(VIDEO) ZLOČIN NA CETINJU OTVORIO PANDORINU KUTIJU Kako je troje dece godinama trpelo torturu u hraniteljskoj porodici, a da to niko nije primetio: “U Srbiji sistem rigorozan”

Nakon hapšenja hranitelja na Cetinju i otkrića da su deca godinama bila izložena fizičkom nasilju, prisilnom radu i uskraćivanju školovanja, stručnjaci i hranitelji iz regiona ukazuju na sistemske propuste u kontroli, ali i na prave vrednosti hraniteljstva koje spasavaju dečje živote.

Šokantna vest sa Cetinja o hapšenju bračnog para hranitelja pod sumnjom da su od januara 2022. godine zlostavljali troje maloletne dece potresla je čitav region. Deca su godinama trpela fizičko i psihičko nasilje, bila primoravana na težak rad i uskraćivano im je pravo na obavezno osnovno školovanje.

Prema navodima policije, hranitelji su silom i pretnjama primoravali decu da pred radnicima Centra za socijalni rad prikrivaju tragove zlostavljanja. Deca su napokon izmeštena na bezbedno mesto, a u toku je vanredni inspekcijski nadzor nad cetinjskim Centrom za socijalni rad.

Horor koji je trajao četiri godine

Direktorka Skloništa za žrtve nasilja NVO “Sistem” iz Podgorice, Neda Radović, ističe da ovaj slučaj otvara krupna sistemska pitanja.

– Ovo nije izolovan slučaj i pokazuje jasne propuste u radu nadležnih službi. Nasilje je trajalo u kontinuitetu duže od četiri godine. Dete od 12 godina obavljalo je teške fizičke poslove i vraćalo dugove odraslih, dok je istovremeno bilo potpuno isključeno iz obrazovnog sistema. Postavlja se pitanje kako je moguće da osnovna škola i Centar za socijalni rad nisu reagovali na višegodišnje odsustvo deteta? – kazala je Radovićeva.

Ona naglašava da deca pod traumom i strahom često odglume da je u kući sve u redu, zbog čega je neophodna temeljni i nenajavljeni terenski rad socijalnih radnika.

Kakve su kontrole u Srbiji

Slučaj sa Cetinja pokrenuo je pitanje na koji način se vrši odabir i nadzor nad hraniteljskim porodicama u Srbiji.

Dragana Krstić iz Udruženja “Šansa za roditeljstvo”, koja je i sama hraniteljka, objašnjava da je sistem obuke i provere u Srbiji izuzetno rigorozan.

– Obuka u Srbiji traje više od dva meseca i obuhvata preko 33 časova procene i samoprocene. Redovne kontrole Centra za porodični smeštaj i usvajanje i Centra za socijalni rad vrše se na svakih 30 do 45 dana. Pored toga, radnici centra razgovaraju sa decom nasamo. Hraniteljstvo nije profesija ‘od osam do četiri’, to je briga o detetu 24 sata dnevno – naglašava Krstićeva.

Iskusni hranitelji iz Srbije, Radmilo Milovanović i njegova supruga, navode da radnici Centra za socijalni rad u njihovo domaćinstvo znaju da dođu i nenajavljeno u 8 sati ujutru kako bi proverili uslove u kojima dete živi.

– Proverava se sve, od higijene, grejanja, odvojenih soba, pa do dečije odeće. Ako dete u Srbiji ne dođe u školu dva dana, škola i psihološko-pedagoška služba odmah alarmiraju nadležne. Nije nam jasno kako je moguće da na Cetinju niko godinama nije primetio patnju te dece – kaže Milovanović.

Hraniteljstvo iz pravih motiva: Ljubav ne zna za predrasude

Iako nemili događaji bacaju senku na hraniteljstvo, sagovornici ističu da u sistemu postoji veliki broj plemenitih ljudi posvećenih dobrobiti dece.

Bračni par Milovanović je pre više od jedne decenije primio troje romske dece iz doma “Jovan Jovanović Zmaj”. Deca su kod njih provela 10 godina, završila škole, zaposlila se i postala samostalni ljudi.

– Za nas je dete dete. Trenutno gajimo dečaka koji pohađa osnovnu školu i učitelji su oduševljeni njegovim napretkom. Nema lepšeg osećaja nego kada vidite da se dete oslobodilo straha i peva u kući – poručuje Milovanović.

Dragana Krstić dodaje da hraniteljstvo predstavlja divnu priliku za parove koji se godinama bore sa sterilitetom da ostvare roditeljsku ulogu.

– Pitanje ‘da li ću moći dovoljno da volim to dete’ nije prepreka, već znak emotivne zrelosti i spremnosti osobe da radi na sebi i pruži dom detetu kome je to najpotrebnije – zaključuje Krstićeva.

Stručnjaci na kraju apeluju na celokupno društvo da ne okreće glavu od sumnjivih situacija i primenjuje anonimne prijave kada primeti rane signale zlostavljanja ili zanemarivanja dece.