CIPELARNIK ispred ulaznih vrata, bicikl vezan za ogradu stepeništa, stari ormar u hodniku ili kese sa stvarima koje „samo privremeno“ stoje ispred komšijinog stana. Ovakvi prizori česti su u stambenim zgradama širom Srbije, a ono što jednom stanaru deluje potpuno bezazleno, drugome može predstavljati ozbiljan problem.
Foto: Octavian Lazar / Alamy / Profimedia
Svađe zbog zajedničkog prostora nisu retkost, naročito kada predmeti ometaju prolaz, otežavaju čišćenje ili ugrožavaju bezbednost. Međutim, mnogi građani ne znaju da korišćenje hodnika nije stvar isključivo komšijskog dogovora, već postoje propisi koji određuju šta je dozvoljeno, a šta nije.
Hodnik nije produžetak stana
Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, hodnici, stepeništa i druge zajedničke prostorije namenjeni su korišćenju svih stanara. To znači da prostor ispred nečijih ulaznih vrata nije automatski privatno vlasništvo stanara čiji se stan tu nalazi.
U Beogradu, na primer, pravila kućnog reda predviđaju da se u zajedničkim prostorima mogu držati samo stvari neophodne za njihovo namensko korišćenje, osim ako se vlasnici nisu drugačije dogovorili. Ipak, ni dogovor stanara ne može opravdati blokiranje prolaza ili ugrožavanje bezbednosti.
Zbog toga ostavljanje velikih ormara, neispravnih kućnih aparata, starog nameštaja ili drugih kabastih predmeta u hodniku može predstavljati kršenje kućnog reda. Slično važi i za bicikle, dečja kolica i obuću ukoliko ometaju normalno korišćenje zajedničkog prostora.
Šta ako su komšije saglasne?
U pojedinim zgradama stanari se dogovaraju da određeni deo zajedničkog prostora koriste za bicikle, kolica ili druge predmete. Takvi dogovori mogu biti mogući ako su u skladu sa lokalnim propisima, odlukama stambene zajednice i pravilima bezbednosti.
Međutim, posebno je važno da hodnici, stepeništa i izlazi ostanu prohodni. U slučaju požara, nestanka struje ili hitne evakuacije, čak i predmeti koji svakodnevno ne smetaju mogu postati ozbiljna prepreka. Takođe, stvari ne smeju da otežavaju pristup protivpožarnoj opremi i zajedničkim instalacijama.
Zato argument da se „niko drugi ne buni“ nije dovoljan ako odloženi predmeti predstavljaju opasnost ili krše važeća pravila.
Kome se obratiti ako komšija odbija da ukloni stvari?
Prvi korak je razgovor sa komšijom, jer se mnogi ovakvi problemi mogu rešiti bez svađe i prijavljivanja. Ukoliko to ne pomogne, stanari mogu da se obrate upravniku ili profesionalnom upravniku zgrade, čija je dužnost da se stara o pravilnom korišćenju zajedničkih delova.
Ako problem i dalje postoji, moguće je obratiti se nadležnoj komunalnoj inspekciji, odnosno drugom nadležnom organu, u zavisnosti od vrste prekršaja i lokalnih propisa.
Važno je znati da se pravila kućnog reda donose na nivou lokalnih samouprava, pa se pojedine odredbe i predviđene kazne mogu razlikovati od grada do grada. Zbog toga ne postoji jedna univerzalna novčana kazna koja se automatski primenjuje na svako ostavljanje stvari ispred stana.
Da li smete sami da pomerite komšijine stvari?
Koliko god vam smetao ormar, bicikl ili gomila obuće ispred susednih vrata, samovoljno bacanje, oštećivanje ili prisvajanje tuđih predmeta može stvoriti dodatne probleme.
Mnogo sigurniji put jeste da problem dokumentujete, obavestite upravnika i zatražite da se zajednički prostor dovede u red. Ako postoji neposredna opasnost po bezbednost ljudi, potrebno je obavestiti nadležne službe.
Suština je jednostavna – zajednički hodnik pripada svim stanarima i niko nema neograničeno pravo da ga koristi kao sopstveno skladište. Malo obzira prema komšijama i poštovanje pravila može sprečiti dugotrajne sukobe, ali i mnogo ozbiljnije posledice u situacijama kada je slobodan prolaz najpotrebniji.
(24sedam)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
