PUTIN KREĆE U RAT SA NATO ZEMLJAMA, ZNA SE I KOJIM?! Poznato koliko mu treba da pripremi napad, obaveštajne službe nižu UPOZORENJA

Rusija će u narednim mesecima verovatno pojačati svoju hibridnu kampanju protiv NATO-a i zapadnih zemalja. Napadi će biti učestaliji i mogli bi imati ozbiljnije posledice, upozorila je 24. septembra danska vojna obaveštajna služba (DDIS).

Danska vojna obaveštajna služba navodi da je Rusija sve spremnija da preuzme rizik kako se bezbednosna situacija u Evropi pogoršava.

– Rusija će pojačati hibridni rat češćim napadima na Zapad i NATO, a posledice po napadnute zemlje biće teže nego do sada – navodi se u najnovijoj proceni pretnji te agencije.

DDIS takođe upozorava na “nizak, ali rastući rizik” da bi Rusija mogla da izvede ograničeni vojni napad na jednu ili više članica NATO-a sa kojima se graniči, čak i dok rat u Ukrajini još traje. Agencija navodi da bi takav napad bio “očajnički potez Rusije” i mogao bi da se dogodi “u narednim mesecima”.

Cilj takvih akcija bio bi odvlačenje evropskih resursa sa Ukrajine

U proceni se navodi da bi takav napad mogao da uključuje izolovane udare dronovima ili projektilima na infrastrukturu koja podržava Ukrajinu.

Rusija bi pritom mogla da tvrdi da je oružje zalutalo na teritoriju NATO-a zbog ukrajinskog elektronskog ratovanja.

DDIS dodaje da bi Rusija mogla da organizuje i napad pod lažnom zastavom, za šta bi iskoristila dronove ukrajinske proizvodnje, ili da pošalje manji broj vojnika bez nacionalnih obeležja u neku od susednih zemalja NATO-a.

Cilj takvih akcija bio bi odvlačenje evropskih resursa sa Ukrajine i testiranje jedinstva članica Alijanse oko zajedničkog odgovora.

Ovo upozorenje dolazi u vreme porasta sumnjivih sabotaža i drugih neprijateljskih aktivnosti širom Evrope. DDIS pominje pokušaj napada dronom na aerodrom Lajpcig/Hale u Nemačkoj, za koji nemačke vlasti krive Rusiju, kao i upozorenja danske unutrašnje obaveštajne službe da Rusija priprema sabotaže protiv danskih odbrambenih kompanija.

Ukazuje se i na sve agresivnije susrete ruskih i NATO snaga u regionu Baltičkog mora. Ruska fregata je 14. septembra kod danske obale ispalila signalne rakete prema danskom vojnom helikopteru koji je poslat da fotografiše brod.

DDIS je taj incident opisao kao najozbiljniji sukob sa danskim snagama do sada.

U proceni se navodi da je Rusija trenutno pod većim pritiskom nego ikada od početka rata u Ukrajini. Kao razlozi se ističu veliki gubici na bojnom polju, ukrajinski udari dugog dometa i sve veći pritisak na rusku ekonomiju.

Istovremeno, DDIS procenjuje da ruski predsednik Vladimir Putin verovatno neće odustati od ključnih ratnih ciljeva Moskve. On bi narednih nekoliko godina mogao da vidi kao “priliku” koja se otvara pre nego što evropski vojni kapaciteti značajno ojačaju.

“Rusiji treba najmanje šest meseci da pripremi snage neophodne za invaziju”

Uprkos povećanom riziku od eskalacije, DDIS navodi da nema naznaka da Rusija priprema invaziju punog obima na neku članicu NATO-a. Takva invazija ostaje “malo verovatna”, iako agencija napominje da se ta mogućnost ne može potpuno isključiti.

Obaveštajna služba procenjuje da bi Rusiji bilo potrebno najmanje šest meseci da pripremi snage neophodne za invaziju.

Prethodna procena, objavljena u februaru 2025. godine, predviđala je da bi Rusija, pod određenim uslovima, mogla da postane sposobna za lokalni rat protiv susedne zemlje u roku od šest meseci, za regionalni rat koji uključuje nekoliko baltičkih država u roku od dve godine, a za evropski rat velikih razmera za približno pet godina.