“OVAKO IZGLEDA RUSIFIKACIJA” Moskva sipa milijarde u obnovu razorenog grada, Ukrajinci U ŠOKU: Blještave zgrade i prazna obećanja

Više od tri godine otkako su ruske trupe zauzele Marijupolj, u maju 2022. nakon brutalne tromesečne opsade, Kremlj sipa milijarde dolara u preoblikovanje grada, podižući nizove blještavih novih stambenih zgrada i obnavljajući pojedine kvartove. Ali, dok neki stanovnici Marijupolja hvale promene, drugi opisuju rekonstrukciju kao “Potemkinovo selo”, dekorativnu fasadu koja skriva probleme nastale ruskom invazijom – poput hroničnog nedostatka vode.

Neki sadašnji i bivši stanovnici Marijupolja ispričali su za “Njujork tajms” da većina ukrajinskih žitelja ne može da priušti nove stanove, čija je početna cena oko 100.000 dolara. Imovina drugih stanovnika proglašena je “napuštenom” i oduzeta je. Grupe stanara preko video-apela na internetu tvrde da se gradska uprava koju je postavila Rusija povukla od obećanja da će svima koji su ostali bez krova nad glavom zbog rata obezbediti novi smeštaj.

– Uprkos svoj toj izgradnji, lokalni ljudi ne vide celovit pristup razvoju grada. Ne mogu da vide njegovu budućnost – rekao je Nikolaj Osjičenko, bivši direktor marijupoljske televizije, koji sada vodi “Jutjub” emisiju iz Kijeva.

“Bukvalno sve se renovira u gradu”

Mnogi sagovornici govorili su anonimno, iz straha od hapšenja i represalija, navodi “Tajms”, dodajući da medijska kancelarija ruskog projekta rekonstrukcije nije odgovorila na njihov zahtev za komentar.

U maju, povodom treće godišnjice zauzimanja Marijupolja, gradska uprava je za prorusku Donjecku novinsku agenciju rekla da je obnovljeno 1.200 stambenih objekata, što je zaostatak za ciljanih 1.600.

“Bukvalno sve u gradu se renovira – od generalnog urbanističkog plana do azila za pse, od prevoza do autobuskih stajališta, od pozorišta do gradskih parkova i plaža,” navodi se u saopštenju.

Razaranja i oporavak

Opsada 2022. razorila je Marijupolj. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, do 90% stambenih zgrada i 60% privatnih kuća bilo je oštećeno. Procene poginulih – nikada potvrđene – kretale su se od nekoliko hiljada naviše.

Pre rata, grad je imao preko 450.000 stanovnika. Otprilike polovina je pobegla, dok su uglavnom stariji ostali.

Zauzimanje Marijupolja bilo je ključno za strategiju Kremlja. Drugi je najveći grad jugoistočne Ukrajine i zatvara kopneni koridor koji spaja Rusiju sa Krimom, crnomorskim poluostrvom koje je Moskva anektirala 2014. Grad je nekada bio sovjetski industrijski arhetip. Čeličana “Azovstal”, osnovana 1930, kao i luka, pokretali su ekonomiju, donoseći veći stepen blagostanja nego u ostatku Ukrajine.

– Mnogi su se žalili da fabrike zagađuju vazduh, ali to je bio naš dom – rekla je “Tajmsu” Natalija Svidlova, koja se preselila u Odesu, ali se nada povratku.

Grad takođe ima simboličku težinu kao deo Novorusije, teritorija koje je carica Katarina Velika oduzela Osmanskom carstvu u 18. veku – i koje predsednik Vladimir Putin smatra istorijski delom Rusije, navodi “Tajms”.

Megaprojekat sa senkom korupcije

Kao i većina velikih projekata Kremlja, rekonstrukcija ima ogroman, netransparentan budžet, uz minimalnu javnu kontrolu, što je idealno tlo za korupciju. Zamenik ministra odbrane Timur Ivanov osuđen je u julu na 13 godina zatvora zbog korupcije, uključujući primanje mita od građevinske firme duboko uključene u obnovu Marijupolja.

Pored već potrošenih ogromnih suma, analitičari procenjuju da je četiri milijarde dolara predviđeno za Marijupolj u naredne tri godine.

Nekoliko teško oštećenih znamenitosti je obnovljeno. Dramsko pozorište – pogođeno u ruskom vazdušnom udaru dok su stotine civila bile sklonjene u podrumu – uskoro će da bude ponovo otvoreno.

Ruski timovi uklanjaju neeksplodirana ubojita sredstva iz fabrike Azovstal, poslednjeg uporišta ukrajinskih snaga u gradu.

“Rusifikacija Marijupolja”

Ali, najupadljivija transformacija je, kako kažu neki stanovnici, “rusifikacija Marijupolja”. Ruska trobojka je svuda, dok su svi ukrajinski spomenici uklonjeni. Ogroman mural na zgradi u centru grada prikazuje majku i sina okupane suncem, uz natpis: “20. maj 2022. — Dan oslobođenja.”

Jedna stanovnica koja je preživela granatiranje skrivajući se nedeljama pod zemljom rekla je da je nazivanje ruske okupacije “oslobođenjem” bilo “šokantno”.

Ulica Azovstal blizu fabrike preimenovana je u Tulski prospekt, po ruskom gradu koji pomaže obnovu, a gradske vlasti postavile su ogromnu, sjajnu statuu samovara i medenjaka — simbola Tule.

– Pokušavaju da izbrišu istoriju otpora promenom imena ulice – rekao je Osjičenko.

Prema rečima Ilje Šumanova, ruskog člana borda organizacije Transparensi internešenel, rekonstrukcija šalje nameran ideološki signal i interno i internacionalno.

– Ovaj projekat je simbol jedne novorođene Ukrajine – rekao je on.

Ne osećaju svi tako.

– Kad sam otišla iz Marijupolja, plakala sam svako jutro zbog onoga što sam ostavila. Kad sam se vratila, plakala sam svako jutro zbog onoga što sam videla – rekla je “Tajmsu” jedna žiteljka.