetu sporta, a tužnu vest obelodanio je njegov sin Dubravko.
Njegova bogata karijera obuhvatala je dva timska sporta: vaterpolo i rukomet, predstavljajući bivšu Jugoslaviju s ponosom. Nosio je nacionalni dres vaterpolo reprezentacije impresivnih 101 put, dok je takođe doprinosio rukometnoj reprezentaciji u 25 navrata. Ova dvostruka reprezentacija bila je moguća zbog sezonske prirode ovih sportova, s rukometom koji se igra zimi, a vaterpolom tokom letnjih meseci.
Jedna od najznačajnijih tačaka Zlatkove vaterpolo karijere bila je njegova uloga na Olimpijadi u Tokiju, gde je pomogao da se osvoji srebrna medalja za njegov tim. Ovo postignuće dopunjeno je njegovim uspehom na Svetskim prvenstvima, gde je osvojio dve srebrne medalje 1958. i 1962. godine, kao i bronzanu medalju 1966. godine. Ove nagrade oslikavaju njegov izuzetan talenat i posvećenost sportu. Njegova klupska karijera u Vaterpolo klubu Mladost bila je jednako impresivna, jer je četiri puta osvajao titulu evropskog klupskog šampiona.
Nakon povlačenja iz profesionalnog igranja, Zlatko se preusmerio na trenerski rad, vodeći svoju voljenu Mladost od 1972. do 1975. godine. Tokom ovog perioda, osvojio je Kupu pobednika i prvi Superkup, pobedivši tadašnje evropske šampione, Partizan. Njegov uticaj se širio i izvan trenerskog posla; bio je takođe poštovani profesor na Fakultetu fizičke kulture u Zagrebu, gde je jedinstveno predavao i vaterpolo i rukomet. Ova dvostruka ekspertiza naglašava njegovu duboku posvećenost obrazovanju budućih sportista.
Zlatkov privatni život bio je takođe isprepleten sa sportom. Bio je u braku sa Nevenkom, bivšom igračicom Mladosti i članicom jugoslovenske reprezentacije u odbojci. Njihova deca, Dubravko i Iva, krenula su u atletskim stopama svojih roditelja. Dubravko je postao poznata ličnost u hrvatskom vaterpolu, dok je Iva briljirala kao šampionka u sinhronom plivanju i sada služi kao poštovana sudija na međunarodnim takmičenjima.
Doprinosi Zlatka Šimenca sportu prepoznati su brojnim nagradama, uključujući Orden predsednika Tita za sportska dostignuća 1974. godine i Franjo Bučar državnu nagradu za sport za životno delo 2001. godine. Njegov legat nastavlja da živi kroz njegovu porodicu i mnoge sportiste koje je inspirisao tokom svog života.
BONUS VIDEO
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na: