Dinar i politika: Zašto je stabilnost kursa u Srbiji često glavno ekonomsko pitanje? Iz NBS za “Blic Biznis” navode ove razloge

Ako je suditi po ekonomskim debatama uoči predstojećih izbora, kurs dinara je postao moneta za političko potkusurivanje suprotstavljenih strana iako je godinama unazad stabilan i vezan za brojku 117, koja je postignuta u drugoj polovini 2012. godine. I pored toga, to je i danas jedno od ključnih pitanja na bojnom polju srpske političke scene, koje u izbornim kampanjama, postaje glavni adut pobede u ratu pozicije i opozicije. Čini se da su razlozi za takvu koncepciju jasni, kurs dinara u odnosu na evra je najlakše razumljiv ekonomski pokazatelj za prosečnog građanina, pa je idealni teren za sakupljanje političkih poena. Upravo zbog te magične privlačnosti za biračko telo, oko stabilnosti dinara vodi se neprekidni medijski rat, koji je ovih dana i kroz debate stavljen na pijadestal programa za pobedu, i to kroz dva potpuno suprotstavljena narativa.

Jedan stiže iz vladajuće strukture, koja čvrst kurs dinara na nivou od oko 117 dinara za evro, pripisuje sebi kao uspeh, kojim je postavljen temelj predvidivog poslovanja, brane protiv prekomernog rasta rata kredita i ključni faktor za privlačenje rekordnih stranih direktnih investicija.

Sa njihove tačke gledišta, svaka promena modela uspostavljenog avgusta 2012. godine značila bi povratak u finansijsku anarhiju i direktan udar na džep građana.

S druge strane, opozicija i ekonomski bliski njoj, iznose da je naša valuta precenjena. Iz tih redova, čuju se ocene da fiksirani kurs dugoročno guši poljoprivrednike i izvoznike jer njihovi proizvodi na stranom tržištu postaju skuplji i manje konkurentni. Navode i da jak dinar ide na ruku uvoznom lobiju i da služi državi da kroz stabilan evro prikaže prividno veći rast BDP-a i prosečnih plata u stranoj valuti nego što je stvarna kupovna moć u zemlji.

Pošto je u Srbiji sve politika pa i ekonomija, oni trezveniji stručnjaci koji nisu na stranačkim branicima, navode da je objektivnost u sagledavanju ove teme, važna i da ne treba zaboraviti da je do polovina 2012. godine, dinar gubio tlo pod nogama.

Do leta 2012. godine, monetarna politika se uglavnom oslanjala na princip „puštanja kursa da nađe svoju ravnotežu“, uz povremene i često zakasnele intervencije zbog čega je dinar konstantno slabio, a psihološki pritisak na tržište bio je ogroman.

Špekulanti su trljali ruke, dok su privrednici i građani očajavali.

Preokret, kako navode, vezuje se za avgust iste godine, i to dolaskom novog rukovodstva u NBS, kada dolazi do zaokreta i dotadašnja odbrambena taktika biva zamenjena agresivnom, odnosno uvođenje režima rukovođenog plivajućeg kursa koji je ukrotio „divlje“ oscilacije dinara.

Iz NBS navode za “Blic Biznis” da se stabilnosti kursa ne može pripisati samo jednoj meri ove institucije već i potezima države.

– Relativna stabilnost kursa dinara prema evru od avgusta 2012. godine rezultat je kombinacije poboljšanja makroekonomskih fundamenata i povoljnijih platnobilansnih kretanja, mera ekonomske politike države koje su doprinele smanjenju makroekonomskih neravnoteža i povećanju poverenja u domaću ekonomiju, kao i promene pristupa NBS prema deviznom kursu dinara prema evru i deviznom tržištu. Sa strane NBS, jedan od ključnih elemenata bila je promena načina vođenja politike deviznog kursa i intervencija na deviznom tržištu od avgusta 2012. godine u režimu rukovođeno fluktuirajućeg deviznog kursa (koji je na snazi od 2001. godine), uz uvažavanje činjenice da je Srbija evroizovana ekonomija i da prekomerne oscilacije imaju znatne efekte na građane i privredu. U takvim uslovima, očuvanje stabilnosti kursa postalo je važan element i cenovne i finansijske stabilnosti, a samim tim i celokupne makroekonomske stabilnosti. NBS je istovremeno znatno unapredila praćenja kretanja na deviznom tržištu i intenzivirala komunikaciju sa učesnicima na ovom tržištu, što je omogućilo pravovremeno, pa čak i proaktivno, kao i odmereno reagovanje na pritiske na deviznom tržištu. Pri tom, NBS reaguje objektivno i nepristrasno, kako na strani kupovine tako i prodaje deviza, pri čemu ne cilja određeni nivo kursa niti utiče na trend kretanja, već ublažava oscilacije u oba smera. U periodima deprecijacijskih pritisaka NBS interveniše prodajom, dok u periodima aprecijacijskih pritisaka kupuje devize. Upravo su kupovine deviza obeležile period od avgusta 2012. godine, NBS je neto kupila oko 10,1 milijardu evra, dok je dinar istovremeno nominalno ojačao oko 1% prema evru. Time je ublažavana tendencija ka prekomernom jačanju dinara, uz istovremeno snažno povećanje deviznih rezervi i jačanje otpornosti domaće ekonomije na spoljne šokove- navode iz NBS.

Šta kažu brojevi: Iz NBS otkrivaju kako je ukroćen kurs

Oni dodaju da su strukturni aprecijacijski pritisci na dinar prisutni gotovo kontinuirano od 2017. godine.

– Poboljšanje makroekonomskih pokazatelja i platnobilansne pozicije Srbije dovelo je do povećane ponude deviza na domaćem tržištu, pre svega po osnovu stranih direktnih investicija, izvoza, doznaka i prihoda od turizma. U takvim uslovima NBS je, kupovinom deviza, ublažavala prekomerne pritiske ka jačanju dinara. Od 2017. do kraja 2025. godine, izuzimajući 2020. i 2025. godinu, NBS je u sedam od devet godina bila neto kupac deviza na domaćem deviznom tržištu. Pri tom, povremeni deprecijacijski pritisci pokazuju da stabilnost kursa nije posledica odsustva šokova. Naprotiv, u prethodnom periodu bilo je više kriznih epizoda u kojima su se pojavljivali snažni pritisci ka slabljenju dinara, tokom pandemije 2020. godine, nakon izbijanja geopolitičke krize u Ukrajini 2022. godine, usled povećane neizvesnosti povezane sa NIS-om tokom 2025. godine, kao i sezonski pojačane tražnje za devizama uvoznika energenata. U takvim okolnostima NBS je i prodavala devize da bi ublažila deprecijacijske pritiske – objašnjavaju za “Blic Biznis” iz NBS.

Iz ove institucije navode da stabilizacija kursa je doprinela i spuštanju inflacije.

– Međugodišnja inflacija je sa zatečenih 12,2%, koliko je bila krajem 2012, spuštena na 2,2% do oktobra 2013, za 10 meseci, čime su stvoreni preduslovi za uspešno sprovođenjе fiskalne konsolidacije i rešavanje pitanja problematičnih kredita. Stabilniji kurs, zajedno sa stabilnijom inflacijom, doprinosi i većem poverenju u domaću valutu, što se ogleda i u dinamičnom rastu dinarske štednje. Na stabilizaciju kursa uticali su i faktori koje je potpomogla država. Reč je o fiskalnoj konsolidaciji, smanjenju makroekonomskih neravnoteža, unapređenju investicionog ambijenta, povećanom prilivu stranih direktnih investicija, ekonomskim merama podrške građanima i privredi. Istovremeno, kredibilnija i predvidljivija monetarna politika doprinela je usidravanju inflacionih očekivanja i smanjenju premije rizika Srbije.Zato se relativna stabilnost kursa dinara ne može pripisati jednoj pojedinačnoj meri. Ona je rezultat međusobnog delovanja odgovarajućih ekonomskih politika, poboljšanja makroekonomskih fundamenata i povoljnijih platnobilansnih tokova, koji su doprineli smanjenju neravnoteža, većem prilivu deviza i jačanju poverenja u domaću ekonomiju, uz dosledno i odmereno delovanje NBS – kažu za “Blic Biznis” iz NBS.

Čini se da u pozadini ovog političkog teatra, partije ne odustaju od potkusurivanja sa srpskom valutom. To ne treba da čudi jer dokle god građani Srbije cene u menjačnicama budu doživljavali emotivno, kurs će ostati najjači adut u borbi za glasove.

• Kako je dinar ukrotio evro i promenio pravila igre: “Brojka 117 postala ekonomski aksiom”