Šta bi se desilo kada bi cela Sahara bila u solarnim panelima: San naučnika koji verovatno nikad neće biti ostvaren

Pustinja Sahara prostire se na više od devet miliona kvadratnih kilometara. Kada bismo tamo instalirali solarne panele, teoretski bismo mogli da proizvedemo više od 20 teravata energije – tačno onoliko koliko godišnje potroši čitava planeta.

Sunčeva energija je najčistiji i najbogatiji izvor energije koji poznajemo. Iako njeno iskorišćavanje na nivou cele Sahare za sada ostaje u domenu snova, važno je razumeti šta nam ovakav koncept govori o potencijalu obnovljivih izvora.

Zašto je Sahara savršeno mesto na papiru?

Na svaki kvadratni metar Sahare godišnje padne između 2.000 i 3.000 kilovat-sati (kWh) sunčeve energije. Kada se ta vrednost pomnoži sa ukupnom površinom, ispadne da bi Sahara mogla da apsorbuje više od 27 milijardi teravat-sati (TWh) godišnje.

To je daleko više nego što je celom čovečanstvu potrebno. Radi poređenja, globalna potrošnja električne energije iznosi samo delić te ogromne brojke.

Ekološke i klimatske zamke: Nije sve tako jednostavno

Zašto onda ne pretvorimo Saharu u gigantsku solarnu elektranu? Razloga ima nekoliko, a najkomplikovaniji se tiče uticaja tako ogromnog poduhvata na globalnu klimu.

1. Efekat zagrevanja: Solarni paneli, zbog svoje tamne boje, upijaju većinu sunčeve svetlosti i deo energije emituju u vidu toplote. Istraživanja pokazuju da bi prekrivanje petine Sahare solarnim farmama podiglo lokalnu temperaturu za 1,5°C, dok bi pri pokrivenosti od 50 odsto taj porast iznosio čak 2,5°C.
2. Globalne promene vremena: Toplota koju bi emitovali paneli promenila bi vazdušne struje i cikluse padavina. Promena pritiska dovukla bi vlažan vazduh sa okeana, što bi na Sahari stvorilo uslove za kišu i ozelenjavanje. Međutim, to bi imalo katastrofalne posledice po druge delove sveta – tropske kiše bi se pomerile ka severu, što bi, na primer, u Amazoniji izazvalo suše.

Tehnički izazovi i politička nestabilnost

Pored klimatskih posledica, postoje i velike tehničke prepreke:

• Pregrevanje panela: Ekstremne pustinjske temperature koje prelaze 50°C, uz temperature koje emituju sami paneli, brzo bi prešle gornju granicu efikasnog rada fotonaponskih ćelija (oko 90°C), što smanjuje njihov radni vek i efikasnost.
• Gubici u prenosu: Što je veća udaljenost do krajnjeg potrošača (npr. do Evrope ili Azije), to su veći gubici električne energije u mreži.
• Geopolitika: Sahara se prostire kroz mnoge politički nestabilne države. Pitanja vlasništva, upravljanja, zaštite infrastrukture i podele profita stvorila bi ogromne međunarodne tenzije.

Iako projekti poput Sahare prekrivene panelima ostaju vizionarski koncepti, oni jasno ukazuju na snagu Sunca i podstiču nas da energiju planete koristimo lokalno – na krovovima naših domova i kroz sopstvene mikromreže.

(komputerswiat.pl)