KOLIČINA nafte u skladištima koja je dostupna globalnom tržištu se smanjuje, upozorili su čelnici industrije na forumu u Londonu.
Foto: AI generated
Vlade i energetske kompanije povlačile su naftu iz zaliha kako bi ublažile pritisak na globalnom tržištu nafte, koje se ove godine suočava sa poremećajima u snabdevanju bez presedana usled sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini.
– Danas je preostalo manje od 6 milijardi barela komercijalnih zaliha, pri čemu velika većina njih nije praktično dostupna, tako da je sistem već pod velikim opterećenjem – rekao je Amin Naser, izvršni direktor saudijske državne naftne kompanije “Saudi Aramko”.
Od početka krize na Bliskom istoku ove godine, iz uglavnom kopnenih komercijalnih skladišta pušteno je više od milijardu barela nafte, što je predstavljalo poslednji veliki raspoloživi mehanizam, naveo je Naser.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA), koja nadgleda tržište nafte na Zapadu i koordiniše strateške rezerve, priprema se da pusti u promet 100 miliona barela sirove nafte i dizela kako bi pomogla u ublažavanju vrtoglavog rasta cena dizela. Ipak, navodi Rojters, nije jasno da li će ta količina uključivati i deo zaliha iz njihove rekordne prve intervencije u martu (kada je pušteno 400 miliona barela), a koje još uvek nisu stigle na tržište.
– Bilo je potrebno mnogo pregovora, ali radi se o 100 miliona barela – rekao je Naser povodom odluke IEA, te dodao:
– Zalihe dostižu kritičan nivo. Dostupno je samo 10 posto ili manje, zbog čega imaju poteškoća da obezbede tih 100 miliona barela.
Prema podacima IEA, svetska potražnja za naftom iznosi oko 102 miliona barela dnevno.
Gubitak zaštitnih rezervi nafte učinio je tržište ranjivijim, izjavio je Majk Vert, izvršni direktor kompanije “Ševron”, dodajući da je to podiglo donju granicu cene nafte.
Previranja na tržištu nafte nastaviće se i nakon sledeće godine, rekli su čelnici kompanija, s obzirom na to da bi moglo proći više godina pre nego što se zalihe popune uz istovremeno zadovoljavanje globalne potražnje.
Nije sva nafta u skladištima odmah upotrebljiva zbog operativnih faktora, poput taloga na dnu rezervoara ili nafte koja se nalazi u cevovodima, kao i zbog političkih faktora, poput vladinih propisa koji nalažu minimalne nivoe rezervi za vanredne situacije.
Postoji ogromna potražnja za stvaranjem dodatnih zaliha širom sveta, dodao je Naser. Izvršni direktor kompanije “Kuvajt petroleum korporejšn”, šeik Navaf El-Sabah, izjavio je da njegova kompanija planira da proširi kapacitete skladištenja kako u zemlji, tako i u svojim rafinerijama u inostranstvu.
Svet zavisi od izvoza nafte morskim putem sa Bliskog istoka “kako bi se održala ravnoteža tokom zime, jer na Zapadu više nema zaliha koje bi se mogle trošiti”, rekao je Rasel Hardi, izvršni direktor kompanije “Vitol”, koja se bavi trgovinom sirovinama.
Prema podacima Ministarstva energetike, zalihe sirove nafte u američkim strateškim rezervama nalaze se na najnižem nivou još od oktobra 1982. godine.
Zalihe prirodnog gasa su takođe iscrpljene, što cene čini podložnim naglim skokovima. Oštra zima bi mogla da dovede do “krvoprolića” na tržištu gasa u prvom kvartalu 2027. godine ukoliko nivoi u skladištima padnu na minimum, izjavio je izvršni direktor kompanije “Petronas”, Tengku Muhamed Taufik.
(RT Balkan)
BONUS VIDEO: TEHERAN U PLAMENU: Snimci izraelskog i američkog reketiranja