ŽELLjKO Veljković je govorio o generalu Mladiću koji je na pravdi Boga zatvoren u haškom kazamatu i koji se nalazi na samrti i u teškom stanju. On je rekao je rekao da ne treba ni za grob da mu se zna.
Foto: Printskrin Nova S
– Kad umre onaj što se u zasluženim mukama s dušom rastaje u Hagu, to ne treba da bude vest. Ni da je umro, ni da je sahranjen, ni gde je sahranjen. Grob da mu se ne zna, ime da mu se ne pominje, da se pamte samo njegovi zločini i njegove žrtve. To bi bila pravda – napisao je Veljković na svom profilu, očigledno aludirajući na Mladića.
A šta je generalov „zločin“?
Spas Srba iz Krajine otvaranjem Koridora života, kojim je zauvek spojen zapadni i istočni deo Srpske, ali i Banjaluka i Beograd? Da li je Mladićev zločin to što hiljade Srba danas mogu slobodno da odu u srpsko Trebinje i Nevesinje, koje je odbranio od pomahnitalih ustaških hordi? Banjaluka, biser Srpske, ostala je najveći srpski grad zapadno od Drine, jer je i nju branio srpski general-heroj. Zahvaljujući Mladiću, namučena Donja Gradina, deo ustaškog logora Jasenovac, zauvek će ostati deo srpske države, da služi kao opomena, sećanje i molitva za milion srpskih duša, novomučenika, koje je krvnički ubila ustaška ruka.
Sve to, i mnogo toga Mladić je učinio za svog života. Još uvek u snazi, dok je po vrletima Srpske brmedija anio slobodu svog naroda, ušao je u legendu. Srpski narod ceni heroja onoliko u koliko pesama ga je opevao. Mladić je po tom kriterijumu jedan od najvećih. Po vojničkim kriterijumima ravan je Mišiću i Obiliću.