DONEO sam mu flašu rakije, naše šljive, neka mu se nađe, našem generalu, našem komandantu, našem heroju!
Foto: D. Milovanović
Ovako, ponosno, govori Vladimir Živković. Mladićev je, kaže, saborac. Zastaje na nekoliko trenutaka, gleda prema grobu, a onda nastavlja o čoveku sa kojim je delio ratne godine i kojeg, govori, neće zaboraviti:
– Veliki vojnik, još veći čovek. Ljudina, heroj, a to kakav je zaista bio, videlo se i na sahrani. Večno hvala, generale.
Beogradsko Topčidersko groblje, juče pre podne… Dan posle sahrane nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske. Okupio se narod, generalovi – porodica, prijatelji, saborci, poštovaci.
Sin Darko, supruga Bosiljka, unuci Anastasija, Stefan i Aleksandar, snaha Biljana pale sveće, miluju Ratkovu sliku. Bez reči, u miru i tišini. Poštuju ljudi njihov bol. Neko priđe, stisne ruku, prozbori poneku reč.
Poslednja volja – Ratkov zavet
RATKO je godinama pre smrti jasno stavio do znanja porodici da mu je jedina želja da bude sahranjen pored svoje ćerke Ane. Porodica je ovu odluku smatrala njegovim zavetom i učinila je sve da se njegova poslednja volja u potpunosti ispoštuje.
Među onima koji su ujutro, među prvima, stigli pod krošnje košutnjačke šume je i Đorđo Marić. Došao sa Ozrena, iz okoline Doboja. Na Mladićev grob doneo je i grumen zemlje.
Foto: D. Milovanović
– Otišao sam u njegovo rodno selo Božanovići, dva kilometra od Kalinovika. Brdo na kome su Mladići rođeni zove se Brdo Mladića. Kuća više ne postoji, ali postoje zidovi, između kojih sam uzeo parče zemlje i doneo mu na grob, da uz njega bude deo otadžbine iz koje je potekao – kazuje Marić.
Došao i običan svet da za pokoj Ratkove duše upali sveću. Jedni doneli bukete cveća, drugi vence, neko samo ružu. Bilo je onih koji su želeli da kraj spomenika ispod koga od prekjuče počiva Ratko pored ćerke Ane ostave nešto lično, kao poslednji pozdrav čoveku kojeg su poznavali ili poštovali.
Među njima je i Marko Zlatković. O generalu govori sa velikim poštovanjem. Za njega je Mladić bio čovek koji je, uveren je, ostavio dubok trag među Srbima i koji je pomagao ljudima bez obzira na njihovu nacionalnost.
Banjaluka, Trebinje, Šamac…
U GRADOVIMA Republike Srpske i juče su paljene sveće i služeni parastosi za pokoj duše preminulog generala Ratka Mladića.
Demobilisani borci, ratni vojni invalidi, članovi porodica poginulih boraca i ostali građani koji nisu bili u prilici da prisustvuju sahrani komandanta Vojske Republike Srpske na beogradskom Topčiderskom groblju u ponedeljak, palili su sveće u Višegradu, Kostajnici, Palama, Bijeljini, Banjaluci, Trebinju, Šamcu, Gradišci, Prijedoru…
Upisivanjem u knjigu žalosti koja je u mnogobrojim mestima otvorena još od 27. avgusta, kada je preminuo Mladić i minutom ćutanja, ljudi su i danas iskazali pijetet i odali poslednju počast voljenom generalu.
– Za mene je general Mladić heroj. Smatram da je spasao srpski narod. Pomagao je i civilima sa neprijateljske strane, Hrvate i muslimane je spasavao, gledao je da se pomogne ljudima bez obzira na to kojoj su strani pripadali – rekao je Živković.
Kraj groba zatičemo i Beograđanku Ljubinku Ristić, koja prethodnog dana nije uspela da prisustvuje samom činu sahrane. Kaže da joj je bilo važno da ipak dođe, položi cveće i oprosti se od Mladića.
– Nisam uspela da dođem u ponedeljak, a želela sam da budem ovde. Zato sam došla da položim cveće. Za mene je on bio vojnik koji je branio svoj narod i čovek kojeg mnogi ovde pamte i poštuju – rekla je ona.
Među već položenim vencima i buketima svakog časa bi se našao još neki cvet. Svako na svoj način odaje počast Mladiću, ali sa istom željom – da mu se još jednom pokloni.
Kod groba ljudi se ne zadržavaju dugo. Neko položi cvet, neko se se samo prekrsti. Ima i onih koji bi stajali duže, porazgovarali sa ljudima. Pružaju jedni drugima reči utehe, podrške. Među njima je i Slobodan Ilić:
– Zaslužio je Ratko, ako ništa drugo, ovaj mir, ovde u Košutnjaku, da počiva pored svog deteta.
Cveće, venci, poruke…
OKO Ratkove večne kuće cveće, venci, poruke i to ne samo ostali posle sahrane genrerala. Novi buketi iz časa u čas prekrivaju jedni druge, tu su i poruke. Ne zna im se broj.
A koliko ga je narod voleo i poštovao nema dilemu ni Milan Marković, koji je poranio iz beogradskog Mirijeva.
– Reke ljudi na sahrani, veličanstven ispraćaj generala govore nam sve. Govore kakav je, pre svega, čovek bio. I čovek i vojnik i otac i muž. Neka mu je večna slava, na ponos svih nas – nije krio Milan suze.
Ratko Mladić, koji je preminuo 27. avgusta u Hagu u 84. godini, sahranjen je prekjuče u srpskoj prestonici. Na večni počinak, uz “raport” poštovanja i ljubavi, ispratilo ga je više od 150.000 ljudi iz cele Srbije, Republike Srpske, regiona, ali i Grčke, Rusije, Severne Makedonije, Rumunije, Češke, Slovačke…
Rusko istorijsko društvo u Srbiji: Istoriju ne pišu sudovi i sudije
POVODOM sahrane generala Ratka Mladića, Rusko istorijsko društvo u Srbiji podseća javnost da istoriju ne pišu mediji, političari, društvene mreže, niti sudovi i sudije:
– Istoriju pišu istoričari, a pre svega narod čija je istorija u pitanju. Kako je poručio patrijarh srpski, ljudski sudovi mogu grešiti, dok je jedini konačni i pravedni sud Božji. Ako istoriju pišu pobednici, onda je činjenica da je srpski narod u tom ratu stvorio i odbranio Republiku Srpsku. Istorija pamti, narod brani sećanje, a ispraćaj generala Ratka Mladića dugo će se pamtiti.
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi