Uzeli su 136.000 šolja za kafu i 1,2 miliona flaša i od njih napravili put: Neverovatan poduhvat u Australiji, zagađenje smanjeno za 24 odsto

Papirna šoljica iz koje ujutru pijete kafu mogla bi da dobije svoj drugi život na mestu na koje skoro niko ne bi ni pomislio – pod točkovima vašeg automobila. U Australiji, gotovo 136.000 papirnih šolja za kafu za jednokratnu upotrebu i ekvivalent od preko 1,2 miliona staklenih flaša, transformisano je u materijal za asfaltiranje dva puta, piše Times of India.

Ovaj neverovatan projekat dokazuje da ekologija i infrastruktura mogu da idu ruku pod ruku, a evo kako je otpad pretvoren u vrhunski kolovoz.

Skoro 136.000 jednokratnih šolja za kafu završilo u asfaltu

Eksperiment, sproveden u Penritu, u saveznoj državi Novi Južni Vels, nije bio samo spektakularna demonstracija reciklaže. Više od polovine materijala korišćenog za ove dve deonice potiče iz recikliranih izvora, dok je ugljenični otisak asfalta (zagađenje) smanjen za oko 24 odsto. Ukupno je obnovljeno 740 metara puta, a lokalne vlasti su ovaj projekat predstavile kao premijeru u Australiji kada je reč o korišćenju recikliranih šolja za kafu u asfaltu.

Projekat je 2023. godine realizovalo Gradsko veće Penrita u saradnji sa kompanijom State Asphalts NSW, organizacijom Closed Loop i programom Simply Cups. Prva deonica, dugačka 390 metara, nalazi se u ulici Jamison Road u Južnom Penritu. Tamo su korišćena vlakna dobijena iz približno 72.000 jednokratnih šolja za kafu. Druga deonica od 350 metara, nalazi se na Swallow Drive-u u Erskin Parku, i sadrži materijale iz još oko 64.000 šolja. U zbiru, skoro 136.000 jednokratnih kartonskih šoljica, koje bi inače završile na deponiji, pretvoreno je u sirovinu za izgradnju puteva.

Više od 1,2 miliona flaša “ugrađeno” pod asfalt

Šolje za kafu su tek onaj najspektakularniji deo ovog projekta. U mešavinu su ušle i ogromne količine recikliranog stakla. Za deonicu u Jamison Road-u iskorišćen je ekvivalent od preko 765.000 flaša, dok je za Swallow Drive upotrebljeno preko 450.000.

To u praksi znači da je više od 1,2 miliona recikliranih staklenih flaša pretvoreno u infrastrukturni materijal. Staklo se drobi i tako uspešno zamenjuje deo mineralnih materijala koji se uobičajeno koriste u proizvodnji asfalta. Pored toga, u sastav su ušli i asfalt skinut sa starih puteva, kao i šljaka iz industrije čelika, čime se obezbedilo da više od polovine materijala upotrebljenog za ova dva puta dolazi iz reciklaže.

Zbog čega je tako teško reciklirati običnu šolju za kafu?

Na prvi pogled, čini se da je šolju za kafu lako reciklirati, s obzirom na to da je uglavnom napravljena od kartona. Međutim, problem se krije unutra. Kako vrela tečnost ne bi probila papir, posuda je iznutra obložena tankim vodootpornim slojem. Upravo ta kombinacija papira i zaštitnog filma otežava njenu preradu kroz standardne sisteme za reciklažu. Zbog toga, proizvod koji koristimo svega nekoliko minuta, najčešće završi na deponiji gde može ostati godinama.

Sa druge strane, papirna vlakna u ovim šoljama su izuzetno visokog kvaliteta. Iz te činjenice se i rodila ideja: ako već ne mogu da se recikliraju lako, klasičnim metodama, zašto ih ne bismo pretvorili u sirovinu za nešto sasvim drugo?

Pre izlaska na ulice, asfalt je bio “mučen” na testovima

Ova inovativna ideja nije odmah prekopirana na gradske ulice. Nekoliko godina ranije, stručnjaci su izgradili eksperimentalnu deonicu od oko 50 metara u zapadnom Sidneju. Tamo je asfalt, obogaćen vlaknima izvučenim iz šolja za kafu, bio podvrgnut surovim testovima. Teški i natovareni kamioni neprestano su prelazili preko te površine. U laboratorijama, inženjeri su uzorke asfalta savijali i izlagali ekstremnom pritisku sve do pucanja, kako bi videli kako izdržava u poređenju sa konvencionalnim materijalima.

Prema rečima učesnika projekta, rezultati su pokazali da se eksperimentalni asfalt ponaša barem jednako dobro kao onaj običan i da ima izuzetno visoku izdržljivost. Tačna proporcija vlakana iz šolja koja se koristi u recepturi ostala je strogo čuvana poslovna tajna.

Tako je nastao “PAK-PAVE”

Nakon opsežnih testiranja, razvijena je tehnologija pod nazivom PAK-PAVE. U njenom razvoju učestvovao je i Univerzitet u Novom Južnom Velsu kroz nacionalni istraživački program.

Cilj istraživača nije bio da prosto “smešaju đubre u asfalt”, već je finalni materijal morao da ispuni apsolutno iste uslove otpornosti i bezbednosti koji se traže za svaki put kojim svakodnevno saobraćaju teška vozila. Tek nakon rigoroznih provera, tehnologija je dobila zeleno svetlo za puteve u Penritu.

Ipak, ona najvažnija razlika se ne vidi golim okom. Prema podacima stručnjaka, ovaj eko-asfalt smanjio je za čak 24 odsto ugljenični otisak povezan sa izgradnjom puteva. Što se vozača tiče, razliku je gotovo nemoguće primetiti, jer kolovoz izgleda sasvim obično.

Lokalne vlasti i tvorci tehnologije ističu da novi asfalt donosi i druge benefite. Očekuje se da površina bude otpornija na pukotine, da proizvodi manje buke pod gumama i da obezbedi bolje prijanjanje na mokrom kolovozu. Jednostavnije rečeno: upotreba recikliranih materijala nikako ne znači lošiji put.

Sledeća meta: Putevi u potpunosti od reciklaže

Gradske vlasti su još 2019. godine uspešno testirale asfalt u kom je deo klasičnih materijala zamenjen mrvljenim staklom. Tada je iskorišćeno oko 50 tona stakla za asfaltiranje ulice Stafford Street, a nakon odličnih rezultata, opština je nastavila sa praksom.

Dve nove deonice u Penritu nipošto ne predstavljaju kraj ovog eksperimenta. State Asphalts NSW sada ima daleko viši cilj – žele da grade puteve koji su skoro u potpunosti napravljeni od recikliranih materijala. U njihovoj fabrici u Sidneju, reciklirano staklo se uveliko koristi kao zamena za deo peska, dok se stari asfalt sa dotrajalih saobraćajnica melje i ponovo vraća u proizvodni proces.

(libertatea.ro)