SAT OTKUCAVA DO 22. MAJA: Hoće li američki OFAK “ugasiti” prodaju NIS-a ili slede produžeci? Ovo su sve “crvene linije” u pregovorima – šta Mađari neće?

Ako je suditi po obraćanju predsednika Aleksandra Vučića i ministarske energetike Dubravke Đedović Handanović, sve je izvesnije da crvene linije u pregovorima oko međusobnih odnosa sa mađarskim MOL-om, nisu savladane i da u završnici ovog procesa još uvek nisu na vidiku one zelene, iako se očekivalo da će se to desiti ovih dana. Do toga nije došlo jer umesto dogovora, koji je trebalo da se obelodani za koji dan, desio se preokret zato što Srbija nije zadovoljna ponudom Mađara. Neizvesno je zašto je došlo do toga, ali ono što je izvesno, to je da vreme curi, i da, ako se nešto preko noći ne desi, 22. maja, ova akvizicija neće dobiti zeleni šatambilj od vrhovnog sudije u ovom procesu, američkog OFAK-a.

Za sada se ne zna da li je do preokreta došlo jer su Mađari u svojoj torbi ovih dana doneli neki izmenjeni papir, koji do sada nije bio na stolu, šta je uslovilo ovakve oštre reakcije vrha države. Između redova, može se naslutiti da bi to moglo biti vezano za neke nepovoljnije uslove za rafineriju u Pančevu i njene kapacitete, ali I neke druge važne segmente, koji narušavaju interese države Srbije u ovoj akviziciji.

Da podsetimo, rafinerija je od samog početka ove priče bila kamen spoticanja, a prema saznanjima “Blic Biznisa”, o čemu je pisao pre dve nedelje, MOL, iako je u januaru načelno prihvatio srpske uslove, nakon svojih kalkulacija, tražio je navodno rok za proveru isplativost proizvodnje u ovoj žili kucavici Srbije.

Rafinerija samo na pet godina?

Prema našem izvoru bliskom pregovorima, spominje se period od 5 godina, u kome bi se ta provera obavila i utvrdilo da li sa postignutim rezultatima rafinerija doprinosi njihovoj profitabilnost, što bi moglo da znači da se ne garantuje pun kapacitet rada Rafinerije.

Da su naša saznanja bila tačna, može se videti iz izjave ministarke Dubravke Đedović-Handanović.

– Nismo zadovoljni predlogom koji smo dobili, a tiče se crvenih linija za koje smo rekli da ih nećemo preći sa strane Republike Srbije. Pre svega, budućeg rada Rafinerije u Pančevu, kapaciteta prerade sirove nafte i kako da obezbedimo da nivoi koje dogovorimo ostanu ispoštovani, da rafinerijska prerada, odnosno derivati nafte, pokrivaju u određenom obimu tržište Srbije, pre svega zbog građana Srbije, zbog privrede Srbije. To je veoma važno, jer je NIS strateška dominantna kompanija u naftnom sektoru i mi želimo da to tako ostane – rekla je ministarka.

U međuvremenu, ona je poručila i da se čeka novi predlog MOL-a, kao i da država ima i plan B i plan C.

Predsednik Vučić je bio još jasniji.

– Čekamo naredne dane i tada ćemo doneti konačnu odluku. Nekima se učinilo da mogu da nas ucenjuju i da možemo da prihvatamo rešenja koja su za Srbiju neprihvatljiva. Ja se nadam kompromisu – ako ga bude, bude, ako ga ne bude, ne bude. Sve predugo traje. Mi godinu i po dana imamo ove sankcije. Ja sam rekao da postoje čudni neki zahtevi vezani za NIS i dalje od toga neću ići, jer mi želimo bona fides u dobroj veri da okončamo te razgovore, i nadam se da će to biti završeno koliko tokom sledeće nedelje, jer nama se sankcije produžavaju 22. maja. Znate, u ovakvoj situaciji, u ovako kriznoj situaciji, u ovakvim problemima, zemlja mora da ima normalno funkcionisanje – istakao je predsednik Vučić.

Maketa za rešavanje problema NIS-a je napravljena još u januarau kroz odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma (Heads of Agreement) o kupovini 56,15 odsto akcija ruskog Gaspromnjefta od strane MOL-a, ali ako bi se sudilo po izjavi Vučića, “da postoje čudni neki zahtevi vezani za NIS” onda je jasno da nije trasiran put da maketa stigne do građevine. Zbog toga je vrlo važno da se svaka reč meri. U tom kontekstu može biti problematična I izjava MOL koji jeste potvrdio da planira da zadrži dugoročno upravljanje Rafinerijom u Pančevu.

Sinergija MOL-a

Međutim, postoji i dodatak da treba “iskoristi sinergiju između njihovih rafinerija”. Ovakav stav, po mišljenju stručnjaka, mora da se detaljno proanalizirana i precizno definiše u eventualnim dokumentima, jer sinergija je lepa reč, ali je pitanje šta se iza nje krije.

– Pitanje je šta se iza te sinergije krije. Rečeno je da bi rafinerija u Rijeci pokrivala deo primorske Hrvatske, deo Bosne i Hercegovine, Crnu Goru i Albaniju, pa se postavlja i pitanje da li ćemo zadržati naš status u Bosni i Hercegovini, s obzirom na to da držimo oko 20 odsto maloprodaje u BiH. Sinergija je moguća, ali je bitno da nam u toj raspodeli pripadne i visokotehnološka prerada. Međutim, postoji još važnih stvari koje bi trebalo da se dogovore, poput prava preče kupovine ako se MOL u nekom trenutku odluči na dalju prodaju, statusa naftnih nalazišta na severu Srbije, rudne rente i statusa malih akcionara – rekao je za RTS broker Branislav Jorgić.

Sa njim se, u izjavi za “Blic Biznis”, slaže i počasni predsednik UPS Nebojša Atanacković, koji je ujedno i vlasnik maloprodajnog objekta prodaje naftnih derivate.

– Za Srbiju je crvena linija u pregovorima Rafinerija “Pančevo”. Beograd na tome mora da insistira i da obezbedi njeno funkcionisanje i obim proizvodnje i to svakako treba da bude definisano dokumentom, kako bismo bili potpuno zaštićeni. Prosto, naš interes je da imamo efikasnu Rafineriju koja zapošljava određen broj ljudi. Ako bi se količina nafte koja se tu prerađuje smanjila, prihodi bi značajno opali. Približno, trećina kompanije je u našem vlasništvu i bitno je da prihod bude maksimalan – navodi Atanacković za “Blic Biznis”.

Kakvi će prihodi biti od rudne rente ,posle ovih naglih preokreta na relaciji Budimpešta-Beograd, neizvesno jer se ne zna da li I dalje važe ranije najave da neće biti povlastice za novog kupca vezanog za ovu dažbinu države, kao 2008. godine za ruskog partnera.Tada su uslovi oporezivanja definisani na tri odsto od prihoda NIS koji pri tom važe “sve dok se ne završi period investicija Gaspromnjefta u NIS”.

Preciznije, utvrđeno je da za NIS važe uslovi visine rudne rente koji su bili na snazi u momentu potpisivanja do „dostizanja isplativosti“ projekata koji su dogovoreni sporazumom.

Upravo zbog isplativosti vagaju se potezi u ovoj akviziciji u svakom segmentu. Pri tom još ne znamo kako će se Moskva postaviti u njoj ali znamo da Beograd insistira, pored one vezane za rafineriju, i da MOL preuzme ili zameni obaveze na koje se NIS obavezao u prošlosti, a koje su od važnosti za Srbiju. Tako je bar navela ministarka Đedović Handanović.

Ono što nije navela, a o čemu se priča, to je I status Petrohemije u ovoj akviziciji, koja je od 2021. godine deo Gaspromnjefta, kada je država sklopila Ugovor o strateškom partnerstvu kojim je vlasništvo NIS u ovoj kompaniji poraslo je sa 20,86% na 90% akcija. Pri tom utvrđena je i novčana dokapitalizacije od 150 miliona evra za izgradnju postrojenja za proizvodnju polipropilena kapaciteta od najmanje 140.000 tona godišnje i to u roku od šest godina.

Iz krugova državnih funkcionera bile su najave i da je Srbija zainteresovana za otkup dela energetske infrastrukture NIS-a, uključujući i udeo u vetroparku u Plandištu ali I statusa naftnih polja, da bi se sprečile neke negativne pojave iz prošlosti, kada su Rusi, ona najbogatija ,prekomerno eksploatisali.

U ovom tekstu, za one koji su zaboravili, podsetićemo ina još neke obaveze iz prošlosti ,iz 2008. godine koje je prihvatio Gaspromnjeft.

Obaveze Gaspromnjefta

Osim onih koje je preuzeo na osnovu socijalnog programa i investicionog programa, u ugovoru stoji i da „prodavac isplaćuje Kupcu puni iznos Kupoprodajne cene (400 miliona evra), a kupac prepušta prodavcu svoje pravo na Paket akcija i sva prava i obaveze koje su za to vezane i Strane neće jedna prema drugoj imati dalja potraživanja, uključujući i zahtev za kompenzaciju, po bilo kojem osnovu.

Kupac se obavezuje da u periodu od četiri godine u kontinuitetu od dana zaključenja transfera, da obezbedi raspodelu dividendi od strane NIS-a za svavku fiskalnu godinu u iznosu koji nije manji od 15% respektivnog neto profita po godini“.

Obaveze oko proizvodnje, ulaganja i tržišnog udela

„Do 2020. godine od dana zaključenja transfera, kupac se obavezuje da obezbedio da:

a) obezbedi… (za period od 3-5 godina), kontinuitet proizvodnje i ulaganje u istraživačke aktivnosti;

b) da NIS ne prekine sa radom u rafinerijama Kompanije;

v) količina prerade sirove nafte u NIS-u može da zadovolji potražnju domaćeg srpskog tržišta za osnovnim naftnim proizvodima;

g) tržišni udeo trgovine derivatima na tržištu RS neće biti manji od nivoa postojećeg udela koji NIS ima na ovom tržištu u 2008. godini;

d) tržišni udeo NIS-a u maloprodaji naftnih proizvoda u RS neće biti manji od postojećeg tržišnog udela koji NIS ima na ovom tržištu u 2008. godini.

Obaveza nečinjenja

Kupac NIS-a preuzeo je i obavezu da sprovede Program rekonstrukcije i modernizacije.

– Sve dok su Strane akcionari NIS-a, nijedna od Strana neće prodati, preneti ili na drugi sličan način raspolagati vlasništvom nad Paketom akcija, delimično ili u celosti, u korist bilo kojeg trećeg lica osim ako prethodno ne ponudi drugoj Strani da kupi Paket akcija u skladu sa istim uslovima koji budu ponuđeni od strane trećeg lica (ili sa kojima se složilo neko treće lice). U tom slučaju, druga Strana ima pravo da, u roku od 60 dana, odluči bilo da prihvati ponudu i započne sa kupovinom u skladu sa procedurom i pravnom formom koje su predviđene za te slučajeve, ili da odbije ponudu, u kom slučaju će prva Strana biti ovlašćena da proda, prenese ili na drugi sličan način raspolaže vlasništvom nad Paketom akcija u korist trećeg lica –

Da li će crvene linije na relaciji Beograd Budimpešta biti izbrisane, saznaćemo narednih dana kada bi trebalo da se vidi da li su najnoviji nesporazumi, prevaziđeni. Čini se da je malo vremena ostalo u ovoj utakmici za to pa se može desiti da sudija iz Vašingtona, 22. Maja, umesto kraja odsvira produžetke.

To neće biti prvi put pa se može desiti da prodaja NIS-a doživi sudbinu Lukoila, kome su sudije OFAK-a vise puta produžavali utakmicu.