ZDRAVO zemljište nije važno samo za proizvodnju hrane i očuvanje prirode. Naučna istraživanja pokazuju da kontakt sa raznovrsnim mikroorganizmima iz zemljišta i biljaka može uticati na ljudski mikrobiom i procese koji učestvuju u regulisanju imunskog sistema.
Foto: Volodymyr Tverdokhlib / Alamy / Profimedia
Savremeni način života, naročito u gradovima, znatno je smanjio svakodnevni kontakt ljudi sa prirodnim okruženjem. Veliki deo vremena provodimo u zatvorenim prostorima, dok asfaltirane površine, manjak zelenila i promenjene životne navike ograničavaju izloženost mikroorganizmima iz zemlje, biljaka i drugih delova prirode.
Prema takozvanoj hipotezi biodiverziteta, smanjeni kontakt sa raznovrsnim mikroorganizmima iz prirodnog okruženja mogao bi biti jedan od faktora koji utiču na sastav ljudskog mikrobioma i regulisanje imunskog sistema. Ipak, istraživanja u ovoj oblasti još traju, pa se kontakt sa zemljom ne može predstavljati kao lek ili pouzdan način sprečavanja određenih bolesti.
Šumsko zemljište u dvorištima vrtića
Jedan od zapaženijih evropskih eksperimenata sproveden je u gradskim vrtićima u Finskoj. Istraživači su pojedina dvorišta, koja su prethodno uglavnom bila prekrivena šljunkom i betonom, obogatili šumskim zemljištem, travom, busenjem i biljkama. Deca su se tokom boravka napolju igrala na ovim površinama i učestvovala u gajenju biljaka.
Posle samo četiri nedelje kod dece koja su boravila u ozelenjenim dvorištima zabeležena je veća raznovrsnost mikroorganizama na koži, kao i promene pojedinih pokazatelja povezanih sa regulisanjem imunskog sistema. Njihov crevni mikrobiom postao je sličniji mikrobiomu dece koja su svakodnevno boravila u prirodnom, šumskom okruženju.
Autori istraživanja, objavljenog u naučnom časopisu Science Advances, naveli su da je to bio prvi ogled na ljudima u kojem je menjana biološka raznovrsnost gradskog okruženja kako bi se ispitao njen uticaj na mikrobiom i imunološke procese.
Efekti zabeleženi i tokom kućnog baštovanstva
Finski naučnici su kasnije ispitivali i da li se izloženost prirodnim mikroorganizmima može povećati tokom baštovanstva u zatvorenom prostoru.
U istraživanju Univerziteta u Helsinkiju, Instituta za prirodne resurse Finske i Univerziteta u Tampereu, učesnici su mesec dana gajili biljke koristeći supstrat bogat mikroorganizmima, napravljen tako da podseća na šumsko zemljište.
Nakon mesec dana kod njih je zabeležena veća raznovrsnost bakterija na koži, kao i viši nivoi pojedinih protivupalnih molekula u krvi. Takve promene nisu pronađene u kontrolnoj grupi, koja je koristila mikrobiološki siromašniji supstrat.
Istraživanje je bilo placebo kontrolisano i dvostruko slepo, ali autori naglašavaju da su potrebne dodatne studije kako bi se utvrdilo koliko dugo ove promene traju i kakav je njihov stvarni značaj za zdravlje.
Zemljište nije „prirodni antidepresiv“
U medijima i na društvenim mrežama često se pojavljuju tvrdnje da pojedine bakterije iz zemljišta, naročito Mycobacterium vaccae, deluju kao prirodni antidepresivi i neposredno povećavaju nivo serotonina kod ljudi.
Međutim, postojeći naučni dokazi nisu dovoljni da bi se tvrdilo da neka bakterija iz zemljišta leči depresiju, anksioznost ili stres kod ljudi. Veliki deo ovih pretpostavki zasniva se na laboratorijskim istraživanjima i ogledima na životinjama, čiji se rezultati ne mogu automatski primeniti na ljude.
Dosadašnja istraživanja pouzdanije ukazuju na povezanost između izloženosti raznovrsnim mikroorganizmima iz prirode, promena ljudskog mikrobioma i pojedinih imunoloških pokazatelja. To nije isto što i dokaz da mikroorganizmi iz zemljišta sprečavaju ili leče određene bolesti.
Baštovanstvo, ipak, može doprineti boljem raspoloženju i smanjenju stresa i iz drugih razloga. Ono podrazumeva fizičku aktivnost, boravak na otvorenom, kontakt sa zelenilom i odvajanje od svakodnevnih obaveza.
Važna je bezbednost zemljišta
Rezultati istraživanja ne znače da je svaki kontakt sa zemljom automatski koristan. Zemljište može sadržati i patogene mikroorganizme, ostatke pesticida, teške metale i druge zagađujuće materije.
Zbog toga je važno da se za gajenje hrane, baštovanstvo i igru dece koristi nezagađeno i zdravstveno bezbedno zemljište, kao i da se posle rada operu ruke, naročito pre pripremanja i konzumiranja hrane.
Strategija Evropske unije za zemljište do 2030. godine naglašava da su zdrava zemljišta važna za proizvodnju hrane, biodiverzitet, otpornost na klimatske promene i dobrobit ljudi. Evropska komisija takođe navodi da biodiverzitet i kontakt sa prirodom mogu doprineti fizičkom i mentalnom blagostanju.
Dosadašnji rezultati pružaju još jedan razlog za očuvanje zdravog zemljišta i dostupnih zelenih površina. Mikroorganizmi u zemljištu predstavljaju osnovu brojnih procesa u prirodi, a njihova raznovrsnost mogla bi biti jedna od veza između zdravlja životne sredine i zdravlja ljudi.
(Agronews)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
