Od svinjca napravili dom za četvoročlanu porodicu: “Dogradili smo je sopstvenim rukama i obložili je u crveni lim”

Na ivici češkog mesta Nečín nalazi se kuća koja je tokom decenija prolazila kroz različite faze, od pomoćne zgrade do vikendice i na kraju stalnog porodičnog doma.

Na njenom mestu se prvo nalazio prizemni svinjac, na koji je kasnije dograđena jednostavna kućica za odmor. Vremenom su je vlasnici postepeno prilagođavali svakodnevnom životu, ali su tragovi prethodnih prepravki ostali vidljivi. Upravo takav prirodan, pomalo slojevit razvoj postao je polazna tačka za novo uređenje.

Četvoročlana porodica obratila se češkom studiju arhitekti sa željom da kuću prilagode svojim potrebama. Dosadašnji prostor više nije pružao dovoljno mesta za život, nedostajalo je ostava, a veza sa vrtom bila je slaba.

Projekat završen prošle godine – rezultat je kuća od 107 kvadrata

Umesto da postojeću kuću potpuno preoblikuju i njene različite faze spoje u jednu celinu, arhitekte su odlučile da nastave njen razvoj. Dogradnja je zato osmišljena kao novi sloj u istoriji zgrade, jasno odvojen od starog dela oblikom i materijalima. Projekat je završen 2025. godine, a rezultat je kuća površine 107 kvadrata, koja odgovara potrebama savremene porodice.

Nova dogradnja proširila je glavni dnevni prostor prema vrtu. Veliki klizni prozor na zapadnoj strani otvara enterijer prema terasi od ariševog drveta, uz koju su izvedene široke stepenice za sedenje. Od sunca ih štiti tekstilna tenda koja se može izvlačiti po potrebi, pa terasa od 19 kvadrata postaje produžetak dnevnog boravka tokom toplijih meseci.

U novom volumenu smešten je i glavni ulaz u kuću. Njegovim premeštanjem arhitekti su mogli bolje organizovati postojeći tlocrt, povećati kupatilo i preurediti kuhinju. Ugradni ormari i ostave integrisani u dogradnju rešili su jedan od dugogodišnjih problema kuće – nedostatak mesta za odlaganje stvari.

Spoj crvenog lima i drveta

Najprepoznatljiviji element nove arhitekture svakako je crveni talasasti lim kojim je obložena spoljašnja strana dograđenog dela. Materijal se često povezuje sa pomoćnim i industrijskim zgradama, ali ovde je dobio sasvim drugačiju ulogu. Njime su arhitekti jasno označili granicu između starog i novog, a kuća je dobila savremen izgled bez pokušaja da se njena prošlost izbriše.

Lim su odabrali zbog jednostavnosti, trajnosti i pristupačne cene, ali i zato što su ga mogli postaviti sami. Sa unutrašnje strane dogradnja je obložena pločama od borove šperploče, čija prirodna tekstura unosi toplinu u prostor. Konstrukcija je drvena, a između nje i spoljne obloge nalazi se ventilisani sloj koji omogućava strujanje vazduha i doprinosi zaštiti konstrukcije od vlage.

Iako je novi volumen najvidljivija promena, radovi nisu bili ograničeni samo na njega. Prizemlje izvorne kuće temeljno je preuređeno, dok su podrum i potkrovlje uglavnom ostali netaknuti.

Toplotna pumpa, prirodni materijali i peć na drva za potpunu udobnost

Postojeći deo kuće je toplotno izolovan, ugrađeni su novi drveni prozori, a krov je prekriven novim talasastim metalnim pločama. Za grejanje je postavljena toplotna pumpa vazduh-voda, koja preuzima toplotu iz spoljnog vazduha i koristi je za zagrevanje kuće.

Enterijer je dovršen novom kuhinjom i nameštajem po meri od borove šperploče. Na podovima je prirodni linoleum, a u dnevnom prostoru nalazi se i rotirajuća peć na drva. Kupatilo je završno obrađeno cementnom žbukom, koja prostoru daje jednostavan, nenametljiv izgled.

Izbor materijala povezuje staru kuću i savremenu dogradnju bez pokušaja da se svi delovi vizuelno izjednače. Drvo, metal i jednostavne površine ostavljaju utisak praktičnog doma u kojem su rešenja birana prema potrebama stanara i mogućnostima izvođenja.

Upravo zato ova kuća je više od primera uspešne dogradnje. Njena arhitektura nastala je postepenim razvojem, uz poštovanje postojećeg i spremnost na promenu. Nekadašnji svinjac, kasnija vikendica i današnji porodični dom nisu odvojene priče, već različita poglavlja iste zgrade. Crveni lim je samo najnoviji, i najvidljiviji, sloj njene istorije.

(Jutarnji.hr)