Može li migrena potpuno da nestane: Remisija nije isto što i izlečenje

Remisija nastaje kada se znaci i simptomi nekog zdravstvenog stanja ublaže ili potpuno nestanu. Remisija migrene je moguća, ali tok i razvoj simptoma mogu da se razlikuju od osobe do osobe.

Migrena je više od obične jake glavobolje. To je neurološko stanje koje izaziva intenzivan, pulsirajući ili probadajući bol u glavi.

Migrena je često praćena i drugim fizičkim simptomima, kao što su:

• mučnina
• osetljivost na svetlost i zvuk
• promene vida
• promene raspoloženja

Postoje različite vrste migrene, a simptomi mogu da variraju kod svake osobe. Mnogi napadi migrene mogu da izazovu umeren do jak bol i da traju između 4 i 72 sata.

Epizodična i hronična migrena su dva najčešća oblika migrene. Epizodična migrena se definiše kao pojava 14 ili manje dana sa glavoboljom mesečno. Hronična migrena podrazumeva glavobolje tokom 15 ili više dana mesečno u periodu dužem od 3 meseca. Najmanje osam od tih glavobolja mesečno mora da ispunjava kriterijume za migrenu.

Kod mnogih ljudi migrena može da se poboljša uz odgovarajuće lečenje, ali je takođe moguće da se simptomi prirodno ublaže ili promene tokom vremena. Kada migrena postane ređa ili blaža, to se naziva delimična remisija.

Potpuna remisija, koja se ponekad naziva i klinička remisija, nastaje kada je osoba bez simptoma najmanje godinu dana.

Da li migrena može potpuno ili delimično nestati

Remisija migrene je moguća kod nekih ljudi. Efikasni tretmani, kao i prirodni tok migrene tokom života, mogu da dovedu do smanjenja jačine simptoma i učestalosti glavobolja.

Tačna učestalost remisije migrene nije u potpunosti jasna. Starije procene ukazuju na to da oko 10 odsto ljudi vremenom doživi potpunu remisiju, dok približno 3 odsto dostigne delimičnu remisiju.

Noviji podaci zasnovani na populacionim istraživanjima iz 2023. godine, koji i potpunu i delimičnu remisiju svrstavaju pod pojam „neaktivna migrena“, pokazuju da do 60. godine života 16,5 odsto žena i 7,1 odsto muškaraca širom sveta prijavljuje neaktivnu migrenu.

Remisija je moguća čak i ako se živi sa hroničnom migrenom. Tok migrene nije nužno linearan, što znači da može nepredvidivo da se menja tokom vremena. Važno je da se naglasi da napredovanje nekog stanja ne mora uvek da znači pogoršanje simptoma. Napredovanje jednostavno znači da dolazi do promene u toku bolesti kako vreme prolazi.

Prema preglednom članku iz 2020. godine, približno 26 odsto osoba koje žive sa hroničnom migrenom doživi prelazak u epizodičnu migrenu u roku od dve godine.

Može li migrena preći u hroničnu

Migrena može da napreduje iz epizodične u hroničnu. Zapravo, većina ljudi sa hroničnom migrenom u početku ima epizodičnu migrenu. To, međutim, ne znači da će svaka osoba koja živi sa epizodičnom migrenom vremenom da razvije hroničnu migrenu.

Određeni faktori povezani su sa povećanim rizikom da migrena postane hronična, uključujući:

• veći broj napada glavobolje
• prekomernu upotrebu lekova
• prisutnost depresije
• alodiniju (poremećaj pojačane osetljivosti na bol)
• gojaznost (indeks telesne mase 30 ili više)

Genetika, životne navike i faktori iz okruženja takođe mogu da doprinesu prelasku epizodične u hroničnu migrenu. Na primer, napadi migrene mogu da postanu učestaliji ako je osoba redovno izložena ličnim okidačima, kao što su jaki mirisi, stres ili česte promene vremenskih uslova.

Da li se migrena može trajno zaustaviti

Osobe koje imaju migrenu mogu da dostignu potpunu remisiju – dug vremenski period bez simptoma. Potpuna remisija nije isto što i izlečenje.

Trenutno ne postoji lek koji u potpunosti leči migrenu. Izlečenje bi podrazumevalo terapiju koja u potpunosti vraća zdravlje. Ako je neko izlečen od određenog stanja, lekar može sa sigurnošću da kaže da se simptomi neće vratiti.

Potpuna remisija može da traje godinama. Takođe je moguće da se simptomi nikada više ne pojave. Ipak, čak i ako potpuna remisija traje ceo život, ne postoji način da se sa apsolutnom sigurnošću zna da li će i kada simptomi ponovo da se jave.

Da li je moguće „prerasti“ migrenu

Kod nekih ljudi učestalost i jačina migrene mogu da se smanjuju sa godinama. To može da bude delimično povezano sa promenama okidača glavobolje kako se prelazi iz detinjstva u odraslo doba, a zatim i u stariju životnu dob.

Na primer, ako je stres tokom školovanja bio glavni okidač migrene, izostanak te vrste stresa kasnije u životu može da znači da će da ima manje napada migrene. Hormoni su još jedan primer okidača koji se menja sa godinama.

Mnoge (iako ne sve) osobe koje prolaze kroz menopauzu prijavljuju ređe napade migrene zbog hormonskih promena povezanih sa starenjem.

Samo starenje može postepeno da poboljša migrenu, iz razloga koji još nisu u potpunosti razjašnjeni. Starije istraživanje iz 2011. godine pokazalo je da i kod muškaraca i kod žena dolazi do postepenog porasta stope remisije migrene počev od 30. godine života, a taj trend se nastavlja do 60. godine i kasnije.

Neće svi da „prerastu“ migrenu, ali postoji mogućnost da se simptomi prirodno ublaže sa starenjem.

(Healthline)