Три дана након разорног земљотреса, који је погодио јапанску префектуру Кумамото на острву Кјушу, расте број жртава, а спасиоци и даље трагају за преживелима.
Први земљотрес, који је однео животе и нанео велику материјалну штету, био је јачине 7,1 јединице Рихтера. Уследила је серија мањих, накнадних потреса. То је, после овако снажног удара, и очекивано, каже професор Рударско-геолошког факултета Драган Миловановић. Објашњава да је реч о смиривању тла.
“Енергија која је ослобођена тражила је неко време. У првом тренутку је била најјача и након тога се она смањује. То је једно правило, али било је изузетака“, рекао је Миловановић.
Подсетио је да су се у Венецуели и код Санторинија дешавале серије потреса сличног интензитета које су трајале дуже од месец дана.
Јапан једно од најтруснијих подручја, како долази до потреса
Објашњавајући због чега су земљотреси у Јапану толико чести, Миловановић је истакао да се та земља налази на месту судара великих тектонских плоча.
“Површина Земље има 12 плоча које се крећу, под знаком навода – плутају по једној астеносфери. Неки континенти се размичу, неки се подвлаче једни под друге. Земљотреси се највише јављају тамо где се једна плоча подвлачи под другу“, објаснио је Миловановић.
Како је навео, управо је то случај са Јапаном.
“Јапан, Филипини и цео тај део до Пацифичког ватреног појаса налазе се управо на самом месту догађаја, због чега су ту земљотреси веома чести“, истакао је професор.
Осврнувши се на мапу сеизмичких зона, професор Миловановић је објаснио да се највећи број најјачих земљотреса дешава управо дуж Пацифичког ватреног појаса.
“Од Камчатке до Аљаске, па преко Јапана, Филипина, Малезије, Индонезије и Папуе Нове Гвинеје простире се појас у коме се сударају велике тектонске плоче. Јапан је део Пацифичке плоче и једним делом Филипинске плоче“, рекао је Миловановић.
Напоменуо је да се у близини Филипина налази и најдубљи океански ров.
“Ту се управо подвлачи плоча. Вредни, одговорни и педантни Јапанци су све то снимили. Имате 3Д моделе, мониторинг савршен, али опет – природа је јача. Нажалост, има жртава. У неком другом простору и у некој другој средини са неким другим људима била би знатно другачија ситуација“, навео је професор.
Није могуће предвидети најразорнији удар
Професор је нагласио да земљотресе у Јапану стално очекују, те да су увек спремни да реагују.
“Они се догађају свакога дана, тако да су они спремни у том смислу“, навео је Миловановић.
Међутим, иако постоје системи за рано упозоравање (у Јапану дају сигнал око 15 секунди пре самог потреса), тренутак када ће доћи до јаког земљотреса не могу предвидети ни технолошки најнапредније земље.
“Јапан има невероватан мониторинг, велики број сеизмографа, 3Д моделе, одговорност, сви прате и, нажалост, још није могуће измерити где се енергија акумулира и када ће се она ослободити. Ако имате једну плочу на 30–50 километара и она се доле мало раширила, померила, немате могућност да кажете кад ће она да клекне, али су они увек спремни“, објаснио је професор.
Србија је на Евроазијској плочи
Професор је истакао да је геолошки положај Србије битно другачији од Јапана.
“Србија је на евроазијској плочи, а према нама се приближава Афричка плоча. Ми смо у сенци тих догађаја, мало даље од места где су они најинтензивнији“, навео је Миловановић.
Додао је да су најизраженије сеизмичке активности у Медитерану, Грчкој, Турској, Ирану и дуж алпско-хималајског појаса.
“Ми то очекујемо, али смо ипак у другој зони која је специфична са много мањим интензитетом сеизмичких таласа, односно интензитетом земљотреса“, закључио је професор.