ISTORIJSKA MISIJA U SVEMIRU! Ovo se dešava prvi put ikada: Vreme ističe, naučnici će pokušati ono što je pre bilo NEZAMISLIVO

Sateliti ne ostaju zauvek u orbiti. Kako se približavaju Zemlji, otpor atmosfere ih postepeno vuče sve niže i niže, sve dok ne izgore pri ulasku, a solarna aktivnost dodatno ubrzava taj proces. Takva sudbina preti i svemirskoj opservatoriji Svift američke svemirske agencije NASA, koja će pokušati da je spasi u misiji prvoj svoje vrste – uz pomoć robotske letelice.

Orbita opservatorije postepeno opada i, ako se ništa ne preduzme, mogla bi da bude uništena za svega nekoliko meseci. U misiji kakva do sada nije viđena, startap “Katalist spejs” udružio je snage sa NASA kako bi pokušao da spase Svift, koristeći novu robotsku letelicu kompanije pod nazivom LINK.

– Ovo je istorijska misija. Neki bi rekli da je prva takve vrste – robotska letelica sposobna da priđe i uhvati satelit koji nije bio pripremljen za takvu operaciju – rekao je Robert Lamontanj, potpredsednik za strateška partnerstva u “Katalistu”.

Trka s vremenom

Prvobitna orbita Svifta bila je na oko 595 kilometara iznad Zemljine površine. Tokom godina, pala je na manje od 400 km, prema podacima NASA-e. Sada je u toku trka s vremenom kako bi se sprečilo da satelit padne još niže i izgori u atmosferi, piše “ABC njuz”.

Kako bi spasila satelit pre nego što bude kasno, kompanija iz Arizone konstruisala je spasilačku letelicu tešku oko 424 kilograma za samo 250 dana. LINK je projektovan tako da može fizički da stupi u kontakt sa Sviftom, iako opservatorija nikada nije bila predviđena za ovakvu vrstu zahvata.

– Za poslednjih devet meseci prešli smo put od praznog lista papira do svemirske letelice koja je već integrisana sa raketom i spremna za lansiranje. To je apsolutno neviđen razvojni tempo za ovakav program – istakao je Kiran Vilson, glavni istraživač projekta LINK u “Katalistu”.

Lansiranje u subotu

Ako sve bude teklo prema planu, LINK će biti lansiran u subotu u 2.00 po pacifičkom vremenu (9.00 UTC; 11.00 po našem vremenu) ujutro raketom “pegaz XL” kompanije “Nortrop Gruman”. Raketa će biti ispaljena iz “Lokidovog” aviona-nosača “L-1011 tristar”, koji će poleteti sa atola Kvadžalejn u južnom Pacifiku.

• Kad stigne u orbitu, LINK-u će biti potrebno oko tri nedelje da sustigne i uhvati 22 godine staru opservatoriju
• Tokom naredna 2-3 meseca koristiće svoje potisnike da podigne Svift u stabilniju orbitu.
• Nakon toga, dve letelice će se razdvojiti, a LINK će se kontrolisano vratiti u Zemljinu atmosferu gde će izgoreti, kako ne bi dodatno povećavao količinu svemirskog otpada u našoj orbiti

Očekuje se da bi ovaj manevar mogao da produži misiju za još 10 godina i omogući NASA-i nastavak naučnih operacija. Agencija je već morala da obustavi veći deo naučnih operacija opservatorije kako bi smanjila otpor atmosfere i usporila njeno spuštanje.

– Niko nije mislio da je ovo moguće. Niko nije verovao da ćemo stići ovako daleko – rekao je Šon Domagal-Goldman, direktor NASA-inog odeljenja za astrofiziku.

Vreme ističe

Vreme ističe za misiju vrednu 30 miliona dolara. Prema NASA-i, Svift trenutno gubi visinu brzinom od oko 8 km mesečno, a procenjuje se da će do oktobra pasti ispod 300 km.

Prema Vilsonu, tada će satelit biti “suviše nisko” da bi spasilačka misija mogla bezbedno da se izvede.

Mogući model za spasavanje satelita

Orbita oko Zemlje prepuna je starih satelita. Ako misija uspe, NASA i “Katalist” veruju da bi ona mogla da postavi temelje za buduća spasavanja satelita, kako bi se smanjio broj napuštenih letelica u orbiti. Vizija “Katalista” je flota svemirskih letelica sposobnih da popravljaju, dopunjuju gorivo i unapređuju satelite kojima je potrebna pomoć.

– “Katalist” je ovde da označi kraj modela jednokratne upotrebe i početak novog pristupa, u kojem operateri svemirskih letelica više neće biti ograničeni lošim odlukama donetim pre lansiranja – rekao je Lamontanj.

Uspeh nije zagarantovan

Svift nije dizajniran da ga druga letelica uhvati, a njegova starost povećava rizik od oštećenja tokom zahvata.

– Prvo moramo uspešno da postavimo letelicu u orbitu. Zatim moramo uspešno da upravljamo njome. Kao što smo videli već mnogo puta, to je izuzetno zahtevan zadatak – rekao je Vilson, dodajući da su spremni na njega.

NASA upozorava da bi i svemirsko vreme i interakcija letelice sa atmosferom mogli da utiču na ishod misije.

– Čak i ako ovaj tim sve uradi savršeno, Sunce može da naduje atmosferu baš u pogrešnom trenutku. I dalje postoje nepoznanice, kako zbog promenljive prirode ovog dela atmosfere, tako i zbog njenog odgovora na sunčevu aktivnost, što je van naše kontrole – rekao je Goldman.

Šta je Svift?

Svemirska opservatorija Svift je NASA-in satelit namenjen proučavanju gama-bljeskova, najsjajnijih i najmoćnijih eksplozija u svemiru. Opremljena je sa tri teleskopa različitih talasnih dužina, koji prikupljaju podatke u vidljivom, ultraljubičastom, rendgenskom i gama-spektru. NASA ju je koristila za proučavanje crnih rupa, zvezda, kometa i drugih nebeskih tela.

– Svift može da reaguje na iznenadne kosmičke događaje u roku od nekoliko minuta – rekao je Bred Senko, glavni istraživač misije u Centru za svemirske letove Godard.

Lansirana 2004, opservatorija je prvobitno trebalo da traje samo dve godine. Međutim, radi već više od dve decenije.

– Prošle godine Svift je svakog dana dobijao pet zahteva od naučne zajednice za praćenje novootkrivenih izvora. To je više godišnjih zahteva nego što ih dobija bilo koji drugi NASA-in istraživački instrument – rekao je Senko.