“VERUJEM U ZDRAV RAZUM NAŠIH GRAĐANA” Šta nas čeka na izborni dan: “Velika šteta što nije došlo do dijaloga pre raspisivanja”

Od mogućih 20 izbornih lista do “dve kule” koje privlače najveći deo birača – predstojeća kampanja mogla bi da protekne u znaku snažne političke polarizacije. Analitičari različito, međutim, procenjuju koliko će u takvoj atmosferi biti važni kandidati, programi i izborni uslovi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar. Kako će izgledati predizborna kampanja? Da li se već naziru ključne teme i kako će izgledati izborne liste?

Direktor agencije “Faktor plus” Vladimir Pejić smatra da će raspisivanje izbora kratkoročno doneti stabilizaciju, ali upozorava da bi problemi mogli da se pojave tokom samog izbornog procesa.

– Verujem da će na kratki rok doći do stabilizacije, ali ono što me plaši i u šta nisam siguran jeste da li će sam izborni proces, pre svega mislim na izborni dan i još više na ono što sledi nakon izbora, proteći onako kako bi trebalo, u političkim, odnosno zakonskim okvirima – rekao je Pejić.

“Kampanja bi mogla da bude prljava”

Podseća da je i tokom nedavnih lokalnih izbora bilo incidenata i ocenjuje da bi predstojeća izborna kampanja mogla da bude “prljava”.

– Na to smo, nažalost, već navikli, ali mislim da potencijalna kulminacija može biti baš na izborni dan i ne bih voleo da to vidimo, a još manje bih voleo da nakon izbora bilo koja strana ne prihvati rezultate ili da na neki grublji način ospori rezultate izjašnjavanja građana – naveo je Pejić za RTS.

Za razliku od Pejića, urednik portala “Nova srpska politička misao” Đorđe Vukadinović ne očekuje da će izbori doneti smirivanje političke situacije.

– Mislim da ovi izbori neće doneti ono što izbori inače donose, a to je smirivanje tenzija, makar privremeno popuštanje pritiska u tom političkom ekspres loncu – rekao je Vukadinović.

“Imamo eskalaciju prepucavanja”

Očekuje, naprotiv, da će izbori “pojačati tenzije umesto da ih smire”, a uzrok vidi u nedostatku društvenog i političkog dijaloga u prethodnom periodu.

– Dijaloga nije bilo, imamo samo prepucavanje, imamo eskalaciju prepucavanja. Imamo optužbe koje sada idu do apsurda – ocenio je Vukadinović.

Smatra da je, nakon što izbori nisu raspisani ubrzo pošto su ih zatražili studenti i deo opozicije, vreme do njihovog raspisivanja moglo da bude iskorišćeno za dogovor o osnovnim pravilima i poboljšanju izbornih uslova.

Zbog toga bi, kako kaže, bio “prijatno iznenađen” ukoliko bi izborni proces protekao bez problema.

“Kako nema dijaloga među onima koji ne podnose vlast?”

Bivša ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić smatra da će izborni proces proteći “sasvim glatko”, ali je kritikovala način na koji se u političkom životu tretiraju stranke i ideja političkog organizovanja.

– Ne može bez političkih stranaka. Vi ulazite u izborni proces sa tom idejom: ne trebaju nam političke stranke, ne treba nam opozicija, smenićemo opoziciju – rekla je Čomićeva.

Poručuje i da ono što je ton kampanje pred nama jeste pluralizam propagande. Ocenjuje i da je jedno od ključnih pitanja uoči izbora nedostatak dijaloga.

– Ono što je meni važno pitanje bez odgovora jeste taj prezir prema dijalogu nas, sa nama, o nama. Bez toga nema nikakvog napretka nigde – istakla je Čomićeva.

Postavila je i pitanje zbog čega dijalog ne postoji ni među političkim akterima koji se protive vlasti.

– Ne podnosiš vlast, to je normalno. Kad god se neko popne na vlast, odmah ga ne podnosiš. Ali kako nema dijaloga među onima koji ne podnose vlast? – upitala je Čomićeva.

Podsetimo, predsednik Vučić je u proteklih godinu i po dana više puta zvao i studente i opoziciju na dijalog, ali se niko nije odazvao.

“Pojedine grupe mogle da pokušaju da izazovu nemire na izborni dan”

Profesor Filozofskog fakulteta, sociolog Vladimir Vuletić, kaže da ima poverenja u građane, bez obzira na to da li podržavaju vladajuću koaliciju ili joj se protive.

– Za većinu građana izbori će biti onakvi i rezultati onakvi kakvi budu. Mi zaista nikada nismo imali problem sa brojanjem glasova. Uvek su primedbe bile vezane za izborni proces – rekao je Vuletić.

Smatra da je šteta što u prethodnih više od godinu dana nije bilo razgovora o izbornim uslovima.

– Imali smo više od godinu dana vremena da se sedne, ne da se sada nekakve tenzije smiruju, nego upravo da se dođe do toga koji su to izborni uslovi koji će manje-više odgovarati svima – naglasio je Vuletić.

Očekuje da bi pojedine grupe mogle da pokušaju da izazovu nemire na izborni dan, naročito kada počnu da pristižu prve procene rezultata, ali ne veruje da bi to moglo suštinski da utiče na ishod izbora.

– Pretpostavljam da će biti pokušaja da se unese nekakav nemir, ali, opet kažem, nekako verujem u zdrav razum naših građana – poručio je Vuletić.

“Bilo je mnogo naivnosti oko studentskog pokreta”

Vukadinović smatra da je usponu studentskog pokreta kao, kako ga je nazvao, “realno najjače snage na antirežimskoj strani”, doprinelo i uverenje da je moguće pobediti bez obzira na izborne uslove.

– Tu je bilo mnogo i naivnosti, rekao bih, i možda preteranog optimizma, mada ne sasvim neosnovanog, ali ipak preteranog, tipa: “Mi pobeđujemo pod svakim uslovima”. Šta nas briga za uslove, kakva prelazna vlada, kakvi bakrači – rekao je Vukadinović.

U takvoj atmosferi, dodaje, i sama spremnost na razgovor o izbornim pravilima postala predmet sumnje.

– Ako hoćeš da razgovaraš o elementarnim izbornim uslovima, onda si sumnjiv da si, ne znam, kolaborant sa režimom – naveo je Vukadinović za RTS.

Referendumska atmosfera nije stvorena

Vladimir Pejić očekuje veliki broj lista na predstojećim izborima i procenjuje da bi ih moglo biti i do 20.

Kada je reč o mogućoj referendumskoj atmosferi, Pejić smatra da ona još nije u potpunosti stvorena, pre svega zato što nisu poznati svi akteri na političkoj sceni. Kao posebno važno pitanje izdvaja studentsku listu, za koju kaže da ne mora da predstavi svih 250 kandidata za poslanike, ali da bi javnost trebalo da zna nekoliko imena koja simbolizuju taj pokret, kao i politiku koju zastupa.

– Potrebno je da bude nekoliko imena koja simbolizuju taj pokret, odnosno tu politiku. Da čujemo koja politika i koji ljudi se kandiduju – naveo je Pejić.

Na osnovu istraživanja javnog mnjenja, Pejić kaže da se građani koji podržavaju studentsku listu za nju opredeljuju iz dva dominantna razloga. Jedan je protivljenje vlasti, dok je drugi to što birači u njoj prepoznaju političku opciju kakvu bi sami želeli.

Objašnjava da nacionalno orijentisani birači u njoj vide listu koja bi vodila politiku blisku njihovim stavovima, dok je proevropski orijentisani građani doživljavaju kao jasno proevropsku.

– To je sve u redu, čak je strateški zanimljiv taj koncept, ali kada se bliže izbori, a pogotovo kada dođe sam dan izbora, ljudi očekuju da čuju koja je to politika – istakao je Pejić.

Pejić smatra da postoji značajan broj građana koji će se opredeliti isključivo prema tome da li je neko protiv vlasti, ali ocenjuje da to samo po sebi nije dovoljno za izbornu pobedu. Za pobedu je, kako ističe, osim nezadovoljstva potrebno ponuditi i određenu politiku.

– Ne govorim da li je ona dobra ili loša. Govorim samo o tome da ljudi očekuju i žele da čuju za koga će glasati – naglasio je Pejić.

Kao neke od tema na osnovu kojih se birači opredeljuju naveo je odnos prema Evropskoj uniji, NATO-u, pitanju Kosova i Metohije, regionalnoj saradnji, ekonomskoj politici i obrazovanju.

Od toga kako će se politička scena profilisati zavisiće, smatra Pejić, da li će se naspram vladajuće koalicije formirati jedan jedinstveni blok ili će opozicioni prostor ostati heterogen, sa više različitih opcija.

Parlamentarna opozicija “između čekića i nakovnja”

Iako je, kako kaže, imao razumevanja za položaj parlamentarne opozicije “između čekića i nakovnja”, Đorđe Vukadinović smatra da ona snosi deo odgovornosti za situaciju u kojoj se sada nalazi.

– Da oni za tih godinu dana ili šest meseci ili šest nedelja nisu uspeli da naprave dve logične koalicije… E, za to im više nisu krivi ni studenti, nije im kriv ni Vučić – naveo je Vukadinović.

Prema njegovoj oceni, politički trend trenutno ide ka daljoj polarizaciji, a SNS u takvoj situaciji preuzima i deo podrške SPS-a.

Sigurnost izlaska sopstvenih birača

Gordana Čomić dovela je u pitanje samo tumačenje predstojećih izbora kao svojevrsnog referenduma.

– Referendum može biti oko teme. Oko toga ko više ne podnosi nekog čoveka – to nije referendum, to je demokratija – rekla je Čomićeva.

Kao podatak koji smatra posebno važnim za političke stranke izdvojila je nešto drugo od samog procenta podrške.

– Sigurnost izlaska sopstvene podrške. To je ključni podatak koji radite kao politička stranka na osnovu onoga što vam pametni ljudi daju kao podatke o stanju stvari kada je u pitanju stanovništvo, društvo i različite društvene grupe – zaključila je Čomićeva.

(RTS, Blic)