Ko gradi kuću, tek će ga boleti glava! Cene građevinskog materija divljaju: Jedan proizvod poskupeo 30 odsto

Na stovarištima armatura i ekseri skuplji do 20%, hidroizolacija do 30 procenata, a cene se menjaju iz nedelje u nedelju pa ko gradi kuću tek će glava da ga boli.

Neizvesnost kaja vlada na tržištu energenata zbog blokade Ormuskog moreuza i problemi u transportu sirovina neophodnih za proizvodnju građevinskog materijala od početka ove godine digli su cene pojedinih materijala za gradnju i do 30 odsto.

I baš iz razloga što proizvođači poskupljenje pojedinih materijala pravdaju cenama naftnih derivata cene građevinskog materijala na stovarištima menja se iz nedelje u nedelju, odnosno od petka do petka.

Dodatan pritisak na cene materijala za gradnju vrši i nedostatak sirovina uzrokovan blokadom transporta kroz Ormuski moreuz, a na rast cene utiče i velika potražnja koju podstiče i zahuktavanje radova na gradilištu međunarodne izložbe.

Cene veće do 30 odsto

Kako ističe Vanja Jakovljević sa “Stovarišta Jakovljević” u Zemunu pojedini građevinski materijali od početka godine poskupeli su i do 30 procenata.

– Najviše su porasle cene hidroizolacije, poput stiropora, za 30 odsto. Proizvodi od gvožđa, armatura, žice i ekseri poskupeli su oko 15 procenata. Cene opekarije, giter blokova, klima blokova i cigle za koko pet odsto, a za isti porcenat je poskupeo i cement čija cena je po toni porasla za 7 evra. Krovnim pokrivačima cena je povaćana oko tri odsto, dok su praškasti materijali, lepkovi, malteri… poskupeli za par procenata – kaže Vanja Jakovljević za Kurir.

Poskupljenje na stovarištima u procentima:

• Hidroizolacija (stiropor i stirodur) – 30 odsto
• Gvožđe, armatura, ekseri i žica – 15 do 20 odsto
• Cement – oko 5 odsto
• Opekarija (giter blokovi, klima (termo) blokovi – oko 5 odsto
• Krovni pokrivači (crep) – 3 odsto
• Praškasti materijali (lepkovi, malteri) – 2 odsto

Manjak radne snage

Ona dodaje da pored cena naftnih derivata i manjka sirovaina na tržištu na rast cena građevisnkog materijala na stovarištima utiče i manjak radne snage.

– Zbog manjka radne snage moramo da povećavamo plate, a zbog rasta troškova moramo da povećavamo cene materijala što utiče na cenu kvadrata. Sa druge strane zbog visokih cena potražnja za materijalima za gradnju opada jer ljudi staju sa gradnjom i čekaju da vide šta će se desiti sa cenama naftnih derivata. Otežana nam je i nabavka robe zbog nedostatka materijala na tržištu jer se dosta robe i izvozi – objašnjava ona.

Brojke:

• 50% iznosi carina na uvoz cementa i sličnih materijala preko ugovorenih kvota
• 421.094 tona je ukupan obim tarifnih kvota za bescarinski uvoz građevinskog materijala

Ograničenje uvoza

Uticaj na cene ima i ograničenje uvoza pojedinih proizvoda na period od januara do jula ove godine donošenjem Uredbe o uvodenju privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti za ekonomiju zemlje.

Uredba obuhvata pet grupa proizvoda: portland cement, toplo valjane i hladno valjane proizvode od čelika, rebrasti betonski čelik, toplo valjanu žicu u koturu i rebrasti betonski čelik u šipkama.

Trenutno na tržištu vlada nestašica gips kartonskih ploča, materijala koji je u širokoj upotrebi za izradu pregradnih zidova, spuštene plafone, oblaganje starih zidova i izradu dekorativnih elemenata.

Iako postoje realni razlozi za poskupljenje građevinskog materijala, nije isključeno da proizvođači i disrtibuteri korste priliku da podignu cene i nekih vrsta robe za gradnju za šta nema realnog opravdanja.

(Kurir)