AKO GA PUTIN OSVOJI, DRŽI EVROPU U ŠACI NATO hitno naoružava ključno ostrvo, neviđena drama na Baltiku: “Mogao bi da napadne bilo kada”

NATO ubrzano radi na utvrđivanju Gotlanda, baltičkog ostrva koje vojni planeri sve više smatraju jednom od najizloženijih i strateški najvažnijih tačaka Saveza u odnosu na Rusiju. Smešten usred Baltičkog mora, Gotland je udaljen samo 300 kilometara od ruske eksklave Kalinjingrad.

Švedska je ove nedelje završila svoju prvu vežbu na ostrvu koordinisanu sa NATO-om otkako se 2024. godine pridružila savezu. Oko 18.000 vojnika iz 13 zemalja vežbalo je na prašnjavim ravnicama Gotlanda odbranu od mogućeg ruskog napada.

“Primećene su znatno pojačane ruske aktivnosti…”

– Ruski napad mogao bi se dogoditi bilo kada – rekao je za “Politico” švedski komandant odbrane Mihael Klason dok su se vojnici kretali između oklopnih vozila na zapadnoj strani ostrva. Vežba je istakla poteškoće sa kojima se Švedska suočava.

SAD je smanjio svoje učešće, što je deo šireg trenda povlačenja Donalda Trampa iz NATO-a, a ukrajinske jedinice koje su učestvovale u obuci pokazale su majstorstvo u ratovanju dronovima, brzo uništivši švedski oklopni odred. Tu je i potreba za prilagođavanjem odgovora na prikrivene ruske hibridne napade koji ne dostižu nivo otvorenog rata.

– Primećene su znatno pojačane ruske aktivnosti… presecanje kablova, preleti dronova, brojni špijunski incidenti – rekla je Ana Vislander, direktorka za severnu Evropu u tink-tanku Atlantskog saveta.

– Kada imate situaciju sa velikom neizvesnošću oko američke posvećenosti… raste opasnost da će Rusija to iskoristiti kao priliku – navela je.

“Nepotopivi nosač aviona”

Gotland, koji je kroz istoriju menjao vlasnike između Danske, Švedske i nakratko Rusije, ključna je strateška tačka.

– S obzirom na domet i položaj današnjih oružanih sistema, ko kontroliše Gotland, kontroliše i veći deo dešavanja u Baltičkom moru – rekao je Niklas Granholm, zamenik direktora Švedske agencije za odbrambena istraživanja.

Ostrvo je dobilo nadimak “nepotopivi nosač aviona” zbog svoje uloge ključne platforme za vazdušne operacije u regionu. Borbeni avioni koji poleću odatle mogu stići do bilo koje baltičke prestonice “za nekoliko minuta”, rekao je Granholm.

Ako bi Rusija zauzela ostrvo i tamo postavila sisteme protivvazdušne odbrane, mogla bi blokirati brodove i avione koji snabdevaju tri baltičke države i Finsku i sprečiti dolazak savezničkih pojačanja. Ako NATO zadrži Gotland, mogao bi Moskvi da zatvori pristup Baltičkom moru, koristi dalekometne projektile za odbranu regiona i da gađa ciljeve duboko u Rusiji.

Stokholm ubrzano ponovo militarizuje ostrvo sa 60.000 stanovnika, čime preokreće smanjenje snaga nakon Hladnog rata koje je na Gotlandu ostavilo tek šačicu vojnika. Švedska je uložila više od 200 miliona evra u nadogradnju infrastrukture, reaktivirala sisteme protivvazdušne odbrane i ponovo uspostavila pukovniju naoružanu oklopnim vozilima CV90 i tenkovima Leopard 2.

Andreas Gustafson, komandant Gotlandske puka, rekao je za “Politico” da će se “još najmanje hiljadu” vojnika u rotaciji pridružiti trenutnim snagama od 4500 ljudi na ostrvu “u roku od godinu dana”. Dodao je da se nada da će im se “dovoljno brzo” pridružiti i jedinice dalekometne artiljerije. Očekuje se da će ostrvo od 2028. godine imati i nove sisteme protivvazdušne odbrane srednjeg dometa IRIS-T.

Pretnje iz Moskve

Gotland se suočava sa rastućim hibridnim pretnjama iz Moskve. U poslednjih 18 meseci na ostrvu je došlo do iznenadnog curenja vode nakon sabotaže ključne pumpe, zabeležen je prekid podmorskog optičkog kabla i česte radio smetnje koje pogađaju sve, od aviona do vozila hitne pomoći.

Komandant vojske Klason rekao je da je “prilično zabrinut” zbog hibridnih napada. – Očigledno je da ruska doktrina… zapravo podrazumeva pokušaj identifikovanja slabosti i ranjivosti i činjenje svega što je moguće da ih iskoriste – dodao je.

Kao i njeni saveznici u NATO-u, Švedska se takođe mora suočiti sa perspektivom borbe sa manje – ili bez – američke podrške. Samo u poslednjih mesec dana Tramp je iznenadio Evropu najavama povlačenja trupa iz Nemačke i Poljske, nagovestio dalja smanjenja sposobnosti i narušio kredibilitet saveza.

Kao znak tog oklevanja, SAD je drastično smanjila broj trupa koje je poslala na vežbu na Gotlandu. Portparol američke vojske za Evropu i Afriku rekao je da se “nivo učešća različitih zemalja često menja tokom faze planiranja”, napominjući da se 300 američkih vojnika ipak pridružilo. Odbili su da kažu koliko ih je prvobitno bilo planirano.

Kao jedna od članica NATO-a sa najvećim izdvajanjima za odbranu od 2,5 posto BDP-a i snažnom domaćom industrijom naoružanja, Švedska se “ne oslanja na SAD za odbranu Gotlanda”, rekla je Vislander.

Ali joj je potreban Vašington za određene oružane sisteme, poput raketa Patriot PAC-3, i logističku podršku. Vežba je takođe istakla novu eru masovnih napada dronovima – nešto u čemu su Ukrajina i Rusija daleko ispred saveza.

Švedske jedinice bile su primorane tri puta da ponove deo vežbe nakon što je 17 ukrajinskih vojnika rasporedilo dronove kako bi uništili njihove jedinice, prema 24-godišnjem operateru drona iz centralne Ukrajine koji se predstavio pozivnim znakom Tarik.

“Moramo biti spremni na sve”

– Imali smo misiju sa scenarijem u kojem do 20 borbenih tenkova napada u mehanizovanom jurišu – rekao je za Politico.

– Samo sam leteo svojim dronom – sve sam ih video, tako da su bili lake mete – rekao je.

Švedska – i NATO – insistiraju da marljivo rade na rešavanju tih problema. Nakon nedavnih hibridnih napada, Meit Folin, čelnica regionalne vlade, rekla je da se “svake nedelje” sastaje sa obalskom stražom, policijom, vatrogascima, vojskom, bolnicom i operaterima vode i energije kako bi izradili planove za svaki mogući scenario – od nestašice energije do oružanog napada.

– Moramo biti spremni na sve – rekla je iz svog ureda.

Gustafson je izjavio da izvlači pouke iz ukrajinske jedinice dronova.

– Bio sam prilično iznenađen brojem dronova koje oni zapravo koriste. Moj glavni zaključak je da moramo mnogo više vežbati sa dronovima – naveo je.

S obzirom na važnost Gotlanda za savez, neki i dalje smatraju da bi NATO mogao učiniti više. Dvojica diplomata NATO-a, pod uslovom anonimnosti, rekla su da bi savez trebalo da razmotri postavljanje stalnih dalekometnih sistema protivvazdušne odbrane kako bi odvratio Rusiju.

– Ključno je ne dopustiti Moskvi da preuzme inicijativu – rekao je Clason.

– Ne bismo smeli da sedimo skrštenih ruku i čekamo da ruske oružane snage dostignu određeni nivo obnove, već umesto toga moramo biti stalno na oprezu i spremni – zaključio je švedski komandant odbrane.

(Politico)