“PROSVETA JE UŠLA U FAZU STABILIZACIJE” Ministar Stanković za Blic TV o državnoj maturi, stranim univerzitetima i besplatnim udžbenicima (VIDEO)

Ove godine možemo reći da smo iz faze normalizacije došli do one odlučujuće faze, a to je stabilizacija prilika u prosveti, što znači nesmetano odvijanje vaspitno – obrazovnog rada na nivou osnovnoškolskog i srednje školskog vaspitanja i obrazovanja, rekao je u intervjuu za “Blic” televiziju ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Školsko zvono se i ove godine oglasilo 1. septembra širom Srbije, a o funkcinisanju obrazovnog sistema i planovima razgovarali smo sa ministrom prosvete.

Nekoliko dana prošlo od početka školske godine. Šta pokazuju prvi izveštaji, kako je počela ova školska godina, s obzirom da nismo imali tradicionalne štrajkove prosvetnih radnika?

– Počelo je regularno. Počelo je u duhu onoga što je vrlo važno za obrazovni sistem u Srbiji, a to je stabilizacija prilika u njemu. Prošle godine smo normalizovali stanje prošlog 1. septembra. Deca su regularno krenula u škole. Ove godine možemo reći da smo iz faze normalizacije došli do one odlučujuće faze, a to je stabilizacija prilika u prosveti, što znači nesmetano odvijanje vaspitno-obrazovnog rada na nivou osnovnoškolskog i srednješkolskog vaspitanja i obrazovanja. Što se tiče predškolskog nivoa, tu stvari funkcionišu takođe u skladu sa zakonom i pedagoškim praksama, tako da možemo reći da su ta tri činilaca prosvetnog sistema u ovom trenutku u stanju funkcionalne stabilnosti, što je važno imajući u vidu da smo u okviru školske 2024/2025. godine bili izloženi najvećoj obrazovnoj krizi u istoriji naše zemlje, krizi koja je imala političku motivaciju u razredu, ali na sreću ne i politički epilog, budući da je obrazovni sistem, zahvaljujući vrlo odlučnoj volji svih onih koji upravljaju ovom državom, sačuvan od pokušaja nelegitimnog rušenja vlasti.

Koje konkretne mere je Ministarstvo prosvete preduzelo ove školske godine što se tiče prevencije vršnjačkog nasilja? Da li svi sistemi i mehanizmi zaštite u školama funkcionišu?

– Mi imamo razrađene mehanizme zaštite od vršnjačkog nasilja. Najpre treba reći da je Ministarstvo prosvete napravilo jedno nacionalno istraživanje u kome je uzorak bio 5.200 učenika. Ono što je sada jasno je da je taj problem mnogo vidljiviji i na njega se obraća mnogo više pažnje od tragičnog masovnog ubistva u školi “Vladislav Ribnikar”. Protokoli za zaštitu dece su podignuti na viši nivo, pre svega pedagoški i psihološki rad u samoj školi. Istovremeno, konstatovano je da je najveći deo zapravo vršnjačkog nasilja vezan za verbalno nasilje, i to pre svega za one prakse koje deluju omalovažavajuće po učenike kada ih vršnjaci, nažalost, izlažu podsmehu, izlažu omalovažavanju maltene svih vrsta, uz ponekad i primenu eksplicitnog fizičkog nasilja. Ali tog fizičkog nasilja ima mnogo manje u odnosu na mikrosocijalni i psihološki pritisak koji kvari atmosferu koja bi trebalo da vlada u školi. Ministarstvo će nastaviti da radi zajedno sa školama na tome. Mi imamo sektor koji je posvećen nasilju i inkluziji.

Dakle, radićemo na prevenciji i na razradi protokola o disciplinskom kažnjavanju onih učenika koji se, nažalost, ogluše o pravila pristojnog ponašanja u okviru škole. Ali za nas je ključniji rad na prevenciji i na povratku, ajde da kažem tako, vaspitne uloge škole, jer škola ne treba da bude samo neka institucija koja se odnosi na takozvanu situaciju prenosa znanja i veština koje vode ka kompetencijama, nego škola treba da stvori preduslove da se unutar nje započne proces socijalizacije koji vodi ka formiranju jedne stabilne, zdrave ličnosti koja će moći da svoje razvijene talente i sklonosti pokaže u punom svetlu i tako zauzme svoje mesto u društvu.

Kada su u pitanju univerziteti, kakav je plan sa ponovnim pokretanjem inicijative o dovođenju stranih fakulteta u Srbiju i kako uopšte komentarišete one tvrdnje da se time urušava domaći visokoobrazovni sistem?

– Plan o dovođenju stranih univerziteta u ovom trenutku funkcioniše kao ideja o kojoj se glasno razmišlja u javnosti, ni manje ni više od toga. Dakle, nemate nijedan strani univerzitet, nemate ni promenu zakona o univerzitetu koja bi otvorila mogućnost da se strani univerziteti registruju u Srbiji. Naravno, ideja je dočekana na nož zbog toga što dovođenje stranih univerziteta pojačava konkurenciju na domaćem tržištu visokog obrazovanja i samim tim svako ko ima povlašćeni položaj pokušava na sve načine da spreči konkurenciju koja može da dovede u pitanje njegove trenutne, gotovo monopolske pozicije. Ti negativni natpisi i uopšte negativni stavovi i negativni tonovi koji se odnose na strane univerzitete su mahom politizovani, a mahom su vezani za određeno zadržavanje ne samo ekonomskih nego i obrazovnih privilegija i potiču od one elite koja upravlja našim univerzitetima, što je razumljivo jer njihove pozicije se dovode u pitanje. Naravno, u prirodi svake elite je da gleda da zadrži svoje pozicije, tako da to ponašanje, bez obzira što je po mnogo čemu diskutabilno, nije ni neočekivano.

Dakle, strani univerziteti su samo neka vrsta ideje u ovom trenutku. Moje mišljenje je da oni treba da budu registrovani pod istim onim standardima koji važe za domaće univerzitete u Srbiji. Srbija će vrlo brzo, odnosno nacionalno akreditaciono telo, ići u pravcu punopravnog članstva u evropskom telu za akreditaciju univerziteta. Mi smo već na nivou Vlade Srbije vodili razgovore sa njihovim predstavnicima, tako da treba očekivati da se mi tamo vratimo i da, u suštini, usvajajući evropske standarde kvaliteta univerziteta, još više otvorimo prostor ka tome da visoko školstvo u Srbiji bude internacionalizovano.

Što se tiče samog načela konkurencije, ja ne znam nijednu društvenu delatnost koja može da napreduje bez konkurencije, jer ona vodi ka tome da napravite neku prirodnu selekciju između onih univerziteta koji imaju viši i niži kvalitet učenja u odnosu na svoje konkurente na tržištu. I zbog toga se meni čini da onaj ko osporava pravo stranih univerziteta, u suštini, radi to iz sopstvenog interesa, a ne zbog toga što razmišlja o dobrobiti i obrazovnog sistema i našeg društva. Uostalom, ukoliko predstavnici univerziteta, pre svega državnih, tvrde da su najbolji državni fakulteti u Srbiji, nikakav problem neće biti da najbolji zadrže svoju poziciju, a da oni koji dođu zapravo možda i pogreše u pogledu svojih investicija. Dakle, ja ne vidim problem s tim. Ja čak mislim da je bolje da imamo što je bogatiju moguću ponudu i u domenu visokog školstva, ali vidim da je stvar i politizovana i negde vezana za monopole i privilegije koje proističu iz tih monopola, a koje se vezuju pre svega na upravljačku elitu na državnim univerzitetima.

Kada je reč o takozvanim večitim studentima, bliži se taj 30. septembar kada ističe rok da se završe fakulteti za one koji su fakultete upisali pre 2005.godine. Da li se radi na pronalaženju nekog rešenja za tu vrstu studenata?

– Radi se, ali bojim se da tu odgovor na pitanje treba da nađu ti studenti koji zaista predugo studiraju. Mislim da sama pomen, sama pomen 2006. godine govori da ti ljudi 20 godina studiraju, a studije najčešće, u gotovo 90 odsto slučajeva, traju do pet godina. Dakle, nema dužih studijskih programa, barem ne na onome što se zovu osnovne studije. Dakle, ja lično mislim da je tu manje problem u administrativnom rešenju koje ćemo mi ponuditi, koliko je problem u motivaciji ljudi koji toliko dugo prolongiraju studiranje. Jer znate šta, ako fakultet u Srbiji traje četiri godine po zakonu i ako je sistem ocenjivanja takav da vam omogućava da čak ispit pripremite tokom perioda nastavnih aktivnosti, onda se postavlja pitanje kako neko ko, na primer, ne znam, je na fakultetu koji traje četiri godine, treba da dobije produženje, a da već pet puta duže studira nego što je to pred viđeno u planu i programu studiranja. Dakle, lično mislim da je tu manje do našeg rešenja ili manje do naše dobre volje, koliko je zapravo do tih studenata koji, evo, dve decenije već studiraju.

I ove godine manje interesovanja zabeleženo je na Prirodno-matematičkom fakultetu, da kažem, pre svega nema profesora matematike, fizike, hemije. Da li ima nekog plana kako uopšte brucoši da se privuku da studiraju te fakultete i samim tim reši se problem nedostatka nastavnika?

– Prvo i osnovno, ova garnitura u Ministarstvu je učinila taj problem vidljivim.To je problem koji traje više decenija, nije to problem od juče. Jer taj deficit koji imamo u, ne samo tim zvanjima koja se tiču prirodnih nauka, nego, nažalost, i srpskog jezika, je proizveden jednom politikom nemara u odnosu na nastavničku profesiju. E sada, mi smo pokušali da napravimo, otvoren dijalog, otvoren dijalog u okviru Vlade Srbije po tom pitanju. Premijer Đuro Macut i ja sa svojim saradnicima razgovarali smo nekoliko puta sa predstavnicima i grupacije prirodnih nauka i matematike i sa predstavnicima Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i drugim zavodima koji se bave obrazovnim politikama.

Razgovarali smo i sa predstavnicima fakulteta koji se bave metodikom i pedagogijom, i cilj nam je negde da napravimo jednu koordinaciju između, recimo, estonskih udruženja, fakulteta, države i da možda u neko dogledno vreme, ovaj, napravimo možda privlačnije planove i programe koji bi omogućili da studenti u većoj meri upisuju nastavničke smerove.Kod mnogih od tih fakulteta koje ste vi pomenuli dolazi i do transformacije u interesovanju studenata.

Dakle, inicijalno prijavi se, kao ove godine, dva studenta na smer za nastavnika fizike u prvoj godini, ali kako vreme prolazi, kako studenti vide kompleksnost zapravo tog naučnog polja kao što je fizika, oni se prebacuju na taj drugi režim koji je kudikamo jednostavniji, lakši, koji podrazumeva nastavnički smer, a ne školovanje za neku buduću naučnu karijeru. Tako da to nije dva studenta ili pet studenata ili deset studenata koji se upišu na početku, to je nešto više. Međutim, kada posmatrate ono što je prirodni proces, a to je proces odlaska u penziju, vi vidite da prosto postoji ogromna diskrepanca između broja onih koji potencijalno sutra mogu da budu nastavnici ili koji su nastavnici, i broja onih koji odlaze u penziju. I onda imate, recimo, ljude koji u nekim delovima Srbije imaju 200 odsto norme, a rade u radijusu od 30 kilometara.To je nešto što je nedopustivo.

Što se tiče naših mera, mi smo probali na više načina. Jedan od tih načina je, recimo, stipendiranje studenata koji se opredele zanastavnički smer. Mi već u drugoj godini imamo studija, imamo određene stipendije, odnosno finansijske podsticaje za studiranje. Ja sam predložio ideju o tome da se, uh, određena nastavnička zvanja proglase deficitarnim zvanjima.Ta ideja je dočekana na nož od strane sindikata, jer, bože moj, uvodi se diskriminacija, povlašćuju se određene, ajde da kažem, kategorije nastavnika u odnosu na neke druge, ali taj argument je negde, po mom mišljenju, manjkav zato što ne vidi prirodu problema. Mi prosto moramo da motivišemo mlađe ljude da biraju prosto te fakultete, jer tamo vrlo brzo ćemo ostati bez nastavnika, a onda se dešava da, recimo, ljudi bez pedagoškog iskustva, a sa poznavanjem nekog od tih predmeta, ulaze u učionicu. I veliko je pitanje na koji način vrše transfer znanja. Prosto, ma koliko bili talentovani za matematiku, vi je ne možete predavati ako ne znate neka osnovna metodička ili pedagoška pravila za prenošenje znanja, a kasnije i ocenjivanje istog tog znanja kod učenika. Tako da radimo na tome, aktivirali smo se u tom pravcu.

Verovatno je jedno od rešenja, kažem, priča o deficitarnim znanjima, to nije ni malo, ni jeftino platiti. Recimo, ukoliko bi sada proglasili iz pet predmeta koji pripadaju grupi predmeta gde su istorija, geografija, matematika, fizika i hemija, to bi budžet Srbije koštalo 30 miliona evra, što u ovom trenutku nema prostora da se uradi. S druge strane, prigovaraju sindikati, dakle, neko rešenje ćemo morati da nađemo.

Mislim da je rešenje negde između finansijske stimulacije i promene načina na koji se shvataju ti predmeti u nižim nivoima školovanja, dakle, u osnovnoj i u srednjoj školi, gde treba napraviti programe koji su privlačniji za đake, programe koji bi njih identifikovali sa određenom naučnom oblašću, a onda u sledećem koraku, je li, na studijama ih i vezali za tu naučnu oblast koju koja treba kao predavačka aktivnost da postane neki njihov životni cilj. To je svakako dugoročan proces.

To je dugoročan proces koji mora da bude što je kratkoročniji mogući, dakle, jer nama rešenje treba sada. Kažem vam, postoji taj prirodni proces, a to je odliv prosto ljudi koji odlaze u penziju. Jedno od rešenja jeste da otvorite perspektivu da nastavnici koji su u penziji mogu još da rade ukoliko imaju želju i ukoliko im određene životne prilike za to daju mogućnost. Dakle, nešto ćemo morati u međuvremenu da rešimo dok ne bude sistemskog rešenja koje podrazumeva kombinaciju i finansijske motivacije, ali i neke pedagoške atraktivnosti tih predmeta za, didaktičko-pedagoške atraktivnosti tih predmeta za buduće naraštaje.

Dokle se stiglo sa uvođenjem državne mature? Kako tu funkcioniše?

– To će biti uvedeno 28.i 29.Višestruke su koristi jednog takvog postupka. Prvo, moći ćete da, polažući ispit na državnoj maturi, da izbegnete prijemni ispit na univerzitetima.Dakle, nećete morati dva puta da se spremate za to, kao što je slučaj sada, kada radite završne radove, najčešće u školi, pa onda se pripremate za prijemni ispit. Dakle, izgubićete tu obavezu. Drugo, moći ćete da konkurišete na više fakulteta. Treće je, kad završite državnu maturu, u onim delovima Srbije gde nema univerzitetskih centara, mi imamo objektivno pet univerziteta u Srbiji.Mimo, je li, pet univerziteta, svi ostali moraju da imaju troškove da dođu da polažu prijemni ispit.

Dakle, završićete prosto čitav taj proces verifikacije krajnje srednjoškolskog znanja državnom maturom, a onda, na osnovu rezultata na državnoj maturi, vi ćete moći da rešite i problem taj problem koji se odnosi na upis na fakultete. Ja mislim da je to dobra stvar i da što pre treba da to primenimo. Primenićemo 28. i 29.godine. Ima, naravno, tu otpor u akademskoj zajednici, jer fakulteti gube mogućnost da i prihoduju, a da istovremeno i nadziru buduće studente preko, ovaj, svojih prijemnih ispita. Ali mi moramo ipak da radimo u korist tih budućih mlađih naraštaja, da im olakšavamo procedure upisa na fakultet i da oni što pre te fakultete završavaju.

Za kraj, samo što se tiče besplatnih udžbenika, i ovog 1.septembra imalo je kategorija đaka koji su dobili udžbenike, ali da li postoji mogućnost da svi đaci ubuduće dobiju besplatne udžbenike?

– Jedan od naših dugoročnih, ja bih voleo da bude što kratkoročnijih ciljeva, jeste da dođemo u takvu mogućnost. Ministarstvo je izdvojilo preko milijardu dinara za te potrebe, milijardu i 20. 916.000 udžbenika će biti podeljeno po vrlo transparentnim i jasnim kriterijumima. Pre svega, ti kriterijumi se odnose na materijalni položaj đaka, na imovinski status njihovih porodica. Zatim, naš kriterijum jeste i to da li u porodici ima više dece.Sa više od troje dece dobijate mogućnost da imate te udžbenike. Takođe, omogućili smo da hendikepiranim đacima besplatno ponudimo udžbenike od onih koji se odnose na slepe, gde su udžbenici pisani Brajevim pismom, do onih koji podrazumevaju individualne programe učenja, takozvani IOP 2. Takođe, budući da smo multikulturno društvo, mi smo napravili na osam jezika nacionalnih manjina, ovaj, na neki način udžbenike koji daju mogućnost da se i oni besplatno besplatno školuju. Dakle, radimo na tome da to zaista postane nacionalni projekat, ali za tako nešto su nam potrebni povoljniji i pozitivniji ekonomski trendovi nego što je trenutno slučaj. Ukoliko bude mira i stabilnosti, kako u našoj zemlji, tako i u okruženju, pa i šire u svetu, mi možemo očekivati da sa rastom prosto naše ekonomije raste i mogućnost da mi stvaramo preduslove za kvalitetnije obrazovanje. A u tom kontekstu, ja shvatam i ovo o čemu vi pričate, a to je ideja da svi udžbenici budu besplatni.