ZAOKRET AMERIKE: Tramp i Putin dogovorili uvoz ruskog dizela u SAD – Brisel ostao u sopstvenoj zamci sankcija

VAŠINGTON je napravio zaokret koji je preko noći ogolio licemerje kompletne zapadne politike i srušio pažljivo građeni bedem sankcija prema Moskvi.

Američki predsednik Donald Tramp presekao je „Gordijev čvor“ najavom da je, posle „veoma uspešnog” telefonskog razgovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, postignut direktan sporazum o hitnoj isporuci ruskog dizela na američko, ali i svetsko tržište.

Ovaj manevar bez presedana, iznuđen rekordnim poskupljenjem goriva u Americi usled novog rasplamsavanja ratnog požara na Bliskom istoku, izazvao je paniku sa obe strane Atlantika. Dok Ministarstvo finansija SAD i njegova moćna Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) brže-bolje izdaju vanredna izuzeća i generalne licence za transakcije ruskim energentima, u evropskim prestonicama vlada potpuni tajac. Najveća i glavna sila NATO pakta upravo je, zarad sopstvenog interesa, hladnokrvno probila i obesmislila onaj isti bedem sankcija koji je Evropska unija godinama, na sopstvenu štetu, mukotrpno zidala.

Pragmatizam ispred dogme

Suočen sa paprenim cenama goriva koje su u unutrašnjosti Amerike probile psihološku granicu od šest dolara po galonu, Tramp je odlučio da ideološke principe zameni surovom ekonomskom računicom. Skupi energenti direktno su udarili na američke farmere i logističke kompanije uoči ključnih kongresnih izbora, što je za Belu kuću bio jasan signal za paniku. Prema zvanično potvrđenim najavama, Rusija će odmah isporučiti prvi kontingent od 300.000 metričkih tona dizela, nakon čega ekspresno stiže još pola miliona tona. Dugoročni plan već predviđa kontinuirane milionske isporuke u narednim mesecima.

Ovim je američka blokada ruskih fosilnih goriva, pompezno uvedena na početku sukoba u Ukrajini, faktički kapitulirala na prvom ozbiljnijem testu domaće stabilnosti. Vašingtonska administracija je ovom odlukom javno demonstrirala politički egoizam: ovo privremeno zamrzavanje embarga važiće sve do proleća naredne godine, što jasno pokazuje da je transatlantsko jedinstvo za Belu kuću samo mrtvo slovo na papiru kada unutrašnji socijalni mir postane ugrožen.

Ima li evropska politika prema Moskvi više ikakvog smisla?

Ovaj iznenadni američko – ruski pakt otvara izuzetno bolno pitanje za Evropsku uniju: da li dalja, slepa antiruska politika Brisela ima ikakvo racionalno pokriće? Evropske prestonice su, pod diktatom Vašingtona, presekle sopstvene i provereno jeftine energetske veze sa Moskvom. Žrtvovale su konkurentnost svoje industrije i standard građana zarad takozvanih „viših ciljeva”. Stari kontinent je lakomisleno prihvatio prelazak na izuzetno skup američki tečni gas i derivate, verujući u priču o solidarnosti.

Danas, kada taj isti Vašington bez ikakvog ustručavanja kupuje ono što je drugima zabranio, postaje jasno da je Evropska unija uvučena u ekonomski rat u kojem je unapred viđena kao glavni gubitnik. Dok se evrobirokrate i dalje formalno zaklinju pred javnošću u tvrde stavove i pakete zabrana, iza kulisa ključa nezadovoljstvo. Pojedini evropski šefovi diplomatija sada nevešto pokušavaju da umire domaću javnost tvrdnjama kako je Trampov dogovor samo „politički marketing” koji neće trajno oboriti globalne cene. Ipak, teško je sakriti očiglednu i poražavajuću činjenicu — evropska spoljna politika potpuno je izmanipulisana i ostavljena na cedilu.

Gnev u Kijevu i raskol na Kapitol hilu

Reakcije koje su stigle iz  Ukrajine očekivano su oštre sa tonovima dubokog ogorčenja. Vladimir Zelenski osudio je ovaj potez, opisujući ga kao „slabu odluku snažnih partnera” i direktan „poklon Putinu”. Iz Kijeva upozoravaju da će ovaj sporazum Moskvi upumpati milijarde dolara svežih prihoda direktno u vojni budžet. Dodatni paradoks je što je ovaj šamar u lice Kijevu stigao u trenutku kada se ukrajinske delegacije u Vašingtonu grčevito bore za nastavak američke finansijske pomoći.

Istovremeno, u samom srcu Vašingtona bukti ozbiljan institucionalni sukob. Grupa uticajnih senatora iz Republikanske i Demokratske partije već je uputila oštar apel Beloj kući, zahtevajući hitno poništenje odluke. Oni tvrde da uvoz ruskih derivata otvoreno krši stroge zakone o sankcijama koje je Kongres prethodno usvojio. Ipak, Trampova administracija uzvraća udarac tvrdnjom da šef države ima široka ustavna ovlašćenja i zakonsku fleksibilnost, ali i vrhovnu obavezu da zaštiti američke farmere od cenovnog šoka.

Ko plaća tuđe račune?

Energetski pakt Vašingtona i Moskve potvrdio je staru istinu da u visokoj geopolitici nema trajnih prijateljstava, već isključivo trajnih interesa. Amerika je još jednom brutalno demonstrirala poziciju sile. Pokazala je da pravila koja važe za ostatak sveta, a naročito za poslušni Brisel, gube svaku težinu kada su u pitanju unutrašnji interesi Bele kuće.

Dok Evropa ostaje beznadežno zarobljena u zapaljivoj antiruskoj retorici, paketima sankcija i papreno skupim alternativnim energentima, glavni arhitekta tih istih kaznenih mera hladnokrvno otvara sigurnosne ventile za ruski dizel kako bi ublažio krizu u sopstvenom dvorištu. Ovaj radikalni zaokret definitivno označava početak nove ere. U njoj će Brisel, pre ili kasnije, morati da pogleda istini u oči i javno odgovori na pitanje: do kada će privreda i građani Starog kontinenta plaćati račune koji se mere u milijardama zarad tuđih strateških igara?

BONUS VIDEO: 
SAT VREMENA PRE POČETKA GOVORA: Pogledajte red u Davosu – Čekaju da čuju Trampa