“ZDRAVSTVO JE PRE 20 GODINA BILO HOROR FILM“ Stručnjaci analiziraju šta je obeležilo razvoj Srbije i kvalitet života

Kada govorimo o razvoju jedne države, najvažnije merilo uspeha nije samo apstraktna statistika, već odgovor na pitanje: kako danas živi običan građanin i kakvu sigurnost mu pruža sopstvena država?

U današnjoj analizi bavimo se periodom od 2012. do 2026. godine – vremenom tokom kojeg je socijalna politika u Srbiji prešla put od hitnih mera konsolidacije do stabilnog, predvidivog i sveobuhvatnog sistema podrške. 

Gosti vikend izdanja emisije “Puls Srbije” koju vodi Kruna Una Mitrović, a koji su analizirali kako se život u Srbiji promenio u proteklih desetak godina bili su Aleksandar Stojanović, direktor DZ Palilula i Srđan Barac, analitičar.

Zdravstvo

Svedoci smo otvaranja kliničkih centara, ali postoje sekundardne i tercijalne ustanove koje su doživele evidentni preporod, pa je Stojanović komentarisao koliko je značajno za sve koji žive u manjim mestima da ne moraju za veći zdravstveni problem da budu transportovani za Beograd.

– Ja pamtim 2008. i 2026. godinu. Akter sam u svim tim događajima i znam šta sam zatekao 2008. i kakvo je bilo zdravstvo. Sada kada pogledam 2026. ukoliko bih nekome pričao sa strane, ne bi verovao da je sve toliko napredovalo. Zdravstvo je najvažnije, svi ćemo tražiti pomoć doktora. U banku ljudi odlaze po novac, kredit, dok kod doktora dolaze po zdravlje. Svi izmišljaju da fali doktora, a njih ima dovoljno, samo je pitanje da li oni hoće da rade. Privatni sektor pokriva 7 odsto zdravstva Srbije, ostalo je državno – rekao je Stojanović.

Infrastruktura

Barac je pojasnio koliko su važni infrastrukturni projekti, kao i to zbog čega takva ulaganja spadaju u zdrave javne finansije.

– Kada pričamo o infrastrukturnim projektima, suština je da se oni grade kako bi se pokrenula privreda. Pre 2012. godine finansijska situacija je bila loša uz veliku zaduženost, a zaduženi smo bili kako bi se finansiralo povećanje penzija. To ne sme da se radi jer dugoročno ugrožava privredu i državu, to nisu zdrave javne finansije. Zdrave javne finansije su izgradnja infrastrukture koja pokreće privredu. Suština politike se ogleda u tome da li građani žive bolje. Auto-put ili pruga se mere iz dva ugla, prvi je dobra putna mreža i koliko brzo i lako privrednik može da isporuči svoju robu. Druga strana uspeha auto-puta i pruge jeste i to koliko brzo radnik može da dođe do svog radnog mesta, pa da može lakše i da bira radno mesto, odnosno da ne bude usko vezan za radna mesta u okruženju – rekao je Barac.

Barac je pričao o tome koliko infrastruktura utiče na cvetanje i razvoj manjih sredina, pa se dotakao i novog auto-puta.

– Novi auto-put je prilika i veća šansa, ali i mogućnost da sami odlučite. Ako nemate infrastrukturu vi zapravo nemate opciju. Ovde je sve stvar odluke, neko će da odluči da živi u većem centru, ali ako neko hoće da ostane u manjem mestu, sada za to ima i priliku, a to sve zahvaljujući infrastrukturi – rekao je Barac.

Tehnologija u medicini 

Stojanović je pričao o tehnologiji i kako je ona unapredila iskustvo građana pri zdravstvu, pa se dotakao i zdravstva u Srbiji pre 20 godina opisivajući ga kao horor film.

– Ne razmišljam o prošlosti, već da bude što bolje. Uvođenje tehnologije u medicinu je značajno, imamo elektronski recept, elektronsko bolovanje, da pacijent ne mora da dođe do ustanove i da čeka kako bi završio određene stvari. Kada uđete sa sve opremom i razvojem, a onda mi neko kaže kako zdravstvo ne valja, a kakvo je bilo pre 20 godina? Tada je bio horor film, ljudi su odlazili u inostranstvo, imali ste ministre koji su zabranjivali specijalizacije doktorima. Ja kada sam došao u zdravstvenu ustanovu, direktorka nikome nije dala specijalizaciju, dakle nisu dali da se ljudi edukuju – rekao je Stojanović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs

Bonus video: