Svaki treći Austrijanac više ne radi 40 sati nedeljno! Rekordan broj zaposlenih bira kraće radno vreme: Ekonomisti upozoravaju na posledice

Već svaki treći Austrijanac više ne radi puno radno vreme od 40 sati nedeljno. Stopa zaposlenih sa nepunim radnim vremenom u Austriji dostigla je rekordan nivo. Broj zaposlenih koji ne rade puno radno vreme povećan je za 57.200, objavio je u petak austrijski Državni zavod za statistiku „Statistik Austria“.

Podaci pokazuju da je ukupna zaposlenost ostala nepromenjena i u drugom tromesečju ove godine, kao i da je u Austriji u proseku bilo zaposleno nešto manje od 4,5 miliona ljudi.

To znači da je ukupan broj zaposlenih bio praktično isti kao i prethodne godine, prema analizi Statističkog zavoda Austrije.

Na prvi pogled, zadovoljavajuće. Ali samo na prvi pogled, jer ekonomski stručnjaci tvrde da se iza ovog naizgled stabilnog rezultata krije „opasna zamka“.

Trend se nastavlja

„Dok se broj radnika sa nepunim radnim vremenom povećao za 57.200, broj zaposlenih sa punim radnim vremenom smanjio se za 57.400. To znači da se trend rada sa nepunim radnim vremenom nastavlja, nakon pada u 2025. godini“, rekla je generalna direktorka Zavoda „Statistik Austria“ Manuela Lenk.

Kao rezultat toga, kako je objasnila Lenk, ugovoreno standardno radno vreme smanjeno je u drugom tromesečju ove godine za 0,2 sata u poređenju sa drugim tromesečjem 2025. godine. To znači, kako je rekla direktorka austrijskog Statističkog zavoda, da je u Austriji ponovo dostignut rekordni nivo rada sa nepunim radnim vremenom iz 2024. godine.

Tačnije, gotovo 1,45 miliona zaposlenih u Austriji sada radi manje od 40 sati nedeljno. Za razliku od njih, približno 3,05 miliona ljudi radi puno radno vreme.

Rezultat toga je rast udela zaposlenih sa nepunim radnim vremenom na 32,1 odsto, odnosno za 1,3 procentna poena.

Sa gotovo 32 odsto, Austrija je druga u Evropskoj uniji, odmah iza Holandije, gde 44,1 odsto zaposlenih ne radi puno radno vreme. Slede Nemačka sa 31,6 odsto, Danska sa 28,2 odsto i Belgija sa 26,3 odsto.

Za poređenje, prosek ovog trenda u svih 27 država članica EU iznosi „samo“ 18,9 odsto.

Na drugom kraju liste nalaze se zemlje EU u kojima rad sa nepunim radnim vremenom praktično gotovo da ne postoji u svakodnevnom radnom životu. To su Bugarska sa 2,1 odsto, Rumunija sa 2,5 odsto i Hrvatska sa 4,3 odsto.

Kako je pokazao izveštaj Statističkog zavoda Austrije, žene znatno češće rade nepuno radno vreme, prvenstveno zbog obaveza brige o deci, porodici i starijima.

Žene čine 51,1 odsto svih zaposlenih koji rade skraćeno radno vreme. Pre 20 godina taj procenat bio je nešto manji od 41 odsto.

„Nedovoljno razvijena ponuda usluga za zbrinjavanje dece i starijih osoba predstavlja posebnu prepreku za žene“, naglasila je rukovoditeljka za socijalna pitanja u Bečkoj radničkoj komori Ines Stilling.

Trenutno gotovo 347.000 muškaraca radi nepuno radno vreme. Njihov udeo iznosi 14,8 odsto, što je više nego dvostruko u odnosu na 2006. godinu, kada je iznosio 6,6 odsto. To je ujedno i najviši nivo u poslednje dve decenije.

Iz svega navedenog očigledno je da je Austrijankama i Austrijancima 40 sati rada nedeljno previše.

Upozorenje ekonomskih analitičara

Međutim, ekonomski analitičari upozoravaju ne samo poslodavce već i nadležne austrijske vlasti da se prelazak sa punog na nepuno radno vreme direktno odražava na obim obavljenog posla.

Iz tog razloga, u drugom tromesečju 2026. godine odrađeno je oko 1,74 milijarde radnih sati, što je čak 5,7 miliona sati manje nego u istom tromesečju prošle godine. Time je prosečno ugovoreno standardno radno vreme sa 40 sati nedeljno palo na 35,4 sata.

Problem je što se trend rada sa nepunim radnim vremenom u Austriji nastavlja, pa nezaposleni više ne traže ili ne pristaju na posao od 40 sati nedeljno, dok zaposleni sve češće prelaze sa punog na nepuno radno vreme.

Podaci pokazuju da je gotovo četvrtina nezaposlenih, odnosno njih 23 odsto, u drugom tromesečju ove godine isključivo tražila posao sa manje od 40 sati nedeljno. Reč je o 37,6 odsto žena i 11,7 odsto muškaraca.

Uprkos tome što austrijski portal za zapošljavanje „Karriere“ izveštava o većem broju radnih mesta sa punim radnim vremenom u drugom tromesečju ove godine, zainteresovanih je sve manje. Kraće raditi postaje sve popularnije, ističu analitičari i statističari.

Stručnjaci austrijskog Instituta za ekonomska istraživanja (Wifo) upozoravaju na ovaj, za austrijsku privredu ne baš bezazlen, rastući trend. Oni tvrde da je pad prosečnog obima radnog vremena na 35,4 sata nedeljno takođe mogući uzrok slabog privrednog razvoja u Austriji u drugom tromesečju 2026. godine.

Preciznije rečeno, prvi put nakon poslednjih šest tromesečja kontinuiranog privrednog rasta, u drugom tromesečju ove godine zabeležen je „mali minus od 0,1 odsto“, kako navodi „Statistik Austria“. Kao glavni razlog navodi se, pre svega, rast cena energenata.

Kako situacija na domaćem tržištu rada nije baš „ružičasta“, austrijsko Ministarstvo privrede želi da, koliko god je to moguće, spreči smanjenje nedeljnog obima radnog vremena „bez uverljivih razloga“.

Zato austrijska vlada planira da donese paket mera, poput „aktivne penzije“, koja će penzionerima omogućiti da od 2027. godine nastave da rade i da, uz penziju, zarade do 15.000 evra godišnje bez plaćanja poreza.

Na vidiku su i druge podsticajne mere koje bi trebalo da motivišu građane da više rade.

„Potrebno nam je više ljudi spremnih da zasuču rukave i rade“, poručio je ministar privrede Volfgang Hatmansdorfer iz Narodne stranke (ÖVP).

(Fenix Magazin)