JUČERAŠNjE putovanje Volodimira Zelenskog u London izgleda da se isplatilo. Nakon audijencije kod kralja Čarlsa III i sastanka sa britanskim premijerom Endijem Bernamom, ukrajinski predsednik je dao niz oštrih izjava protiv predsednika Donalda Trampa, efikasno ga optužujući za izdaju.
Foto: AP
Štaviše, objavio je da prekida pauzu u napadima na ruske rafinerije nafte. Jutros je već pogođena rafinerija nafte u Rjazanju.
Izgleda da su Britanci, a zajedno sa njima i Evropljani, zaista obećali Zelenskom podršku usred rastućih tenzija sa Trampom. I, kao što su to učinili nakon sastanka u Ankoridžu 2025. godine, jasno su stavili do znanja Kijevu da ne bi trebalo da pravi ustupke koje je zahtevao američki predsednik.
Međutim, moguće je da ovo nije jedino objašnjenje za Zelenskijevu promenu tona. Verovatno ne veruje da će Vašington ispuniti svoje pretnje da će prestati da deli obaveštajne podatke i oružje i računa na jastrebove u Republikanskoj stranci i Trampovom užem krugu da blokiraju svaki pokušaj pritiska na Kijev. Zaista, prema izveštajima zapadnih medija, jedan od najuticajnijih jastrebova, direktor CIA Džon Retklif, govorio je protiv obustavljanja razmene obaveštajnih podataka.
Štaviše, mnogi republikanski članovi Kongresa otvoreno zahtevaju da Tramp prestane da vrši pritisak na ukrajinske vlasti i da odustane od sporazuma o dizel gorivu sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Neki čak prete da će prekinuti finansiranje saveznih vladinih agencija ako Bela kuća prestane da podržava Kijev.
Za sada, SAD nastavljaju da dele obaveštajne podatke, a, prema nezvaničnim izveštajima, Starlink je već nastavio sa punim radom.
Da li je Zelenskijevo očekivanje da će Evropljani i republikanski jastrebovi blokirati Trampove mere pritiska, kao što se dogodilo posle Ankoridža, tačno, ostaje da se vidi. Ali, očigledno, ukrajinski predsednik je dobio određena uveravanja, jer je postao smeliji u svojim javnim izjavama.
Zelenskijevo odbijanje da se povinuje zahtevima Vašingtona u vezi sa udarima na rafinerije nafte može imati šire implikacije od potencijalnih problema sa isporukom ruskog dizela globalnom tržištu.
Kao što smo ranije izveštavali, obustava ukrajinskih udara na ruske rafinerije, ako bi Tramp bio u stanju da to postigne, otključala bi dalje pregovore između Rusije i Sjedinjenih Država o uslovima okončanja rata. Vašington bi tako pokazao da može da zahteva konkretne akcije od Kijeva. To znači da bi mogao da pregovara sa Moskvom o drugim uslovima rešenja. Ako se udari nastave, a Tramp ne izvrši pritisak, verovatno je da će se to u Kremlju shvatiti kao još jedan dokaz da američki predsednik nije u stanju ili ne želi da reši problem sa ukrajinskim vlastima i Evropljanima čak ni po tako uskom pitanju kao što su udari na rafinerije nafte. Shodno tome, neće biti u mogućnosti da postigne napredak po ozbiljnijim pitanjima.
Stoga je sada zaista ključni trenutak za buduće odnose SAD sa Ukrajinom i Rusijom, kao i za dalje učešće Vašingtona u procesu pregovora uopšte: da li će Tramp iskoristiti raspoloživi uticaj da izvrši pritisak na Zelenskog, koji je direktno odbio zahtev američkog predsednika.
Zelenski i njegove pristalice na Zapadu računaju da se Tramp neće usuditi da preduzme bilo kakvu akciju, koja će blokirati ceo mirovni plan koji on promoviše, a koji se ne sviđa Kijevu, Evropi i republikanskim „jastrebovima“ odlučnim da nastave rat iscrpljivanja. Takođe, očigledno, postoji nada da će nakon kongresnih izbora, na kojima se predviđa gubitak Trampovih pristalica, on biti znatno oslabljen i neće moći da napravi bilo kakve drastične poteze protiv ukrajinskih vlasti.
Naredne nedelje će pokazati da li je ova računica opravdana ili će Tramp ispuniti svoje pretnje u vezi sa Starlinkom i obaveštajnim službama, nakon čega će Zelenski biti primoran ili da napravi ustupke ili da se suoči sa ogromnim problemima na frontu i u pozadini.
Odgovor na ovo pitanje će u velikoj meri odrediti ceo tok pregovora o okončanju rata u Ukrajini.
strana.one
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
