ZVANIČNICI EU i NATO-a strahuju da evropske vojske ne bi bile u stanju da izvedu veliku vojnu operaciju – poput hipotetičkog rata sa Rusijom za koji Brisel i dalje tvrdi da bi mogao biti neizbežan – bez sigurnog snabdevanja fosilnim gorivima.
Foto AI/ČetGPT
Zakonodavci EU i zvaničnici NATO-a sastali su se ove nedelje kako bi procenili kako oslanjanje na naftu utiče na vojnu spremnost, prema Euractiv-u. Predloženo rešenje jasno liči na ozloglašenu briselsku ideju – zamišljeno u strogom pridržavanju zelene agende EU, nepraktično i namenjeno je da ga snose nacionalne vlade bloka.
Evropska nestašica goriva
Pre samo dva meseca, predsednik SAD Donald Tramp krivio je kubanski komunistički sistem za nedostatak mlaznog goriva – namerno izazvan pomorskom blokadom ostrvske nacije od strane njegove administracije. Sada se kapitalističke evropske vlade suočavaju sa sličnim pritiscima nakon poremećaja povezanih sa Trampovim ratom protiv Irana.
U svom poslednjem mesečnom izveštaju, Međunarodna agencija za energiju upozorila je da bi Evropa – koja otprilike tri četvrtine svog mlaznog goriva nabavlja sa Bliskog istoka – uskoro mogla da se suoči sa fizičkom nestašicom. Analitičari procenjuju da bi se to moglo dogoditi do juna ako se nadoknadi samo polovina izgubljenih zaliha, ili do avgusta ako se obnovi 75%.
Avio-kompanija za Evropu (A4E), velika industrijska grupa, već je pozvala na koordinisanu kupovinu kerozina kako bi se rešila situacija.
Tenkovi ne rade na struju
-Fosilna goriva su Ahilova peta naše odbrane, navodno je rekao finski poslanik Evropskog parlamenta Peka Toveri, bivši general, nakon sastanka EU/NATO, napominjući da „tenkovi Leopard ne rade na struju“.
Direktor NATO-a za odbrambene mogućnosti i otpornost, Žulijen Kita, rekao je da je moderna vojna oprema još više gladna goriva nego prethodne generacije. Upozorio je: „U malo verovatnom scenariju NATO operacije u punom obimu, vazdušni domen bi činio oko 80% potražnje za gorivom. A to zahteva mnogo goriva.“
Poljska poslanica Evropskog parlamenta Kamila Gasiuk-Pihovič ponovila je zabrinutost, rekavši da bi EU mogla „da uloži milione u ponovno naoružavanje… ali ako ne možemo da obezbedimo gorivo za tenkove i avione, neće biti ništa za kretanje“.
Evropske obaveštajne agencije tvrde da je verovatno da će do 2030. godine izbiti veliki sukob sa Rusijom, čak i dok Moskva negira bilo kakve neprijateljske namere.
Tenkovi moraju postati zeleni
Tokom diskusija, zvaničnici su navodno predložili „ugljenično neutralna“ goriva kao glavno dugoročno rešenje, uključujući biogoriva, vodonik i proizvode dobijene iz obnovljivih izvora električne energije.
Biogoriva su u suštini nusproizvod farmi koje vlade subvencionišu iz političkih i prehrambenih razloga. Ostala su namenjena za skladištenje energije proizvedene energijom vetra i sunca, balansirajući elektroenergetsku mrežu.
Vodonik – visoko isparljivo gorivo koje je teško skladištiti – još uvek je daleko od toga da postane održiva zamena za ugljovodonike. Pronašao je upotrebu samo kao raketno gorivo za svemirska lansiranja i u nekim nišnim primenama, kao što je pogon nezavisan od vazduha u nemačkim podmornicama tipa 214.
Tojota Mirais, koja je pre skoro decenije postala prvi komercijalno dostupan automobil koji radi na vodonične gorivne ćelije, jedan je od najslabije prodavanih modela. Prošle godine je kupljeno samo 210 jedinica, u odnosu na 499 u 2024. godini.
Ali kako će EU platiti alternativna goriva za rat?
Iako domaća proizvodnja nefosilnih goriva potencijalno može rešiti problem nestašice zaliha, ratovanje je podjednako proračun onoga što možete sebi priuštiti koliko i onoga što možete učiniti sa tim mogućnostima.
Jeftini masovno proizvedeni dronovi postali su dominantna karakteristika ukrajinskog sukoba. Oni takođe daju Iranu prednost nad najbolje finansiranom vojskom na svetu. A ekonomske perspektive EU trenutno nisu naročito dobre.
Strategija zamene bi imala koristi od obilne nuklearne energije – ali, kako je i sama predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala, blok je napravio „stratešku grešku“ suzbijajući je i umesto toga insistirajući na energiji vetra i sunca.
Bacanje novca na problem
Dok institucije EU promovišu ideološki čisto rešenje za navodno egzistencijalni problem, implementacija bi na kraju pala na pojedinačne države članice.
Zvaničnik Evropske komisije rekao je za Euractiv da bi dodatna sredstva za održiva goriva mogla biti dostupna putem Evropskog programa odbrambene industrije (EDIP), mehanizma za raspodelu grantova.
-Program uključuje bezbednost snabdevanja među svoje prioritete, iako je na kraju na državama članicama da odluče šta spada u taj opseg, rekao je zvaničnik.
(rt.com)
BONUS VIDEO – ANGELINA TOPIĆ ZA “NOVOSTI”: Prva reakcija posle svetske medalje
