среда, 14.10.2026, 13:12 -> 16:12
Извор: РТС
Аутор: Светлана Панић-Цонић
У Лесковцу и Вучју, у протекла два дана, одржани су “Дани Гојка Митића”, чиме је Удружење “Наше Поречје”, уз подршку Града Лесковца, желело да се одужи свестраном уметнику рођеном у околини Вучја. Била је то прилика да се млађе генерације упознају са његовим стваралаштвом кроз изложбу и инсерте из филмова, али и да му се уручи признање.
Атлетске грађе, спретан и храбар студент Дифа у филмском свету нашао се непланирано. Предност је било вешто јахање коња, можда и пресудно за прву главну улогу којом је Индијанац Винету покорио Источну Немачку и готово преко ноћи га лансирао у филмске звезде
„Никада нисам мислио да ћу да се бавим тиме, то је стварно случајно, тако се погодило, почело је са мањим улогама, као студент, требало је мало џепарца, а доста се тада снимало по Југославији”, прича нам Гојко Митић.
Од „Синова Велике медведице” прошло је 60 година. У богатој каријери око 150 филмова и серија, бројне позоришне улоге, али вестерн филмови и Винету заштитни су знак Гојка Митића. За дивљење је да дублера никада није имао. Пред камеру и даље стаје, а осамдесет шест му је.
„Имам доста понуда, али нећу све да прихватим, хоћу време да оставим и за мене мало, ипак – 86″, истиче Гојко.
Познатији у Европи него у својој земљи, ево га у родном крају окружен људима који деценијама прате сваки његов корак.
Захваљујући Удружењу „Наше Поречје” реализована је идеја стара готово деценију.
„Нажалост, људи у Србији јако мало знају о његовом уметничком раду, као што сам малопре рекао да ми немамо већег интернационалног глумца од њега, кога познаје више од половине Европе и он дан данас путује као позната филмска звезда и жао ми је да ниједан филм у земљи Србији он за 60 година није снимио”, истиче Срђан Митић, председник Удружења „Наше Поречје” из Вучја.
Сала у којој је први пут погледао један филм сада носи његово име. Хол Дома културе у Вучју добио је и сталну поставку посвећену богатом стваралаштву. Никада веће интересовање у Вучју за један догађај, препун емоција.
„Свима нама који смо отишли у свет кад се вратимо кући срце куца јаче, то је један диван осећај – међу својима да будеш и да ти они некакво признање дају”, наглашава Гојко Митић.
Батерију су напуњене, један од највећих амбасадора родног Стројковца и југа земље, поносно носећи српско име, у Берлин се враћа са најзначајнијим признањем Града Лесковца, октобарском наградом.
