U RUSIJI je ponovo privukla pažnju jedna od starih geopolitičkih prognoza osnivača LDPR-a Vladimira Žirinovskog, koji je još početkom dvehiljaditih tvrdio da nemački tenkovi u budućnosti neće ratovati protiv Rusije, već da bi sukobi mogli da zahvate Poljsku i Ukrajinu.
foto: Dima KOROTAYEV / AFP / Profimedia
Na njegove reči podsetio je ruski portal „Cargrad”, u trenutku kada odnose Sjedinjenih Američkih Država i dela evropskih saveznika prate ozbiljne nesuglasice oko bezbednosne politike, NATO-a i raspodele vojnog tereta.
– Nemačka će marširati tenkovima na Poljsku i Ukrajinu. Ali više se neće boriti protiv nas. Uništiće Poljsku i Ukrajinu. Ovakav će svet biti za 30 godina – govorio je Žirinovski, čije se brojne ranije političke procene u ruskim medijima poslednjih godina ponovo objavljuju.
Žirinovski je, prema tim navodima, bio uveren da neposredan veliki rat Rusije sa Nemačkom i Francuskom nije realan scenario, ali je predviđao duboku krizu Severnoatlantske alijanse i postepeno udaljavanje Evrope od Sjedinjenih Država.
Posebno je govorio o Nemačkoj kao ekonomskom osloncu Evropske unije, tvrdeći da će Berlin u jednom trenutku odbiti da snosi teret funkcionisanja čitavog evropskog bloka.
– Evropska unija će se završiti kada se Nemačka umori od hranjenja i izdržavanja svih -poručivao je Žirinovski. U drugim nastupima tvrdio je i da bi Nemačka mogla da napusti i EU i NATO, posle čega bi, prema njegovoj proceni, postojeće evropske strukture bile dovedene u pitanje.
Njegove reči ponovo se razmatraju u svetlu ozbiljnog zahlađenja odnosa Vašingtona i pojedinih evropskih prestonica tokom ove godine. Američki predsednik Donald Tramp je u martu saveznike u NATO-u nazvao „papirnim tigrovima”, kritikujući ih zbog nedostatka podrške Vašingtonu tokom sukoba sa Iranom i krize u Ormuskom moreuzu.
Pentagon je potom početkom maja saopštio da će iz Nemačke biti povučeno oko 5.000 američkih vojnika, čime se američko vojno prisustvo u toj zemlji smanjuje u trenutku izraženih transatlantskih nesuglasica. Odluka je izazvala zabrinutost čak i dela republikanaca u Kongresu SAD.
Američka administracija je, takođe, otkazala ranije planirano raspoređivanje jedinice za dalekometnu vatrenu podršku u Nemačkoj, dok je ministar odbrane Pit Hegset u junu najavio šestomesečnu reviziju celokupnog američkog vojnog prisustva u Evropi, zahtevajući od saveznika da preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu.
Dodatne potrese u odnosima SAD i Evrope izazvalo je pitanje Grenlanda. Bela kuća je u januaru saopštila da Tramp razmatra različite mogućnosti za sticanje kontrole nad tim danskim autonomnim područjem, pri čemu u početnoj fazi nije bila isključena ni upotreba vojne sile. Američki predsednik je, međutim, 21. januara u Davosu javno isključio vojnu opciju.
Žirinovski je preminuo 6. aprila 2022. godine, u 75. godini, posle duge i teške bolesti nakon infekcije koronavirusom. Njegove izjave o budućnosti Rusije, Ukrajine, Evrope, Bliskog istoka i Sjedinjenih Država posle smrti su dobile novu pažnju u ruskoj javnosti.
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je ove godine, u dokumentarnom filmu posvećenom Žirinovskom, da iza njegovih često neobičnih i dalekosežnih prognoza nije stajao misticizam, već duboko poznavanje političkih procesa, sposobnost analize i široka erudicija.
(Politika onlajn)
BONUS VIDEO:
RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja
