Tog 9. juna 2019. godine, osamnaestogodišnji Dušan Mićić iz Sremske Mitrovice, krenuo je kod devojke biciklom. Mladić pred kojim je bila budućnost i koji je sanjao da postane policajac, vraćao se u kuću čak tri puta, kao da ga je neka nevidljiva sila zadržavala. Prilikom poslednjeg povratka, čvrsto je zagrlio majku Martu, poljubio je i upitao: “Mama, i ti voliš mene, zar ne?”. Nije ni slutila da će njen šaljivi odgovor: “Ako se još jednom vratiš, nećeš otići” – postati bolna istina i njihov poslednji pozdrav.