NEVEROVATNA PRIČA IZ SRPSKOG SELA Lepa Nasim zamenila nemački luksuz za štalu i baštu pod Golijom: Promenila je i ime i veru, evo i zbog čega

U selu Lopatnica nadomak Kraljeva, ušuškani usred očaravajuće prirode, a okruženi brojnim životinjama i pejzažima koji oduzimaju dah, pre četiri godine svoju priču počeli su da stvaraju jedan Srbin Srđan i Iranka Nasim. Ovaj neobičan, ali do ušiju zaljubljen par, upoznao se u Nemačkoj gde je Srđan pre 27 godina otišao iz Srbije u potrazi za boljim životom.

Nakon što su dobili dvoje dece shvatili su da im užurbanost nemačkog gradskog života više ne prija, pa su odlučili da Nemačku zauvek napuste i sreću potraže upravo na srpskom, brdovitom selu.

Kako pričaju, dok osmeh to i potvrđuje, nijednog momenta se zbog te svoje odluke nisu pokajali.

Iz Nemačke u Lopatnicu: Povratak korenima i porodičnom miru

– U Srbiju smo se iz Nemačke vratili prvenstveno iz ljubavi, ali i zbog porodice. Nismo želeli da nam deca tamo krenu u školu, jer na Zapadu porodični život nije toliko lep. Dok si mlad ne primećuješ te stvari, ali kada dobiješ decu i vidiš kako ih sistem melje, zapitaš se zašto si roditelj ako svoju decu ne viđaš. Zbog posla deca po ceo dan provode u ustanovama, a vaspitavaju ih društvo i sistem. Tamo smo dobro zarađivali, imali smo mnogo novca, automobila i televizora, ali nismo imali vremena jedno za drugo – priča nam na početku razgovora Srđan.

Ipak, nismo mogli a da ih ne upitamo kako im je uopšte na pamet pala Lopatnica kao mesto za život i odgoj dece. Kako nam je Srđan objasnio, valjan razlog je i te kako postojao.

– Odabrali smo Lopatnicu jer je moja majka rodom iz ovog sela, a ja sam tu provodio divne raspuste kod bake i deke. Cilj nam je bio da se bavimo proizvodnjom zdrave hrane i porodičnim turizmom, te da deca odrastaju uz životinje i prirodu. Danas smo zajedno 24 sata dnevno, što je danas retkost. Život na selu možda ne donosi milione, ali pruža neverovatnu slobodu i nezavisnost. Bavimo se organskom proizvodnjom i uzgojem autohtonih rasa. Imamo krave buše, svinje moravke, ovce i koze – dodaje Srđan, vidno ispunjen i srećan životom na svom novom domaćinstvu.

Stranci oduševljeni srpskim selom: Žele ovde i da ostanu zauvek

Zanimljivo je da su u selu, govori nam Srđan dalje sav ponosan, uspeli i da dovedu i nasele nekoliko porodica iz Švajcarske i Austrije, koji su oduševljeni našim ljudima i netaknutom prirodom.

– Pitali su me čak da li mogu ovde da se sahrane. Ja sam im rekao, naravno, to vas ništa ne košta. Toliko su oduševljeni – priča nam kroz smeh Srđan.

Nakon dugačkog radnog veka u Nemačkoj, ali i putovanja kroz razne evropske i svetske zemlje, Srđan smatra da mladi svakako treba da putuju i upoznaju svet, ali da je ipak Srbija, po njegovom mišljenju, najlepša zemlja za život.

– Mladima bih poručio da putuju i upoznaju svet, jer čovek ne treba da ima granice. Međutim, što se tiče porodičnog života, smatram da je u Srbiji i dalje najlepše. Ako se odluče za selo, važno je da ne sanjaju o milionima, već da shvate da ovde mogu biti potpuno produktivni i nezavisni. Troškovi su neuporedivo manji kada sami proizvodite svoju hranu – jasan je Srđan.

Od Irana i Španije do srpskog ognjišta: Nasim pronašla toplinu i novu veru

Pored Srđana, sve vreme je sedela i njegova žena Nasim, takođe sa velikim osmehom na licu. Kako nam je objasnila, iako su njeni roditelji poreklom iz Irana, ona se rodila u Španiji, pa potom otišla i sama da radi u Nemačkoj, a gde je i upoznala svog životnog saputnika i svoju veliku ljubav – našeg Srđana.

– Poreklom sam iz Irana, rođena sam u Španiji, a odrasla u Nemačkoj. Pre nego što sam upoznala Srđana, nisam znala apsolutno ništa o Srbiji. Međutim, kada sam prvi put došla, srce mi je bilo puno. Ljudi ovde imaju dušu i puni su poštovanja. Uvek imaju vremena da sednu, druže se i popiju kafu s vama, što na Zapadu gotovo da ne postoji. Iako tada nisam znala jezik, osetila sam ogromnu toplinu – priča nam Nasim i to na srpskom jeziku koji je za kratko vreme jako dobro savladala.

O Nasiminoj oduševljenosti Srbijom, našom kulturom i verom govori najviše i njena odluka da pređe u pravoslavlje i postane Jelena.

– Svojom voljom sam prešla u pravoslavlje i od kume dobila ime Jelena. Kod ove vere me je najviše privukla sloboda. Sve radiš iz srca i onako kako osećaš, bez strogih pravila i moranja koja postoje u drugim religijama i na Zapadu – objašnjava nam ona.

Naučila da pravi ajvar, sarme i džem: Sreća je u malim stvarima

Kako i ona kaže, život na selu im je doneo mir bez kojeg nisu želeli da odgajaju decu.

– Za mene je ovde sve bilo novo jer sam odrasla u gradu, bez životinja. Pitala sam starije žene u selu da mi objasne kako se pravi ajvar, džem, slatko i sarma. Sada idem u štalu, radim u bašti, kuvam za slavu i uživam u svemu tome, jer znam da to radim za svoju porodicu i našu budućnost. Ne treba vam mnogo da biste bili srećni. Ponekad je dovoljno samo da imate vremena da na miru popijete kafu s nekim – govori nam na kraju razgovora srpska snajka Nasim, odnosno, Jelena.

(Telegraf.rs)

BONUS VIDEO: