Devet od 20 klubova Premijer lige započeće sezonu 2026/27 sa drugim trenerom na klupi u odnosu na onog koji je završio prethodnu kampanju. Nedavno je Opta otkrila da su samo sezone 1888/89 i 1946/47 počele sa toliko debitantskih trenera na čelu klubova najvišeg ranga bile – prva sezona u istoriji engleskog prvenstva i prva posle Drugog svetskog rata.
U Premijer ligi posao trenera, čini se, nikad nije bio manje siguran, pošto, ako pogledamo sezone koje su navedene,a koje su svedočile ovolikim promenama, jasno je da se nisu odvijale u regularnim uslovima. Endru Bizli je za “Gardijan” uradio analizu situacije, koju vam donosimo u redovima ispod.
Ako dodamo Roberta de Zerbija i Majkla Karika, potvrđene na svojim pozicijama u martu, odnosno maju, sezona će početi sa 11 timova koje vode treneri koji su na svojim pozicijama manje od godinu dana.
Prosečno trajanje boravka menadžera u Premijer ligi na početku sezone nikada nije bilo tako nisko. Poslednja slična sezona bila je 2016/17. Pre početka te kampanje, deset klubova je imalo menadžere koji su bili na funkciji manje od godinu dana. Ali uz dužno poštovanje prema sadašnjoj grupi u Premijer ligi, među relativno novim trenerima tog leta bili su Antonio Konte, Pep Gvardiola, Jirgen Klop i Žoze Murinjo. Svaki od njih je ili već osvojio titulu, ili je to učinio kasnije.
Pošto je Arsen Venger i dalje bio na čelu Arsenala, četvorica od pet velikih figura među menadžerima u Premijer ligi takmičili su se međusobno, a peti – Aleks Ferguson – povukao se tri godine ranije. Poređenja radi, Mikel Arteta je jedini čovek koji je osvojio englesko prvenstvo, a koji će započeti sezonu 2026/27 sa mogućnošću da to ponovo učini. Pre dve godine takođe je bio samo jedan takav menadžer, mada je to bio Gvardiola sa svojom prepunom vitrinom trofeja.
Pošto Arteta ima samo jednu šampionsku titulu, ova kampanja počinje sa najmanjim ukupnim brojem osvojenih titula Engleske u trenerskim biografijama u Premijer ligi od osnivanja takmičenja. Prethodni najniži pokazatelj na startu bio je tri titule – 1995/96, kada je Ferguson imao dve, a Hauard Vilkinson jednu, i 2019/20, kada je Gvardiola imao dve, a Manuel Pelegrini jednu. To je prirodna posledica činjenice da menadžeri postaju sve mlađi i neiskusniji. Prosečna starost menadžera u Premijer ligi je 46,9 godina. Bila je ista i pre sezone 2024/25, ali je poslednji put bila niža pre 20 godina. Međutim, smanjenje starosti nije dovelo do više prilika za Engleze.
Mikel Arteta i Arsen Venger (foto: Nick Potts, PA Images / Alamy)
Odlazak Edija Haua iz Njukasla znači da će na početku sezone 2026/27 biti tri engleska menadžera. Njihov broj je bio isti i na početku prethodne dve kampanje, ali je zanimljivo da će ove godine trojica biti različita – Karik, Frenk Lampard i Gari O’Nil, dok su pre 12 meseci to bili Hau, Skot Parker i Grejem Poter. Status šest klubova koje vode ovi stručnjaci takođe zaslužuje pažnju. Dvojica sadašnjih trenera su na čelu tek promovisanih timova, a dvojica iz prošlogodišnje trojke vodili su sastave koji su kasnije ispali. Mogućnosti za engleske menadžere čak i u relativno stabilnim klubovima Premijer lige su sada retkost, a da ne govorimo o timovima sa realnim ambicijama za titulu.
U gornjem delu tabele verovatno će se osećati snažno špansko prisustvo. Baskijski region Gipuskoa daje više trenera engleskoj eliti nego sama Engleska, pri čemu Arsenal, Aston Vila, Čelsi i Liverpul vode stručnjaci iz ove relativno male oblasti Španije. Potpuno je moguće da niko od njih neće osvojiti titulu zbog prisustva Mančester Sitija, koji takođe ima novog trenera posle decenije Gvardiole. Arteta, Ćabi Alonso i Andoni Iraola, međutim, vode tri od četiri vodeća kluba prema koeficijentima za titulu, a Aston Vila Unaja Emerija je sedma u tom poretku.
Ćabi Alonso/ Foto: Ismael Adnan / Zuma Press / Profimedia
To što strani menadžeri ograničavaju mogućnosti engleskim trenerima u Premijer ligi, jednostavno prati trend na terenu. U sezoni 1992/93 samo 8,6 posto minuta zabeležili su fudbaleri van Velike Britanije i Irske, dok je prošle kampanje dostignut novi rekord od 69,6 posto. Ovo je istinski globalno prvenstvo na svakom nivou, uključujući i vlasnike i sportske direktore.
Uticaj sportskih direktora na odluke pri selekciji zamaglio je granicu između dužnosti “glavnog trenera” i “menadžera”. Kada ga je Čelsi imenovao u januaru, Lijam Rosinijer je izjavio da se oseća “izuzetno ponizno i da mu je ogromna čast što je imenovan za glavnog trenera fudbalskog kluba Čelsi”.
– Osećam ogroman ponos što postajem menadžer ovog velikog kluba – bile su reči Ćabija Alonsa kada je manje od šest meseci kasnije dobio praktično isti posao. Sudeći po zvaničnim saopštenjima kojima su klubovi objavili svoja imenovanja, u Premijer ligi trenutno radi 14 glavnih trenera i šest menadžera.
Bez obzira šta piše na tabli na vratima Alonsove kancelarije, on bi trebalo da razmisli o činjenici da mu je novi klub dao četvorogodišnji ugovor, s obzirom na to da od odlaska Kontea 2018. godine nije zadržao nijednog menadžera ni dve godine, a poslednji put se trener zadržao tri godine još u prvom periodu Murinja na čelu kluba, više od decenije ranije. Rosinijer je to naučio na teži način. Potpisao je ugovor na šest i po godina, ali pre njega Čelsi je zadržao i Rafaela Beniteza i Gusa Hidinka kao privremene trenere duže nego što je mladi Englez ostao u klubu.
– Glavni trener ili menadžer – nazovite ga kako želite. Ova profesija nikada nije nudila kraće zaposlenje i nikada nije izgledala manje engleski u Premijer ligi – ovim rečima je zaključena analiza u Gardijanu.
VIDEO “Vrh!” Gvardiola o svojoj karijeri: Bilo je je*eno zabavno!