“JEDNA DOBRA NAJAVA ZA SRBIJU” Šta znači novi model proširenja EU: Postepena integracija pre punopravnog članstva?

Evropska unija želi da ubrza proširenje, ali i da osigura da joj buduće članice jednog dana ne blokiraju rad iznutra. Zato Brisel predlaže manje jednoglasnog odlučivanja, mogućnost kažnjavanja članica koje nazaduju u vladavini prava i brži put ka integraciji za zemlje koje sprovode reforme.

Evropa želi da proširenje više ne bude talac veta jedne države, ali ni da buduće članice, kada jednom uđu u Uniju, mogu da urušavaju njene temelje bez posledica. To je suština predloga koje je predstavila komesarka Marta Kos. Brisel želi efikasnije odlučivanje, zaštitu vladavine prava i mogućnost da države koje ispunjavaju uslove postepeno dobijaju pristup pojedinim politikama Unije i pre punopravnog članstva. U pozadini je i iskustvo sa državama članicama koje su blokirale zajedničke odluke.

Latinović: EU želi da bude aktivan globalni igrač

Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose kaže za Blic TV da “Evropska unija želi da bude aktivan globalni igrač”.

– A to podrazumeva sposobnost i mogućnost da u što kraćem roku donosi odgovarajuće odluke i da deluje na svetskoj pozornici, na međunarodnoj sceni. A s obzirom da proces odlučivanja u Evropskoj uniji zna nekad da bude vrlo spor, Evropska unija želi da se te teškoće koje su se pojavljivale u prošlosti prevaziđu – navodi Latinović.

Jedna od ključnih promena jeste šira primena kvalifikovane većine u pojedinim oblastima, umesto jednoglasnosti, kako bi se smanjio prostor za blokade. Komisija predlaže i zaštitne mehanizme: u slučaju ozbiljnog nazadovanja u vladavini prava i osnovnim pravima, država bi mogla da ostane bez dela evropskih fondova ili prava glasa. Istovremeno, buduće članice trebalo bi da se deklaracijom obavežu da članstvo neće koristiti za blokiranje budućih članica u procesu proširenja.

Joksimović: Dva pravca iz kojih EU pokušava da proces ubrza

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku kaže za Blic TV da su dva pravca iz kojih EU “pokušava da proces ubrza”.

– S jedne strane je da se promene načini odlučivanja u samoj Evropskoj uniji, kako bi se omogućilo da se proces okonča uspešno za one zemlje koje su odmakle u procesu. A sa druge strane se i zahteva od budućih novih članica da se odreknu unapred, kroz deklaraciju, pitanja veta, kako ne bi sprečavale buduće članice koje dolaze iza njih da se integrišu bez blokada – analizira Joksimović.

Za Srbiju je najvažnije to što bi se, prema predlogu, i pojedini međukoraci u pristupnim pregovorima mogli lakše usvajati bez jednoglasne podrške svih članica. To bi potencijalno moglo da olakša otvaranje Klastera 3, na koje Srbija čeka gotovo pet godina. Ipak, promena načina glasanja ne znači automatski i napredak: Beograd i dalje mora da ispuni preuzete obaveze i odgovori na primedbe Brisela.

“Jedna dobra najava za Srbiju”

Latinović smatra da je predlog da se novi klasteri mogu otvarati, za šta neće biti potreban konsenzus, nego pasarela formula, odnosno kvalifikovana većina, “jedna dobra najava za Srbiju”.

– I to bi trebalo da je ohrabri, u smislu da već postojeće domaće zadatke, za koje zna i koje nije ispunila ili nije ispunila u celosti, sada agilnije i ambicioznije pristupi njihovom rešavanju – navodi Latinović.

Zemlje kandidati bi mogle ranije da se uključe u pojedine sektore?

Joksimović podseća da je Srbija “već u dužem vremenskom periodu suštinski blokirana na evropskom putu”.

– Dakle, već gotovo pet godina nismo u mogućnosti da otvorimo klaster 3, koji nije od suštinskog značaja, ali je postao kamen spoticanja. Ne radi se više o tehničkoj pripremljenosti za otvaranje ovog klastera, već je potpuno jasno da se sada ovo odnosi i na usaglašavanje sa strateškim prioritetima Evropske unije – ocenjuje Joksimović.

Jedna od mogućnosti koju Komisija želi da proširi jeste i postepena integracija. To znači da bi zemlje kandidati, kada ispune određene uslove, mogle ranije da se uključe u pojedine sektore poput energetike i transporta.

Srbija već ima iskustvo sa pojedinim koracima takvog približavanja, poput uključivanja u SEPA sistem i postepenog ukidanja troškova rominga. Ipak, Brisel naglašava da to nije zamena za punopravno članstvo, već način da se koristi od integracije osete ranije.

BONUS VIDEO